About

Lost in translation between german, english, french, serbian and other laguages. Swiss based writer and photographer.

OPROŠTAJNO PISMO, Gabriel García Márquez

OPROŠTAJNO PISMO, Gabriel García Márquez

Kada bi Bog na trenutak zaboravio da sam svojim izborom odabrao biti marioneta i darovao mi nešto malo života, iskoristio bih ovo vrijeme najbolje kako znam.

Vjerojatno ne bih rekao sve o čemu razmišljam, ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu što kažem. Cijenio bih stvari prema njihovom značenju, a ne prema njihovoj vrijednosti. Spavao bih malo, više bih sanjao, jer znam da svaku minutu sa zatvorenim očima gubimo 60 sekundi svjetla.

Hodao bih kad se drugi zaustave, budio bih se kad drugi spavaju. Kada bi mi Bog darovao mrvicu života, obukao bih se jednostavno, okrenuo se k Suncu, otkrivajući ne samo svoje tijelo, već i svoju dušu….
Uvjeravao bih ljude kako se varaju, kad misle da se u starosti nije moguće zaljubiti. Ne znaju da stare baš zato što izbjegavaju ljubav!
Djeci bih napravio krila i poklonio ih za uspješno letenje, ali tek kada nauče letjeti..

Starijim osobama bih kazao da smrt ne dolazi zajedno sa starošću nego s osjećajem napuštenosti. Toliko stvari bih se naučio od vas, Ljudi…

Naučio sam da bi svi željeli živjeti na vrhu planine, zaboravljajući da se istinska sreća skriva u samom načinu penjanja na vrh.

Naučio sam da kad novorođeno dijete uhvati svojom malom ručicom očev prst, drži ga zauvijek i držat će ga zauvijek.

Naučio sam da čovjek ima pravo gledati na drugoga odozgora samo kada mu hoće pomoći da bi se podigao. Toliko je stvari što sam se od vas mogao naučiti, i zato govorite uvijek što osjećate, a činite što mislite, ali u stvarnosti od svega naučenog nemam baš puno, jer kad me polegnu u grob, to ću sve zaboraviti.

Kad bih znao da te danas posljednji put vidim pospanu, snažno bih te zagrlio i molio se Bogu da mi dozvoli biti tvojim anđelom čuvarom. Kad bih znao da su to posljednje minute što te vidim, rekao bih ti ‘volim te’ i ne bih glupo pretpostavljao da to znaš.

Uvijek ima nekakvo sutra i život nam daje mogućnost učiniti dobro djelo, ali danas je sve što mi ostaje, i zato bih ti hito reći da te veoma volim.

Sutra nema nitko zagarantirano – niti mladi, niti stari. Možda danas posljednji put promatraš one koje voliš. Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas, jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš, žalit ćeš za danom u kojem ti je nedostajalo vrijeme za jedan osmijeh, za jedan poljubac, za jedan… obzirom da si bio prezauzet da bi im prenio svoje osjećaje, emocije i posljednje želje.

Budi stalno blizu onih koje voliš, govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš i budi prema njima dobar; nađi vremena i reci im ‘žao mi je’, ‘oprosti’, ‘molim te’, ‘hvala’ i sve ostale riječi ljubavi koje poznaješ. Upamti, nitko ne zna i neće pamtiti tvoje skrivene misli, osjećaje, emocije.

Zato moli Boga za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti.

Pokaži svojim prijateljima i bližnjima koliko ih voliš – kako su ti veoma potrebni.

Vergebung

Teil des Projekts https://www.100-days.net/de/projekt/intermezzo noch nicht lektoriert.

 

Ich interessiere mich nicht
an das, was du sagen willst
mir ist es egal
wie du leben willst
ich lege meine Hände
auf deinen Kopf
hier
du kannst gehen

Roter Umhang
und silberne Krone
mir ist es egal
was du willst
um glücklich zu sein
ein Kuss auf die Stirn
für eine sichere Fahrt
hier
gehe in Frieden

Du trägst die Sünden
deinen frühen Tagen
wusstest du nicht,
dass man alles zahlt
ein Zeichen in der Luft
für einen guten Tag
hier
du bist frei

 

 

Izbori

Predsednički izbori u Francuskoj. Le Figaro, nešto poput Politike u Srbiji, donosi profile predsedničkih kandidata, kao i njihove odgovore na glavna pitanja: stanje u društvu, imigracija, ekonomija. Na naslovnoj strani svi predsednički kandidati, iznad njih piše: porez, funkcioneri, familija, integracija…
 
Kako se vodi kampanja u Srbiji? Šta vam je ljudi važno kod izbora kandidata? Vi ne birate ime, već čoveka koji će odlučivati o vašim životima. 
Meni kažu da ne smem da komentarišem situaciju u Srbiji pošto ne živim u istoj. A ja sam proživeo sve vlasti od Zlobe pa do danas. I jedino vreme kada se narod u Srbiji smejao, gledao u budućnost i nadao nečemu je bilo doba 2000.-2004. Sve posle toga je čemer i jad. A najgore je poslednjih godina.
Tako depresivnu atmosferu možete naći jedino u nekoj klinici za psihički obolele. Da li ljudi toga nisu svesni, da li vam stavljaju nešto u vodu i hranu da vas otupe, ne znam. 

Pa za vreme Miloševića je postojala veća nada u bolje sutra. Postojali su nezavisni mediji, koji su kritikovali predsednika i njegove poteze. Ovo danas- mrtvo more. 
Ko i kako vas je ubio u pojam, ne znam. Šta je vlast u posednjih pet godina dobro učinila, ne znam. Zašto nešto ne menjate, ne znam. 
Kako će se sve ovo završiti, čini mi se da znam. Na žalost.
#Izbori2017 #Srbija

Schweigen

Teil des Projekts https://www.100-days.net/de/projekt/intermezzo noch nicht lektoriert.

 

Einmal
wann auch du möchtest,
komm vorbei
jederzeit
wann du das Gefühl hast,
es wird schwierig für mich,
wann ich auf der Suche bin

Wann du merkst,
dass die Kälte stärker wird
dass ich einen Rat brauche
und dass jemand mir den Weg zeigt

Wann du siehst, dass ich im Dunkeln wandere
und dass ich nachgebe
komm
der Platz wartet auf dich
damit wir
zusammen alles
abschweigen können.

Seufzer

Teil des Projekts https://www.100-days.net/de/projekt/intermezzo noch nicht lektoriert.

 

Von so vielen Seufzern,
musste genau dieser zu mir kommen.
Wackelig und fast unmerklich,
derjenige, der dir sagt, dass der Kampf
vergeblich ist.

Zwischen einem Schluck Kaffee und dem Zug der Zigarette,
keine zwei Versen hast du zusammen,
merkst du`s
deine Augen sind schwer,
deine Gedanken sind müde,
Seufzer,
der, der dir die Kraft raubt.

Schatten

Teil des Projekts https://www.100-days.net/de/projekt/intermezzo noch nicht lektoriert.

 

Ich hörte das Flüstern
das mir sagte
die Zeit ist gekommen
vielleicht ist es schon zu spät

Und ich hörte den Wind
wie er mir sang
die Zeit hier
jetzt oder nie

Und mein Schatten, hörte ich
wie er mich anflehte
“Lass dich nicht von mir stehlen!”

Was würde ich ohne Schatten tun
um die Welt laufen
ohne Form und Gesicht
Da die Sonne
uns gut tut
so erinnert uns
unser Schatten,
Dass wir existieren

SI PERSONNE NE VEUT LE FAIRE

Si personne ne veut le faire,
moi je vais le faire,
me condamner
au cachot bien à l’écart,
je vais avouer ma culpabilité
de n’avoir fait rien fait,
hormis ce que l’on attendait de moi.
Je n’ai pas aimé
pas su
ni voulu
entendre ma voix.

Si personne ne veut le faire,
Je déciderai seul de ma peine,
pénible et difficile
plus longue que la vie.
Ainsi j’aurai le temps
de réfléchir,
Pourquoi j’ai laissé faire,
et vécu la vie de quelqu’un d’autre ?

WENN SCHON NIEMAND WILL

Wenn schon niemand will,
werde ich
mich selbst anklagen,
in einen versteckten Kerker
setzen.
Ich werde mir die Schuld zugeben,
dass ich nur das tat,
was sie von mir verlangten.
Ich mochte nicht,
wusste nicht,
wollte nicht
meine Stimme hören.

Wenn schon niemand will,
werde ich selbst
meine Strafe bestimmen,
eine schmerzhafte und schwierige,
länger als das Leben,
damit ich die Zeit habe,
um nachzudenken
warum liess ich zu,
ein fremdes Leben zu leben