Čitanje stripova i čitanje o stripovima

Koji je najbolji nacin za sticanje šire slike o nekom stripu, pre nego što ga procitate?

Osnovni (i tradicionalni) instrument za privlačenje pažnje čitalaca je naslovna strana nekog stripa. Međutim, ako se osvrnemo na situaciju u kojoj se naša strip-scena dugo već nalazi, naslovna strana u velikoj meri gubi svoj značaj. Ovdašnji ljubitelji stripa jednostavno nisu u poziciji da, kao recimo junaci aktuelne serije “The Big Bang Theory”, jednom nedeljno odu u (lokalnu)striparnicu i kupe sve što im privuče pažnju.

zlatna-serija-altNajpre, ovde takvih striparnica, u koje redovno pristižu nova izdanja, a da pored njih možete naći i klasiku – nema, niti ih je ikada bilo, a tu je i (poslovično nepovoljan) finansijski momenat. Uz to, na srpskoj i ex-ju stripskoj sceni uvek su bile prisutne još najmanje tri škole stripa, pored naših: italijanska, francusko-belgijska i američka. Ako bismo dodali i sve popularnije japanske mange, onda bi nekakva idealna striparnica – koja, ako bi nekim čudom ikada bila otvorena na ovim prostorima – trebalo da ima u ponudi kako naša, tako i inostrana izdanja. Zamislite samo koliko bi prostora bilo potrebno da se svi ti stripovi smeste na jedno mesto? (Nisam zaboravio naručivanje preko interneta, kao ni sveopštu digitalizaciju, ali to je neka druga priča.) Pošto opisana situacija zalazi u sci-fi domen – ulazite, puni para, u megastriparnicu koja sadrži sve što možete i ne možete da zamislite, a onda, pre svega na osnovu naslovnih strana, prelistate neke stripove, zatim pročitate sadržaj na poleđini i odaberete tako one koje ćete kupiti – sledi da naslovne strane pri kupovini danas nemaju veliki značaj. No, šta onda ima?

Tu je svakako reputacija nekog serijala ili pojedinačnog naslova, stečena tokom godina, baš kao i autora koji iza nekog dela stoje, ali tu je i mogućnost da na internetu pročitate štošta o gotovo svakom stripu koji je, ili će uskoro biti objavljen; jer će uvek biti novih autora, koji tek započinju svoju karijeru. Imate mogućnost da skinete sa interneta skeniran strip, način koji je, iako nelegalan, nažalost mnogima i jedina mogućnost da se upoznaju sa novim autorima i naslovima… No, opet – i do njih je potrebno nekako doći, zainteresovati se. Nekima je dovoljan tek letimičan pogled na crtež, preko privjua, koji sadrži od nekoliko početnih strana stripa do čak trećine sadržaja (u slučaju naših izdavača, privju često sadrži i više desetina strana, kada je reč o obimnijim albumima ili integralnim izdanjima), uz tek usputan osvrt na priču, odnosno radnju stripa, dok drugi ipak vole da pročitaju makar kraću informaciju o tome. Trećima je dovoljna preporuka onlajn poznanika na forumima ili društvenim mrežama, itd.

portfolio-thecomicsjournal-web1Međutim, ako ste temeljan čitalac, volite ne samo stripove, već i sve ono iza stripova, pročitaćete recimo intervju sa autorom (ili autorima), sačekaćete da se pojave prve reakcije, recenzije i sl. Jedan od vodećih sajtova, u pogledu informacija možda i najbolji je Comic Book Resources, na kome se – osim pomenutih reagovanja na stripske aktuelnosti – krije i jedno sjajno mesto
za one koji žele da saznaju nešto više i otkriju brojne tajne devete umetnosti, a to je Robot 6 strana! Sličnih sajtova ima nesagledivo mnogo (tu su i blogovi, što ljubitelja, što autora stripova), a izdvojimo makar nekoliko, kako ozbiljnijeg, tako i komercijalnijeg karaktera, kao što su The Comics Journal, Newsrama i The Beat, ili recimo ComicMix, među čijim kolumnistima su veterani Džon Ostrander i Deni O’Nil, a mnoštvo odličnih analiza i osvrta možete naći i na sajtovima/u magazinima popularne kulture, koji nisu primarno posvećeni stripovima, poput PopMatters ili The Hooded Utilitarian, dok je sjajno mesto za kolekcionare Comic Book Daily.

Ko, zapravo, voli da čita o stripovima onoliko koliko i sâme stripove? I ko se okreće čitanju stripa tek nakon dobre recenzije, sadržajne analize, pročitanog intervjua sa autorom, a ne samo na osnovu privjua ili nekog kraćeg osvrta (i pored “opasnosti” od spojlera)? Sad, možda će se neko zapitati zašto bi uopšte čitao sve to, kad je bolje da jednostavno pročita sâm strip, što je na mestu, jer nema bitne razlike i ako ide obrnutim redosledom, ali sam ovde prvenstveno želeo da kažem nešto o tome kako doći do novih naslova, a čitajući o stripovima. Jednostavno, čitajući o nastanku stripova, o njihovom razvoju, položaju koji su imali tokom decenija u svojoj jedan vek dugoj istoriji, te njihovom uticaju na čitaoce i društvo (ovde nema mesta preuveličavanju, doduše, ali još manje zanemarivanju), zatim o njihovom uticaju na druge umetnosti, te uticaju tih umetnosti na stripsku, o raznim autorima i njihovim nebrojenim raznovrsnim stilovima, kao i o svemu drugom vezanom za devetu umetnost, stičete znatno širu sliku o njoj i uviđate kolika je u stvari moć stripa kao načina umetničkog izražavanja, ali i moć stripa kao medija. Na taj način, razvijate poštovanje prema nečijem liku i delu, i uviđate kako da, na pravi način, (naučite da) cenite ono što čitate, a za šta ćete, u konačnici, možda (lakše) izdvojiti svoj novac.

Stoga, ono što je potrebno da bi vas neki strip privukao nesumnjivo može biti dobar tekst; tim pre jer tu leži mogućnost da otkrijete autore i stripove za koje ranije niste čuli, a oni možda vremenom postanu vaši favoriti (ovde ću skrenuti pažnju na Marka Kalesnika, čije radove objavljuje američki Fantagraphics). Čitanje o stripovima, s druge strane, definitivno nije najjednostavniji način za otkrivanje novih, privlačnih naslova, ali je, po mišljenju potpisnika ovih redova, svakako najbolji, uz “ogradu” da je ipak, sve dok ne pročitate i određeni strip, ne steknete utisak i donesete sopstveni sud, sve drugo u stvari sredstvo do tog cilja.Pratt-corto1

Konačno, istakao bih da postoji i jedan takav junak (serijal), o kome sam, baš kao i o autoru istog i njegovom specifičnom stilu, mnogo čitao, ali da mi je sâm strip relativno manje zanimljiv od tih tekstova, a to je “Korto Malteze”. U ostalom, uverite se i sâmi uz “Putovanje kroz stvarni svet snova” Vladimira Ćuka ili “Your Wednesday Sequence 45: Hugo Pratt” Meta Seneke. A za one koji vole “uvek malo dalje”, tu je knjiga “Hugo Pratt – Želja da se bude beskoristan”, koja me je naterala da se u prethodnom periodu ozbiljno posvetim i Pratovom magnum opusu. (Jer, zašto jednostavno, kad može komplikovano?)

Autor: Andrija Mihajlović

Izvor: stripovi.com

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s