Dobro jutro

Mrzim kada se probudim dobro raspoložen. Nekako sam se navikao da mi je jutro iste nijanse kao i prethodno veče, da pri buđenju pomislim kako će i ovo biti još jedan bezvezan dan, kao i svi ostali.

Valjda mi ta rutina mrzovolje daje sigurnost i ušuškanost koja mi je potrebna. Sve je bezveze, ali hej, barem se ništa ne menja, znam šta me očekuje! Ovako, kada se probudim sa nekim elanom, pogledam napolje i vidim sunčan zimski dan i osetim to, ničim izazvano dobro raspoloženje, budi se i nemir u meni.

Zašto sam dobro raspoložen? Šta uraditi sa tim? Da li će tako i ostati, ili ću se sutradan vratiti u dobro znanu kolotečinu? Što više pitanja postavljam, toliko novih se javlja. I onda se setim one već toliko korištene fraze: Carpe diem.

Nije ni to loše.

Advertisements

Када напустиш собу

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

…ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ „ТИШИНЕ“

На слици: Празне собе; фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world На слици: Празне собе; фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world

…У име једне кратке и добронамерне (полемичке) преписке у којој сам патетично заступао становиште да су стихови који следе једина моја поезија иза које могу уметнички стати, те да се на прсте једне руке могу избројати песме којима бих могао бити задовољан. 

                                                                                      ***

Када напустиш собу

у којој ниси била

и која је то постала када те је наслутила

и у којој је преврнута остала

твоја шољица за кафу

и жеља коју ниси смела да изустиш

јер бих је могао чути и испунити…

и од чије буке су зидови напукли

да се срца не би распукла…

View original post 306 more words