REGIONALNI KONKURS ZA KRATKU PRIČU NA TEMU „POMIRENJE“

KNJIŽEVNI KUTAK

op-pomirenje---SR

Sa zadovoljstvom vas obavještavamo da je prvi put otvoren regionalni konkurs za kratku priču – Biber. Tema konkursa je pomirenje u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, posebno od 1991. godine. Pozivamo autorke i autore koji pišu na albanskom, makedonskom, bosanskom, crnogorskom, hrvatskom ili srpskom jeziku da nam pošalju svoje priče. Poziv se odnosi na afirmisane autorke i autore, kao i na one koji nisu do sada objavljivali.

Konkurs je otvoren do 06.09.2015.

Autori/ke tri najbolje priče biće nagrađeni novčanim nagradama:
1. nagrada 800 evra
2. nagrada 600 evra
3. nagrada 400 eura.

Najmanje dvadeset izabranih radova biće objavljeno u višejezičnom zborniku.

Žiri čine Doruntina Basha, Faruk Šehić i Bojan Krivokapić.
Konkurs organizuje Biber tim u saradnji sa Centrom za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Odluka žirija biće objavljena do 31.01.2016.
(Proces donošenja odluke traje relativno dugo zbog potrebe da se veliki broj priča prevodi.)

O temi

Pomirenje nije…

View original post 274 more words

Film: American sniper

Snajperist (American Sniper), r. Clint Eastwood, SAD, 2014.

American-Sniper-Poster1
U svojedobnom novinskom interviewu govoreći o imageu tvrdog momka i desničara koji ga s manjim ili većim intenzitetom prati tijekom čitave glumačke pa i redateljske karijere, Clint Eastwood je, prethodno ustvrdivši da nitko ne razumije da je on zapravo feminist, zasluge za spomenutu javnu predodžbu o sebi pripisao kultnim ulogama koje je ostvario na početku karijere. Naime, osim glavne uloge u tijekom prve polovine 60-ih kultnoj TV-seriji „Neštavljena koža“, njegov su glumački habitus obilježile role Bezimenog u glasovitoj „dolarskoj trilogiji“ Sergija Leonea, u vesternima kakvi su „Objesite ih visoko“ Teda Posta te „Šerif u New Yorku“ i „Dvije mule za sestru Saru“ Dona Siegela te u ratnim filmovima „U orlovskom gnijezdu“ i „Kellyjevi heroji“ Briana G. Huttona. U svima njima, kao i u svom redateljskom prvijencu „Jeza u noći“, Eastwood je tumačio šutljive, grube i vrlo učinkovite momke koji odlučno i energično djelovanje uvijek pretpostavljaju razgovorima i možebitnom izmjenjivanju nježnosti.

A kad je 1971. godine uslijedio Siegelov antologijski i za onodobne standarde izrazito mizantropski i nasilan krimić „Prljavi Harry“, zbog kojeg je glasovita kritičarka Pauline Kael glumca proglasila fašistom, pojednostavnjena i prilično pogrešna predodžba o Eastwoodu kao arogantnom, tvrdom, beskompromisnom i nasilju sklonom momku lakom na okidaču bila je zacementirana. U stvarnosti, Eastwood unatoč jasnoj naklonosti republikancima prema kojima je često i dosta kritičan, te unatoč svjetonazoru koji ispoljava u nekim svojim filmovima, baš i ne odgovara predodžbama o desničarima jer je u privatnom životu vegetarijanac koji otvoreno osuđuje i prezire svako nasilje. Imagea desničarske ikone Clinton Eastwood Jr. se nije uspio osloboditi ni sjedanjem u redateljski stolac. U sasvim pristojno režiranim i žanrovski korektnim no dometom ograničenim naslovima iz 1970-ih, primjerice spomenutoj „Jezi u noći“ te filmovima „Kazna na planini Eiger“ i „Veliki izazov“, Eastwood se doimao kao solidan ali ne osobito zanimljiv redatelj, da bi jasne naznake njegovog autorskog potencijala postale razvidne u alegorijskim vesternima „Nepoznati zaštitnik“ i „Odmetnik Josey Wales“. Ipak, tek će efektne posvete znamenitom vesternu „Shane“ i legendarnom nezavisnjaku Johnu Hustonu filmovima „Blijedi jahač“ i „Bijeli lovac, crno srce“ skrenuti znatniju pozornost na njega kao redatelja. Nakon što je nagrađivanom biografskom glazbenom dramom „Bird“ ponudio intrigantnu i vrlo uspjelu sliku kompleksne osobnosti glasovitog Charlieja „Birda“ Parkera, najvećeg saksofonista svih vremena i jednog od najutjecajnijih glazbenika 20. stoljeća, Eastwood je snimio antologijski revizionistički vestern „Nepomirljivi“, fascinantnu epsku moralku biblijskih konotacija i jedan od najznačajnijih filmova posljednjih desetljeća.

12Kao učenik Dona Siegela i Sergia Leonea, Eastwood je od njih baštinio jasan autorski svjetonazor te konzistentan i prepoznatljiv redateljski stil. Tijekom karijere se okušavši i kao producent, shvatio je važnost ekonomične režije i precizne naracije, te uz izraženu sklonost određenim temama i karakterima protagonista razvio i osebujan autorski prosede. Premda je svojedobno izjavio da svaki novi film od redatelja zahtijeva zaseban stilski pristup, te da ne vjeruje da ga kao filmaša krasi stilska konzistentnost, Eastwood je djelima uvjerljivo demantirao svoje riječi. Svako njegovo ostvarenje obilježava promišljena vizualnost kojom stvara određeni, manje ili više sugestivan ugođaj, kojem doprinose i duge vožnje kamere, povremeno korištenje kamere iz ruke kao i uporaba ptičje perspektive te blizih i krupnih planova. Svime navedenim, pa čak i ponekim odveć grubo odrezanim kadrom, pojačavaju se željene dramske i emotivne tenzije, a upravo je emotivnost, uz sklonost humoru i autoironiji, ono čime nas je redatelj Eastwood ugodno iznenađivao tijekom protekla tri desetljeća.

U opisani autorski svjetonazor i redateljski prosede skladno se uklapa i njegovo najnovije ostvarenje, na istinitim događajima i memoarskoj knjizi „American Sniper: The Autobiography of the Most Lethal Sniper in U.S. Military History“ Chrisa Kylea, Scotta McEwena i Jima DeFelicea temeljena žanrovski biografska ratna a idejno antiratna drama „Snajperist“, u vrijeme pisanja ovog teksta nominirana za 6 Oscara uključujući one za najbolji film, najuspjeliju glavnu mušku ulogu i najbolji adaptirani scenarij. Šteta što izvorni naslov filma nije doslovno i značenjski točnije preveden kao „Američki snajperist“, jer je puka imenica „snajperist“ neutralna i ne posjeduje konotativnost izvornog naslova. Posrijedi je priča o Chrisu Kyleu, američkom vojnom snajperistu koji je tijekom karijere službeno ubio 160 a neslužbeno više od 250 ljudi, te koji se smatra najpoznatijim i najučinkovitijim vojnim snajperistom u američkoj povijesti. Njega izvrsno interpretira Bradley Cooper, čiji je Kyle tipičan lik kakve je u mladost tumačio sam Eastwood, u uvodu opisan šutljiv i odlučan tip škrt na riječima i nježnostima, ali učinkovit i posve predan poslu koji obavlja. Odmah na početku filma Eastwood i scenarist Jason Hall idu slikovito rečeno „izravno u glavu“, i Kylea zatječu u akciji u iračkoj Fallujahi, gdje s krova jedne zgrade nišani u bombom naoružanog dječaka i njegovu pretpostavljivo majku koji kako se čini planiraju napasti američke vojnike.

maxresdefault

Dok Chris sve više stišće okidač na snajperu, autori nas odvode u razdoblje njegova djetinjstva, u vrijeme dok su on i njegov mlađi brat Jeff odrastali uz strogog oca koji je dječacima objasnio da na svijetu postoje tri vrste ljudi: ovce, vukovi i psi ovčari. Dok su ovce plašljivi ljudi koji nisu sposobni skrbiti o sebi, vukovi su predatori koji snose odgovornost za sve zlo i loše na svijetu, a psi ovčari su osobe obdarene hrabrošću i agresivnošću zahvaljujući kojima preuzimaju ulogu zaštitnika ovaca. Navedene očeve riječi postat će Chrisova svojevrsna ideja vodilja kroz život i dakako film, pa će se on formirati u metaforičkog „psa ovčara“ koji će najprije u tučnjavi zaštititi Jeffa, a naposljetku postati borac protiv također metaforičkih „vukova“ koji ugrožavaju Ameriku i sve ono što ona predstavlja. Već je ovdje razvidna osnovna kontroverza Eastwoodova filma, ona o tome je li riječ o desničarskom zagovoru bespogovornog domoljublja i militarizma s apoteozom Domovine s velikim D i svega što ona simbolizira, ili je pak „Snajperist“ antiratni ep čiji protagonist postaje ratovanjem opsjednut i PTSP-om obilježen čovjek koji kad se iz čak četiriju misija u Iraku vraća kući ne uspijeva pronaći svoj mir niti se skrasiti uz suprugu Tayu koju tumači Sienna Miller i njihovo dvoje djece koje ona sama podiže.

U skladu s profiliranjem spomenutog „istvudovskog“ tipa protagonista, odnos Chrisa i Taye prikazan je s vrlo malo emotivnosti naznačene tek na početku njihove veze, a dramski je fokus na Chrisovim akcijama i likvidacijama u Iraku. Kao argument u prilog tezi da „Snajperist“ s desničarskih stajališta afirmira domoljublje mogla bi se navesti scena dijaloga između Chrisa i Taye, u kojoj mu ona nakon njegova povratka iz jedne ture u Fallujahi prigovara zašto želi opet ići na bojište iako to ne mora, a on joj odgovara da je njegova dužnost zaštita njihova doma od neprijateljskog napada. No istina je ta da Chris sudjelovanjem u ratu postaje trajno traumatiziran čovjek koji se i u Americi trza na svaki neobičniji zvuk, čak i na zvukove televizijskog programa ili graju djece u igri, a tijekom jedne takve igre na dječjem rođendanu umalo zadavi zaigranog psa koji simulira napad na jednog dječaka. Točnije, „Snajperist“ nudi realističan prikaz američkog sudjelovanja u ratu u Iraku, prikaz koji podrazumijeva i domoljublje i opravdanje djelovanja i postupaka američkih vojnika na terenu, ali i oslikavanje mračnog naličja tog djelovanja. To mračno naličje oličeno je u traumama, zategnutim obiteljskim odnosima, PTSP-u i agresivnosti, posredno i u razaranju američkog društva kroz destruiranje obitelji kao njegove mitske temeljne sastavnice, a važne su i riječi koje Chrisu uputi njegov brat Jeff prilikom njihova susreta u izmjeni smjena, a koje poprilici glase „jebeš ovaj rat“.

american-sniper3Eastwood ponekad nepotrebno poseže za predoslovnim kontrastima, pa je spomenutoj sekvenci s ubojstvom iračkog dječaka i njegove majke s početka kasnije kontrapunkitirana sekvenca u kojoj Chris u mislima moli drugog iračkog dječaka da odbaci ručni raketni bacač koji je zgrabio s namjerom napada na američku vojsku, da bi napokon odahnuo kad dječak uistinu odbaci oružje. Donekle se problematičnim doima i umetanje također vrlo sposobnog iračkog snajperista kao Chrisova pandana, no to je i inače problem s američkim ratnim filmovima u kojima neprijatelj u predominantnom broju slučajeva nije apstraktan odnosno sveden primjerice na narod kao takav, nego protivnička strana uvijek mora biti konkretno opredmećena u protagonistovu konkurentu kao plastičnom simbolu onih vukova iz priče Chrisova oca.

Umetanje iračkog snajperista u priču moguće je zamišljeno i u cilju postizanja veće dramske tenzije i svojevrsne narativne kohezije, no u tom je smislu izvrstan film „Narednik James“ Kathryn Bigelow u kojem neprijatelj nema konkretan ljudski lik superiorniji novom Eastwoodovu ostvarenju. On nam s jedne strane poručuje da je rat takav kakav jest, nečovječan, bezdušan i zvjerski, kao i da sudjelovanje u njemu uništava ljude i obitelji te ponekad uključuje i ubijanje djece da bi se izbjegle veće žrtve u vlastitim redovima. No s druge strane prihvaća i razumije razloge i motive onih koji poput Chrisa Kylea u ratu odluče sudjelovati, bez obzira ležali ti razlozi i na početku i kasnije u domoljublju, ili pak u ratnim psihozama i počinjenim ubojstvima prouzročenoj nemogućnosti povratka u mirnodopske uvjete života i obiteljsku svakodnevicu. Napokon, suočen s olako izrečenim optužbama u američkim medijima da je desničarski militant, Eastwood je u svoju obranu rekao da „Snajperist“ predstavlja „najveći iskaz njegovih antiratnih stavova“, koji se mogu iščitati i iz završnog natpisa da je Chris Kyle dan nakon onog u kojem ga ostavlja film ubijen od strane također veterana iračkog rata kojeg je podučavao streljaštvu. Jer, u prikazu sudjelovanja Amerikanaca u ratu u Iraku i posljedica tog sudjelovanja, u filmu nema ničeg ni lijepog ni romantičnog ni mitskog, ono se ne glorificira niti afirmira, već se realistički prikazuje onakvim kakvo jest, s pretpostavljivim idealističkim zaleđem ali i s brutalnim i tragičnim posljedicama, podjednako za pojedinca i za društvo.

Kako besplatno objaviti knjigu – Deo 3.

https://maratmdaan.wordpress.com/2015/02/26/kako-besplatno-objaviti-knjigu-deo-3/

Nakon prva dva dela zahvaljujući kojima smo detaljno naučili kako da se uradi elektronsko izdanje vaše knjige i objavi na Smashwords-u, došli je na red i štampano izdanje!:D

Pre nego da počnemo sa tutorijalom koji će biti veoooma dug, moram da vam svima kažem, biti u svetu samoizdatih pisaca nije lako! U ovome svemu ste SAMI! Sami radite svoj marketing, sami predstavljate svoju knjigu drugima, nemate prava da se pojavite na sajmu knjiga, i što šta drugo. Naravno, postoje i prednosti kao što je neplaćanje objavljivanje knjige, nema tiraža, ne zavisite od drugih ljudi, zarada je samo vaša, itd.

Sajt preko kojeg ja objavljujem zove se CreateSpace i Amazonova je podkompanija. Ono što vas ovde interesuje je kao i za Smashwords, sva prava su vaša i idu prema SAD zakonima i ustavu, ali isto tako plaćate i njihove poreze na dobit (o ovome ću kasnije kada dođem do cena knjiga). Takođe, tiraž NE POSTOJI! 😀 CreateSpace funkcioniše po principu: hoću da kupim knjigu od Pere Perića, poručim je, oni je štampaju samo za mene i šalju je na moju kućnu adresu a Pera i Amazon od moje porudžbine imaju zaradu. Sistem je prost da prostiji ne može biti!

***************************************************

Pa da počnemo. Pre svega, naravno, morate se registrovati na CreateSpace. Registracija je laka i besplatna! 🙂

Kada ste to uradili, preko vašeg dashboarda kliknite na “Add new title” i otvoriće vam se kao na slici ispod.

Pocetak

Upisite vaš naslov knjige, izaberite PAPERBACK (štampano izdanje knjige) i moj vam je savet da uzmete “Guided” opciju za objavljivanje, tj da vas sistem vodi korak po korak kroz sve detalje. Ja nakon 3 objavljene knjige i dalje to rado koristim jer je meni lakše da budem siguran da nešto nisam slučajno propustio.

Papazjanija

Sliku iznad sam nazvao “papazjanija” tako da dobro ovde obratite pažnju na svaku reč koju ću da kažem! Idemo redom, pisaću po brojevima, a svakako će biti naglašeno kojoj boji sa slike pripada:

  1. CRVENA – Ovde vas obaveštavaju da sada što ukucate posle NEMA prepravljanja! Sve sada unešene informacije na ovoj strani se vezuju za ISBN kod vaše knjige i tu je kraj sa popunjavanjem traženog sa ove slike!
  2. LJUBIČASTA – Ovo sam informativno zaokružio. U ovom delu vidite naslov koji ste popunili na prethodnom koraku (prethodna slika) i ID broj vaše knjige koji je dodeljen (redni broj vaše knjige na sajtu (toliko ih ima objavljenih do sada))
  3. CRNA – U ovom delu vam pokazuje na kom koraku se nalazite, šta ste odradili i šta tek treba da odradite
  4. NARANDŽASTA – Ime knjige koje će biti konačno i eventualni podnaslov knjige ukoliko ga imate
  5. ZELENA – Ovo je deo u kojem treba da popunite vaše ime kao autora, i imena svih ostalih ljudi koji su učestvovali u stvaranju knjige (korice, lektura, itd)
  6. PLAVA – Ukoliko vaša knjiga pripada nekom serijalu, to morate ovde da naglasite
  7. BRAON – Broj edicije vaše knjige ide ovde
  8. ŽUTA – Jezik na kojem je knjiga
  9. SIVA – Datum objavljivanja

ISBN

ISBN2

U ISBN kod delu imate dve opcije, da dobijete besplatan ISBN kod od CreateSpace-a, što je prva opcija zaokruženo crvenom bojom na prvoj slici ili da vi upišete vaš unapred kupljeni ISBN kod što je nezaokružena opcija, takođe na prvoj slici. Vas interesuje prva opcija.

Na drugoj slici vidite vaše ISBN kodove koji se NE MOGU MENJATI i njih ćete da ubacite negde u vašu knjigu, kao što se to i inače radi.

Interior

Interior2

U ovom delu uploadujete vašu knjigu. Ovde ću po bojama da objasnim prvo šta se nalazi na prvoj slici:

  1. ZELENA – Ovde birate da li je vaša knjiga crno bela ili je u boji, kao i koji papir želite za štampanje knjige.
  2. PLAVA – Ovde birate format vaše knjige, tj dimenzije iste.
  3. CRVENA – Ovo je opcija koju birate da uploadujete dokument vaše knjige.
  4. NARANDŽASTA – Po prvi put nam se pojavljuje plaćanje. Ovo je da vi kontaktirate CreateSpace da oni to odrade za vas ili šta već. Ova opcija vas svakako ne interesuje.

Nakon što ste uploadovali knjigu, izaćiće vam kao na drugoj slici da pregledate šta ste uploadovali. Kliknite na dugme koje je zaokruženo crvenom bojom. Otvoriće vam se kako knjiga izgleda kada se odštampa. Takođe, ovde će vam ukazati na sve greške koje ste napravili pri formatiranju knjige. Nakon što sve greške ispravite i ako ste zadovoljni izgledom, možete nastaviti dalje na korice knjige.

Cover

Kad su korice u pitanju, imate nekoliko opcija i objasniću ih prema bojama:

  1. CRVENA – Ovo je da birate da li želite da se korice presijavaju ili ne, apsolutno je vaš izbor šta ćete izabrati.
  2. NARANDŽASTA – Ako odaberete ovu opciju, onda će da vam se otvori da sami online kreirate korice. ovo je opcija koja vas interesuje i nju ću ispod dodatno da objasnim.
  3. ZELENA – Opet njihova usluga koja se plaća, ovaj put da oni vama naprave korice. Ovo vas ne interesuje.
  4. PLAVA – Da uploadujete već gotovu koricu u .pdf formatu. Iskreno, ovo nisam nikada koristio, uvek je bila prva opcija da ja pravim korice online.

CC1

CC2

Nakon što odaberete opciju, da sami pravite online korice, prvo birate dizajn istih, što je prva slika ovog dela. Na drugoj slici crvenom bojom je zaokruženo šta treba da se popuni, tj šta ide na korice. Ne morate sve da imate, možete neke stavke i preskočiti, tj učiniti ih nevidljivim, to je na vama, dok je narandžastom bojom prikaz svih vaših promena na korici i kako će ona zapravo da izglea. Onog trenutka kada ste zadovoljni koricama, sačuvajte i pređite na sledeći korak.

Last step

Ovo je poslednji korak, i vaša poslednja šansa pre slanja na njihovu proveru da promenite bilo šta iz prethodnih koraka OSIM vašeg ISBN koda!

Provera

Nakon što ste poslali vašu knjigu njima na proveru, iskočiće vam mali prozorčić u kojem vas obaveštavaju da će vaša knjiga biti pregledana u roku od 24h gde ćete dobiti e-mail sa obaveštenjem da je pregledana i rezultatima pregleda tj da li je sve ok ili ipak opet nešto morate da menjate ili ne, i obaveštavaju vas da ste došli do dela gde birate kanale distribucije, a to podrazumeva ujednoi cenu vaše knjige.

Distribucija

U koraku vezanom za distribuciju, selektujte SVE ŠTO JE BESPLATNO! 😀 Zo je sve za ovaj korak.

Cena

Konačo dođosmo i do vama najverovatnije najzanimljivijeg dela, CENE! Ovde ću opet objasniti prema bojama:

  1. NARANDŽASTA – Namerno sam prvo ovuboju stavio da objasnim. Samo selektujte oba kvadratića, jer vam onda sajt sam automatski preračunava cene iz dolara u druge dve valute, kao i vašu zaradu.
  2. CRVENA – Pre svega, ovde vam piše koja mora da bude minimalna cena vaše knjige što se nalazi u donjem delu crvenog pravougaonika. Primera radi sam stavio da je cena knjige 10$. Kada unesete cenu vaše knjige, pritisnite “Calculate”.
  3. ZELENA – Ovo je vaša zarada na raznim kanalima distribucije. Moj vam je savet da najviše forsirate CreateSpace jer onda nema Amazonovih taksi koje snižavaju vašu zaradu.

Kada ste završili, kliknite “Save & Continue”.

Poslednji korakČestitam, ovo je vaš poslednji korak! Objašnjavam ga prema bojama:

  1. CRVENA – Samo prekopirajte opis vaše knjige od pre
  2. NARANDŽASTA – Birate ovde kategoriju vaše knjige, tj žanr
  3. ZELENA – Jezik na kojoj je njiga napisana
  4. PLAVA – Ovo je zemlja u kojoj ste knjigu objavili i ovde MORA da bude SAD!!!
  5. LJUBIČASTA – U ovom delu, unesite reči za pretragu vaće knjige
  6. BRAON – Ovo je opcija da li vaša knjiga u sebi ima sadržaja za odrasle ili ne. Ukoliko ima, čekirajte ovaj kvadratić, ako nema onda ostavite prazan.
  7. SIVA – Ovo je opcija za knjige koje su pisane fontom 16 i veće za osobe koje imaju slab vid. Ovu opciju čekirati samo u tom slučaju, nikako drugačije.

Kada kliknete na “Save & Continue”, prebaciće vas na stranicu da objavite vašu knjigu na Kindle (Amazonovo elektronsko izdanje). Iskreno, ja ovo uvek preskačem jer Smashwords, sajt o kojem sam pisao ionako sve distribuira i na Amazonu + sistem skroz poremeti vaše knjige i onda ni na šta ne liče u tom elektronskom izdanju! Jednostavno preskočite ovaj korak.

Dashboard

Kada uđete na vaš profil, možete da vidite sve vaše knjige, njihove ID brojeve, prodate primerke i vašu zaradu za određeni mesec ili za sve vreme od kako objavljujete. Na ovoj slici je moj profil, konkretno postavljen za mesec februar.

Da biste povukli pare koje ste zaradili, MORATE da imate 100 jedinica u nekoj valuti. Dakle, oni vam šalju vaše čekove za svaku valutu ponaosob i to mora da bude 100,00$, evra ili funti.

Kao i za Smashwords, plaćate njihov porez na zaradu, mada mislim da je sve to već uračunato i da ovo što se ovde vidi je čista neto zarada. Naravno, i sav marketing takođe radite sami!

Eto, sa ovime smo zaokružili apsolutno sve što se tiče besplanog izdavaštva bez vašeg finansijskog učešća. Iako sam vam sve sažvakao do poslednjih detalja, sva eventualna pitanja, slobodno možete da mi postavite!

Marat M’saev Daan

Markes: Dani u nedelji

U svetu je pomama petka sve raširenija. Reč je o stanju neprestanog ushićenja od trenutka kada se čovek ujutru probudi i seti se da je veliki dan konačno došao. Noć između petka i subote čini se pogodnom za sva preterivanja: neočekivane ljubavi, iluzije koje više nego drugih dana liče na stvarnost, snove bez budućnosti, sve ono, dakle, što je cele nedelje odlagano u očekivanju noći u kojoj se sve odlučuje i sve razrešava.

Lanzan-premio-de-periodismo-en-honor-a-Garcia-Marquez_34963

Mnogo godina subota je bila suđeni dan. Hrišćanski svet je taj dan doživljavao sa osećajem vatrometa u duši, priređujući upravo u subotu balove, venčanja, različite proslave. Sve to je bilo predodređeno za noć u kojoj se život preobražavao u džinovski talas okeana na čijem smo se vrhu srećno ljuljuškali sve dok nas ne bi kao brodolomnike izbacio na široku plažu nedelje. U školskim danima prelazak iz subote u nedelju bio je ravan promeni geoloških razdoblja. Poslednji dan u nedelji bio je kazna, pogoršana osećanjem na još toplu prethodnu noć, na udare muzike sačuvane u srcu, na miris koji se gubi, na trag nečijeg glasa, na sve ono što je bilo jednoga trenutka i što se možda nikada više neće vratiti. Sve do iduće subote.

U međuvremenu, drama se sastojala u traženju odgovora kako da se podnese nedelja. Neženje toga dana spopadala želja da se venčaju samo da se ne bi u nepodnošljivoj tišini probudili sami u krevetu. Svoja nedeljna popodneva provincijskog studenta u Bogoti, koja je takođe bila provincijska prestonica, provodio sam u redu za bioskop. Ako bi kojom nesrećom ostao bez karte, čekao sam da se završi predstava kako bi među onima koji izlaze iz sale srećom našao poznanika. U gorim slučajevima makar da uživam u neshvatljivom zadovoljstvu da sa lica gledalaca čitam koliko im se film svideo. Bio je to efemeran način da se utešim, ali ipak nešto što je u tom trenutku bilo najbliže ljudskoj solidarnosti.

Odbojnost prema nedelji je bila razlog što mnogi među nama nisu shvatili odbojnost prema ponedeljku. Dok su oni kojoi su imali uspešnu nedelju počinjali novu sedmicu sa nepodnošljivim osećanjem na već protekle prijatne događaje, usamljenici su počinjali novih sedam dana sa radosnim osećanjem da je svet ponovo naseljen, da život iznova počinje, da budućnost obećava, jer ima toliko dana do subote u kojima se može nadoknaditi izgubljeno, ma kakve bile greške prošlosti.

Lično sam najviše strahovao od utorka, zbog toga što su me od malih nogu učili kako je taj dan loš za venčanje i za putovanje. Više od toga utorak koji pada u trinaesti dan u mesecu je zlokoban dan, posvećen bogu rata Marsu. Sreda je mnogo ugodnija, jer se u narodu veruje da je pogodna i za kupovinu i za prodaju i za ljubav i za odmor, za sve, dakle ugodne dokolice.

O četvrtku neću da govorim – jednostavno zbog toga što prethodi petku. Da se ne bi pomislilo kako me je petak sasvim zaslepeo, podsetiću da u automobilskoj industriji postoji pojam automobila-baksuza proizvedenog u petak. Šta je u tom vozilu izuzetno? To što se u prodaji pojavljuje obično sa takvim manama, da pošteni proizvođači često nude kupcima zamenu za vozilo proizvedeno u drugim danima. Objašnjenje za tako nešto je jednostavno. Radnici su krajem nedelje ne samo umorni, već i nestrpljivi da se što pre prepuste pomami noći između petka i subote. Sve što toga dana urade je zbog toga polovično, jer za razliku od noći koja se više neće ponoviti, šraf koji nije dobro zavrnut može da pričeka do ponedeljka.

Autor: G.G.Markes

Preuzeto sa bloga Ključne kosti

2. дан захвалности – породица и пријатељи

Kao i uvek, odlično.

cy3a

Кажу да породицу не можемо да бирамо, и да су зато пријатељи важнији.
Кажу да кад се жена уда и мушкарац ожени они добијају још једну породицу, и јако је важно направити склад, равнотежу између те две породице. Најбоље би било доживљавати и ту другу породицу као своју, доживети целу ситуацију као проширење своје породице. Углавном није тако, а врло често се те две породице доживљавају малтене као смртни непријатељи.

View original post 397 more words

Kako je lepo..

…setiti se nekog davno prošlog vremena.

Pre mnogo, mnogo vremena, moj brat je želeo da postane hip-hop zvezda. I najiskrenije, mogao je to da postane, ali nije imao ni dovoljno vere u sebe, niti je imao neku podršku sa strane. Meni su u to vreme u glavi bili Nirvana, Staind, Metallica i slične spodobe.

Kako god, sa još jednim prijateljem smo osnovali „bend“ i čak uradili desetak pesama u studiju.

Koliko god da je kvalitet upitan, još uvek se rado setim tih dana.

Opet on

Opet on je knjiga za čije pisanje je potrebna je doza specifične hrabrosti i pomalo ludačkog optimizma. Od starta šanse za uspeh ove knjige Timura Vermesa nisu bile velike, šta više predviđan joj je fijasko, ali desilo se upravo suprotno.

Po izlasku iz štamparija knjiga Opet on beleži neverovatan uspeh. Za kratko vreme zauzima prvo mesta na svim relevantnijim listama bestselera i prodaje se u 1,5 miliona primeraka, a uskoro bi trebalo da bude i ekranizovana. Sigurno se pitate kako je moguće da knjiga kojoj, najblaže rečeno, nije bila predviđena svetla budućnost, zabeleži ovakav uspeh. Pa, prva stvar koju treba da znate je da knjiga Opet on zapravo i nije o Hitleru. Uprkos tome što je on centralni lik, to je zapravo knjiga o nemačkom društvu i načinu na koji je promenjeno od Drugog svetskog rata.

maxresdefault

Radnja knjige počine u leto 2011. godine, kada se Adolf Hitler budi na jednoj poljani u Berlinu. Iako potpuno dezorijentisan,on je živ i zdrav. Zatiče jednu potpuno drugačiju Nemačku. Nema Eve Braun , nema nacističke partije , nema rata. Ljudi koji sa kojima se sreće vide ga kao imitatora Firera. On ubrzo postaje YouTube senzacija, a potom dobija i svoj šou. Za to vreme Hitler uopšte nije srećan sa onim što ga okružuje . I pored tehnološkog napretka koji je zemlja ostvarila, on današnju Nemačku vidi kao znatno slabiju od njegove Nemačke. Nemačka je danas ispunjena imigrantima, uhvaćena u koštac sa globalnom ekonomskom krizom  i vođena od strane žene. Ubrzo njegove uobičajene ideje se vraćaju, a ono što sledi će vas slatko nasmejati.

Pored toga što nudi pregršt smeha, ova knjiga je važna i sa jednog drugog aspekta. U Opet on, Timur Verner je uspeo da priča o najvećem tabuu u Nemačkoj, i da na simpatičan i humorističan način sruši decenija stare barijere. Nemačka je prikazana kao moderno društvo , koje je ostavilo okove strašne prošlosti iza sebe i koje je učilo iz svojih grešaka i uspelo da krene. Opet on je zanimljiva i duhovita satira o savremenoj Nemačkoj. Ovo je jedna od najboljih knjiga godine i jednostavno ne bi trebalo da je propustite.

PS Moramo da se osvrnemo i na dizajn korica knjige. Mislim da niko od čitalaca neće imati sumnju o kome se radi kada na polici ugleda ove korice. Kakva je knjiga, takav je i dizajn korica – jedinstven i genijalan.

http://www.knjiganol.com

A da skočimo svi?

U Svilajncu, čovek se popeo na zgradu u nameri da skoči i okonča život. Kao i u svakom delu sveta u takvim situacijama, ljudi se okupljaju i gledaju šta se dešava. A onda, kako javljaju mediji, masa kreće da dovikuje ovom jadniku da skoči. Ljudi sa decom, sasvim običan narod koji se u tom trenutku tu našao.

Ohrabrivati nekog da okonča svoj život ? Koliko smo mi kao narod stvarno sjebani u stvari ? I kada ćemo to već jednom primetiti ? Kakav je mentalni sklop ljudi koji su našli tu, ispred te zgrade ? Ljudi koji čine ovo društvo, imaju pravo glasa i odlučuju o sudbini ove zemlje ? I ne, ne bih rekao da se radi o izolovanim slučajevima. Štaviše, ova vest oslikava stanje našeg društva, društva u kojem život nema nikakvu vrednost. Ljudi su željni krvi i okončanja svih muka koje ih okružuju. Dok su njemu to vikali, valjda su zamišljali sebe tamo gore i ohrabrivali se da najzad učine taj korak.

 jump

Došli smo do tačke kada je kolektivna katarza dostigla maksimum. Ne treba nama vlada koja će nas izvući iz ekonomske krize, pregovarati sa Arapima i EU, graditi mostove i gradove na vodi. Treba nam neko ko će nas spasiti, ali moralno i duhovno. Između rijaliti programa, pevačkih takmičenja i jadnih serija, ljudi su izgubili vezu sa stvarnim životom i pravim vrednostima.

Svi čekaju neku « državu » da im pomogne, da ih izbavi iz bede, da im nađe smisao postojanja, umesto da počnu da žive i da počiste ispred svoje kuće, a onda krenu dalje. Tu negde, između beznađa i očaja, ljudima se taj skok čini valjda kao najbolje moguće rešenje.

Dotle smo stigli da izgleda da je najpametnije da svi skočimo. Možemo da biramo: sa neke litice, pa da završimo sve ovo, ili da skočimo u rad, red i moral, koliko god to patetično zvučalo.  Ali ovako više ne ide.