Džefri Karver: Kako prevazići blokadu u pisanju

Da li imate blokadu u pisanju? Dobrodošli u klub. Ja sam se sa tim borio kroz celu svoju karijeru i bitka još uvek traje. Ali ovaj tekst nije o meni, nego o vama ili nekome kao vi. Nema brzog leka, koji može da reši blokadu u pisanju, ali mogu da vam predložim nekoliko stvari koje su meni pomogle u takvim situacijama i koje su mi drugi pisci preporučili.

writer_writers_people_writing_high_resolution_desktop_1290x810_hd-wallpaper-526023

Evo nekoliko ideja:

– Pokušajte da radite nešto drugačije

– Pokušajte da napravite raspored pisanja i pridržavajte ga se.

– Pokušajte da promenite svoj raspored pisanja, promenite vreme i mesto na kome pišete. Ja sam jedno vreme ustajao u 5:30 svakog jutra da pišem i doživeo kreativno prosvetljenje (ja sam noćna ptica i mrzim da ustajem rano ujutru.) Ovakav način rada mi je mnogo pomogao, ali me je i potpuno iscrpeo.

– Ako ste se ukopali u nekoj priči, pokušajte da intervjuišete svoje likove i pitate ih lična pitanja

– Varijacija prethodne ideje je da napišete kriminalni profil svojih likova

– Probajte da ostavite pisanje na neko vreme. Umesto toga, čitajte. Ili pročitajte nešto drugačije od vaše uobičajene literature. Ili nemojte ni da pišete ni da čitate neko vreme i vidite da li vam se reči i misli gomilaju u glavi. Odaljite se i otvorite ventil.

– Prislite se da pišete nešto, bilo šta, svokog dana, bez obzira, koliko loše ispada.

– NEMOJTE početi dan tako što ćete iščitavati ono što ste napisali ranije. U stvari, nemojte da čitate i prepravljate ono što ste napisali barem naredne dve nedelje.

– Nastavite da radite na onome što ste započeli, čak i ako mislite da je loše. Možda stvarno jeste, pa šta? Nemojte da mislite o tome kao o nečemu lošem, zamislite da je to kamen, koji tek treba da bude isklesan i uglačan. Ja sam napisao mnogo knjiga koje su mi delovale grozno dok sam ih pisao. Bio sam iznenađen kako su ispale kad sam ih završio.

– Razmišljajte o blokadi kao o privremenoj fazi kroz koju prolazite i budite ubeđeni da ćete iz nje izaći. Ovakvo razmišljanje je poznatije kao vera. (Vera je uverenost u nešto što ne možete da vidite ili dokažete.)

Nadam se da će vam ovaj tekst makar malo pomoći. (I ja planiram da ga pročitam s’ vremena na vreme, kao podsetnik.)

http://www.bookvar.rs/?p=687

Šta čitati do 18. godine?

Filip David (75) diplomirao je Jugoslovensku i svetsku književnost i Dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i TV. Rodom iz Kragujevca književnik je, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd i profesor dramaturgije na FDU u Beogradu. Napisao je više TV drama i filmskih scenarija. Objavio knjige pripovedaka: “Bunar u tamnoj šumi”, “Zapisi o stvarnom i nestvarnom”, “Princ vatre”, “Sabrane i nove priče”; romane: “Hodočasnici neba i zemlje”, “San o ljubavi i smrti” i “Kuća sećanja i zaborava”; knjige eseja: “Fragmenti iz mračnih vremena”, “Jesmo li čudovišta”, “Svetovi u haosu”. Zajedno sa Mirkom Kovačem objavio “Knjigu pisama 1992–1995.”.

david-g-750x400

Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio je, između ostalog, i na filmovima: “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije”, “Ko to tamo peva”, “Bure baruta” (nagrada kritike u Veneciji, nagarada Feliks za najbolji evropski film godine), “Poseban tretman” (nagrada u Kanu), “Paviljon 6″, “San zimske noći” (Gran pri filmskog festivala u San Sebastijanu), “Optimisti” (Gran pri u Valjadoidu i Ženevi).

Poslednje u nizu priznanja koje je dobio je NIN-ova nagrada za roman 2014. godine – “Kuća sećanja i zaborava”. Tim povodom zamolili smo ga da nam ispriča šta on čita i šta bi mladima preporučio da obavezno pročitaju.

Filip David iskreno kaže da mnogo čita – od klasika pa do savremenih pisaca.

“Ponekad se vraćam piscima koje sam čitao u detinjstvu i mladosti, otkrivajući u novomn čitanju nove slojeve knjige. U različitim životnim dobima iste knjige se različito čitaju”, rekao je David za MONDO i dodao:

“Posebno volim i cenim takozvane srednjeevropske pisce poput Kanetija, Josipa Rota, Kafke, Isaka Ba’evisa Singera. Tu spadaju i ruski klasici, uvek zanimljivi i aktuelni Tolostoj, Čehov, Turgenjev, ali i postoktobarski pisci kao što su Harms, Pilnjak, Babelj, Bunjin, Beli… Za čitanje uvek nađem vremena, jer život ne mogu da zamislim bez čitanja. Čitam, iz zadovoljstva, ali i zato da bih se inspirisao za pisanje. Ko puno čita, gotovo po pravilu zaželi pre ili kasnije i da nešto napiše”.

Filip David ističe da ne deli knjige na one za čitaoce do 18 i preko tih godina. Izdvojio je za MONDO tri knjige koje su na njega posebno uticale, a čitao ih je upravo kao osamnaestogodišnjak, pa i nešto mlađi.

1. “Proces” Franc Kafka

2. “Priče tajanstva i mašte” Edgar Alan Po

3. “Rukopis nađen u Saragosi” Jan Potocki

http://www.bookvar.rs/?p=722