Definitivno, nema drugog krivca do mene.

Valjda sam se isuviše nadao da će se „neko“ pojaviti, ili da će se „nešto“ desiti što bi promenilo svet oko mene, u meni. A onda se setim onog da smo mi sami krojači sopstvene sudbine. „Pomozi sebi, pa će ti i Bog pomoći“, kako se lepo kaže. Nema tu neke velike filozofije, važno je nešto poželeti tako jako, da će ti se to i ispuniti.

I ponovo, carpe diem.