Kafa i cigarete.

Zanimljivo kako dve stvari koje ubijaju (za jednu se sigurno zna, ova druga, kažu, ima čak i neke pozitivne strane) pomažu ljudima da „ostanu u životu“.

Jedno vreme sam čak i bio ostavio duvan. A onda, kao posledica, sam i skoro prestao da pijem kafu. Nekako mi ne ide jedno bez drugog. Naravno, sve je to bilo kratkog daha, pa sam ponovo počeo da se smišljeno trujem.

I tako godinama. Koliko god meni bilo jasno da samog sebe polako ubijam, nema pomoći. Kažu, to je manjak volje, sve se može kad se hoće. E pa onda ja neću!

Da li je kriva ranija pop kultura, koja nam je predstavljala da su svi „cool“ ljudi koristili jednu od ove dve droge, da ljudi slobodnog duha ne dopuštaju da ih sputavaju tako neke „prizemne“ stvari, ne znam.

Znam samo da se nikada više tračeva nije izmenilo, nikada više poslovnih dogovora nije zaključilo, nikada više ljubavi nije započelo i okončalo, nego uz pratnju ova dva otrova.  I meni je nekako žena u baru sa cigaretom u ruci i kafom na stolu mnogo senzualnija i privlačnija, nego neko koja cepa pivo ili neku žestinu. Ali dobro, sve ću ja naći da opravdam svoju slabost…

I prestaću sa ovim, naravno. Ali do tada, a i sada dok pišem ovo, pored mene je sa jedne strane pepeljara sa cigaretom koja polako dogoreva, a sa druge velika šolja kafe. Sa malo šećera i puno mleka.

A vi, koji niste sa ovim počeli, nemojte ni da počinjete.