Homo Sapiens ili Homo Intellectus? Obična priča (jedna od)

Supruga mog rođaka je psihijatrijski slučaj. To nije moje mišljenje, žena ima potvrdu crno na belo. Svejedno se ne leči. Imaju sina, klinca od 5 godina, ona iz prvog braka ima sina od nekih 10-ak godina, koji živi kod njenih roditelja. Ovaj mali, od 5 godina, nazovimo ga David, oduvek ima zdravstvenih problema. Bolešljiv je, imuni sistem mu je veoma slab, a na intelektualnom nivou je više u nekom uzrastu od tri, a ne pet godina.

heTablet

I eto, juče čujem da je ponovo morao da ode do lekara, ovoga puta kod pneumologa. Ima problema sa disanjem, pluća mu rade smanjenim kapacitetom. Mišljenje lekara: naznaci astme, David mora da se inhalira svakodnevno, da radi vežbe disanja, tako da bi se vremenom pluća dovoljno razvila i izbeglo konkretno oboljenje astme.

Sve ok, ali tu nastaje zanimljiv obrt: majka odbija da joj se sin inhalira i da se bilo šta preuzme da se problem reši. Njeno objašnjenje, posle svađe sa mužem: „U prirodi postoji prirodna selekcija. Ako je dovoljno jak i zaslužio je da pobedi bolest, onda će se to i dogoditi, inače, nikom ništa“.

Isprva nisam mogao da poverujem, ali sam se nešto kasnije setio da veliki broj megaintelektualaca podržava tu i takvu teoriju, ili barem neku njenu verziju. Isto tako i veliki broj organskih hipika. I veliki broj vernika. I…ima ih dosta. I sad i ona: žena kojoj je dokazan poremećaj ličnosti, labilnost i nemogućnost zdravog rasuđivanja stvari.

Tako da ne mogu a da se ne zapitam, gde je ta granica? Kada je čovek za psihijatriju, a kada je intelektualac? (Pitanje je naravno retoričko, ali ipak…) Da li smo svi mi samo lažni moralisti, samozaljubljene individue, koje gledaju samo na sopstveno dobro, a zbog nekih društvenih pravila izražavamo brigu i prema svojim bližnjima? Da li se borimo protiv Sudbine, Boga, Prirode, dok naglas pričamo kako upravo te stvari poštujemo?

Homo-Sapien

Svi ćemo rado reći kako se Homo Sapiens razlikuje od životinja, ponajviše zbog svog intelekta. U životinjskom svetu je briga o porodu veoma izražena, kada se podvuče crta, to je i jedini razlog postojanja jedinki određene životinjske vrste. Da li smo onda mi onda dostigli taj nivo evolucije da nam produžetak vrste nije više bitan? Da li smo spremni da žrtvujemo porod zarad intelekta (ubeđenja, životne filozofije, nazovite to kako želite)? I da li je to upravo ono što nas razlikuje od životinja?

I nismo li onda svi pomalo psihijatrijski slučajevi?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s