Postoji li veza između spavanja i književne kreativnosti?

Svi mi imamo određeni ritam dana: buđenje, ustajanje, dnevne obaveze, odlasci na spavanje… Postoje ljudi koji su produktivniji rano ujutro i oni koji više vole da odspavaju i krenu u radne pobede kada dan uveliko odmakne.

Marija Popova, autorka stranice „Brain Pickings“, napravila je sa timom dizajnera zanimljivu infografiku u kojoj pokazuje kako dnevne rutine pisaca utiču na njihov rad i u kakvoj je sprezi jutarnja (ne)aktivnost sa brojem objavljenih dela i nagradama koje su dobili. Iako bi moglo da se učini da postoji direktna korelacija između vremena ustajanja i veštine pisaca, ove informacije treba uzeti sa rezervom, jer sagledavaju samo jedan od mogućih aspekata u formiranju kreativnosti.

Infografika je nastala na osnovu beležaka koje je Popova sakupljala tokom godina istražujući biografije pisaca, čitajući intervjue, časopise, pisma i dnevnike poznatih pisaca. Prema njenim rečima mnoge informacije našla je u knjigama „Daily Rituals: How Artists Work“ (Mason Currey) i „Odd Type Writers: From Joyce and Dickens to Wharton and Welty, the Obsessive Habits and Quirky Techniques of Great Authors“ (Celia Blue Johnson). U jednom momentu ona se zapitala da li postoji korelacija između navika u spavanju i književnog stvaranja.

sleep_with_books_w1

Istraživanje je završeno sa obrađenih 37 autora za koje su pronađeni podaci kada su se budili i započinjali svoj kreativni rad. To je postala baza podataka na osnovu koje su Popova i dizajneri kvantifikovali i vizuelizovali književnu produktivnost svakog autora. Iako postoji ogroman stepen subjektivnosti u proceni književne, kao i bilo koje druge kreativnosti, Popova je kvantifikativni kriterijum produktivnosti ipak uvela time što svakog pisca određuje broj objavljenih radova i nagrada koje je primio. Prilikom čitanja infografike treba imati u vidu i životni vek pisca, kao i činjenicu da su neki autori živeli pre uspostavljanja nekih značajnih nagrada.

Cilj ove infografike nije, dakle, da ukaže na pravac uzročnosti, već samo da istakne neke zanimljive korelacije, kao na primer činjenicu da pisci koji su kasnije ustajali imali su više objavljenih dela, dok su ranoranioci češće nagrađivani. – ističe Popova na >> svojoj stranici. U svakom slučaju može biti interesantno pogledati kada su neki od najpoznatijih svetskih književnika (ili naučnika) ustajali i koje doba dana im je bilo najproduktivnije.

Izvor: Sinhro

Advertisements

Thorgal: Sin zvezda

Njih sto dvadeset je isplovilo, vođeni tradicijom jednog osvajačkog naroda…
A sada ih je samo petnaest, prepuštenih na milost bogova…
Nikakvog kopna nije bilo na vidiku, a nemilosrdne struje su ih nosile u nepoznate predele. Prošlo je toliko vremena da su izgubili račun o danima i poginulima… Ostali su samo glad i gorčina njihovih snova…I gnev koji je stalno rastao…

PlancheA_404

Neverovatno je teško pisati recenziju za najomiljeniji strip. To sam primetio tek kada sam krenuo sa ovim škrabanjem ovde. A kad kažem najomiljeniji, onda upravo to i mislim: naj, naj, najomiljeniji. Priča koju sam prvi put pročitao sa deset-dvanaest godina, i od tada joj se nebrojeno puta vraćao. Skoro pa je napamet znam, a nije mi dosadila. Valjda to nešto govori??

Van Hamme i Rosinski su stvorili lik Thorgala 1977. godine, iz albuma u album nadograđivali i razvijali radnju, da bi upravo ovim, sedmim po redu albumom, rešili da radnju podignu na malo drugačiji nivo, i da nam otkriju par tajni koje su nam ranije nagovestili.

Posle praćenja Thorgalovih dogodovština, susretanja sa nordijskim božanstvima i borbi vikinga, ovde se vraćamo na sam izvor, stižemo do onog Velikog Praska koje je sve to i izazvao.

Iako bi ova priča trebalo da hronološki stoji na broju jedan, veoma mi je drago što se scenarista odlučio na ovu drugu varijantu. Posle nje, pri ponovnom čitanju serijala, drugim očima gledamo na već pročitane epizode, a priče koje slede su samo logički sled događaja u njoj spominju. Oni koji su već čitali ovu epizodu će verovatno znati o čemu pričam, za one druge, idemo malo u detalj.

Podeljena u tri celine, priča “Sin zvezda“ nam objašnjava poreklo i nastanak legende o Thorgalu, mladiću koji odrasta sa Vikinzima.
TH1_image005
U prvom, najkraćem delu, pod imenom Izgubljeni drakar, Van Hamme se na samo nekoliko stranica ograničava da okrzne rivalstvo vikinških vođa i da nam otkrije poreklo Thorgalovog imena. Budući da su ga našli posle oluje na moru, malog nepoznatog dečaka imenuju Thorgal Egirsson (izaslanik Thora, sin Egirov). Inače, ovih par stranica su mi možda i nešto najupečatljivije kad govorimo o odličnom Rosinskijevom crtežu, koji ovde svoj talenat koristi do maksimuma.

„Kako pronaći nešto što ne postoji?“. Ta rečenica mi je pri prvom čitanju izazvala onaj „vau!“ osećaj, za klinca od nekih desetak godina je to bila veeelika filozofija. U drugom delu priče,

TH1_image007Metal koji ne postoji, Van Hamme nas odvodi u sam centar nordijske mitologije, i priča jednu od najlepše ispričanih bajki u svetu stripa.

Naracija u ovom delu je perfektna, gotovo hipnotička, a Rosinski nas na samom početku časti sa jednim pravim pravcijatim Bergmannovskim kadrom. U suštini, ovo je jedina prava „filozofska“ priča u čitavom serijalu, ponovno ispričana borba između dobra i zla, upakovana u šarenu ambalažu Rosinskijevog crteža. Predivno ispripovedana bajka za odrasle viđena dečijim očima. Svaki kadar, svaka rečenica su promišljeni i odmereni, u savršenom skladu, i predstavljaju, po meni, neke od najboljih stranica FRA/BEL stripa uopšte.

I konačno se, u trećem delu, Dvoboj u svemiru, nalazimo na sasvim novom poprištu događaja. Najzad otkrivamo tajnu svemirskog broda, razloge zbog kojih se Thorgal uopšte i obreo na Zemlji među Vikinzima. Ovde nam se konačno otkriva Thorgalova prošlost i poreklo, i započinje ona tanka crvena nit koja se provlači kroz kasnije epizode.
Zanimljivo mi je da posmatram kako Rosinskijev crtež poprima, shodno priči, jednu sasvim novu dimenziju. Stereotipski, već viđen u drugim SF serijalima, ali mu to uopšte ne smeta da ostane dobar.
TH1_image009
Iako je ovo možda i najvažnija priča o Thorgalu, ovaj album bi, uz nešto veći broj stranica, isto tako mogao da bude i odlična one-shot epizoda, ne nužno vezana za ostatak serijala. Neko predznanje za razumevanje ovog albuma vam nije potrebno, ali smatram da će vam njegovo čitanje makar malo probuditi znatiželju i za ostalim pričama o Thorgalu.

Preporuke.

P.S. Nisam vam otkrio suviše detalja u ovoj recenziji, pošto je ionako smatram više jednim kratkim osvrtom, a manje detaljnom analizom jedne od najznačajnijih albuma iz sveta francuskog stripa. Mišljenja sam da bi svako sam trebalo da čitanjem uroni u ovaj predivni svet bajki za odrasle. Uživajte.

Postovanje- sa kvačicom ili bez?

Znam da se mnogima ovo neće svideti, ili će barem misliti da preterujem.

Gledam utakmicu, igra Chelsea*.  Fàbregas dodaje loptu Ivanovicu. Ovaj je prosleđuje do Césara Azpilicuete, on dribla, dodaje Maticu, koji je šalje ka Andréu Schürrleu i – gol. Sve ok, rekli biste. I jeste, ali ja imam onaj blagi poremećaj da tražim greške u pisanju, kucanju i sl. Nije da sam ja imun na tako nešto, ali tuđe greške se bolje primećuju…

Elem, ono što meni smeta je da su nam usta puna Srbije, cara Dušana, pribora za jelo na njegovom dvoru dok su ovi jeli rukama, manastirima i kulturnom zaostavštinom, Vukom i ćirilicom; pa opet, ježim se na nebrigu prema našem jeziku, bez obzira koje pismo da koristimo. Pogledajte gore još jednom imena igrača koje sam naveo: sva imena sam napisao onako kao su ispisana na dresovima/ zvaničnim stranicama spomenutog kluba. Primećujete nešto? Ne? Imena naših igrača nisu napisana u izvornom obliku, sva ostala jesu. Zašto? Ponestalo Englezima materijala za još jednu crticu na „Ivanović„, pošto su morali da napišu „Fàbregas“? Ili će bez te crtice ime španskog igrača biti do te mere promenjeno, dok ime našeg kapitena isto zvuči sa ili bez nje?

na-tribinama-bane-ivanovic-1335960177-156694A onda pogledam komentare na društvenim mrežama, pa čak i na nekim (polu)zvaničnim dokumentima, oglasnim tablama i sl. i vidim da ljudi uopšte ne koriste slova u njihovom pravom obliku. „Idem na sisanje“, „Problemi sa suvom kozom“, „Srecan rodjendan“ i slične stvari. Živimo i služimo se SMS pravopisom, na žalost.

Da tuga bude veća, naš avioprevoznik naziva jedan od svojih aviona „Novak Djoković“. Srbija, brale! Još jednom: „dj“ u srpskom ne zamenjujeđ„. Nikada. Dj se čita upravo tako: d-j.

bxco3cpiiaasbwoIli: da li stvarno mislite da će stranci stvarno umeti da pročitaju „đ“, ako im olakšate i napišete „dj“?  Zašto se onda nova fudbalska zvezda predstavlja kao Martin Ødegaard? Mislite da iko izvan norveškog/švedskog govornog područja zna kako se tačno Ø izgovara?

Ne poštujemo svoju kulturu, ne radimo na nekom našem duhovnom uzdizanju, dodvoravamo se „tamo nekima“ i uvek mislimo da je na Zapadu sve bolje i sjajnije. Umesto da pometemo po svom dvorištu i kući. A počinje se od malih stvari, naizgled beznačajnim.

Zato, molim vas malo više poštovanja, a malo manje postovanja, hvala.

*eto, da napravim izuzetak: strana imena iz navike i principa uvek pišem u izvornom obliku, a ne po Vuku. Mea culpa.