A da skočimo svi?

U Svilajncu, čovek se popeo na zgradu u nameri da skoči i okonča život. Kao i u svakom delu sveta u takvim situacijama, ljudi se okupljaju i gledaju šta se dešava. A onda, kako javljaju mediji, masa kreće da dovikuje ovom jadniku da skoči. Ljudi sa decom, sasvim običan narod koji se u tom trenutku tu našao.

Ohrabrivati nekog da okonča svoj život ? Koliko smo mi kao narod stvarno sjebani u stvari ? I kada ćemo to već jednom primetiti ? Kakav je mentalni sklop ljudi koji su našli tu, ispred te zgrade ? Ljudi koji čine ovo društvo, imaju pravo glasa i odlučuju o sudbini ove zemlje ? I ne, ne bih rekao da se radi o izolovanim slučajevima. Štaviše, ova vest oslikava stanje našeg društva, društva u kojem život nema nikakvu vrednost. Ljudi su željni krvi i okončanja svih muka koje ih okružuju. Dok su njemu to vikali, valjda su zamišljali sebe tamo gore i ohrabrivali se da najzad učine taj korak.

 jump

Došli smo do tačke kada je kolektivna katarza dostigla maksimum. Ne treba nama vlada koja će nas izvući iz ekonomske krize, pregovarati sa Arapima i EU, graditi mostove i gradove na vodi. Treba nam neko ko će nas spasiti, ali moralno i duhovno. Između rijaliti programa, pevačkih takmičenja i jadnih serija, ljudi su izgubili vezu sa stvarnim životom i pravim vrednostima.

Svi čekaju neku « državu » da im pomogne, da ih izbavi iz bede, da im nađe smisao postojanja, umesto da počnu da žive i da počiste ispred svoje kuće, a onda krenu dalje. Tu negde, između beznađa i očaja, ljudima se taj skok čini valjda kao najbolje moguće rešenje.

Dotle smo stigli da izgleda da je najpametnije da svi skočimo. Možemo da biramo: sa neke litice, pa da završimo sve ovo, ili da skočimo u rad, red i moral, koliko god to patetično zvučalo.  Ali ovako više ne ide.

13 thoughts on “A da skočimo svi?

    • Tih kojima je to normalno ima, na žalost, više nego dovoljno. zato sam i napisao ovaj tekst. “Dotakli smo dno života”. I što je najgore, svi smo svesni toga, ali svi žive u nekoj letargiji i čekanju da će nam neko pomoći. A lepo se kaže: “Pomozi sebi, pa će ti i Bog pomoći”. Ali valjda od silnog drveća ne vidimo šumu…

      Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s