Obaveze naše nasušne

Koliko god se ja trudio i mislio kako uspevam da se otmem sistemu, svakog dana me nešto ubedi u suprotno.

Ali ne dam se ja… Makar to bilo samo moje ubeđenje, moja bitka protiv vetrenjača.

Četvrtak, sedim u birou, ispred mene je samo ekran računara. Zadatak koji je trebalo da bude završen do najkasnije danas poslepodne sam zavrsio još juče. Ne, nisam nešto ni  žurio da ga što pre završim, jednostavno se tako “potrefilo”. I danas nemam apsolutno nikakvih obaveza. Nikakvih.

Popio sam kafu, pročitao novosti, pogledao šta ljudi pišu ovde na wordpressu, ponovo krenuo da listam po vestima, samo iz drugih izvora…Uhvatio sam samog sebe da sam počeo da čitam i estradne tračeve, načine na koji mogu da se koriste biljke iz bašte, a koje navodno sve leče, ponovo se vratio na wordpress…

I onda sam shvatio da mi nedostaje neka obaveza. Bilo kakva. Sistem je još uvek tu u meni. Umesto da uživam u slobodnom (a plaćenom) vremenu, meni je nekako nelagodno. Ono moje ja se ne usuđuje da izađe u prvi plan i potisne ono moje poslovno ja.

Sistem mi kaže da smo tu da radimo, odužimo svoj dug koji imamo prema društvu (sistemu). Treba uvek imati neku obavezu, vreme koje se ne iskoristi za rad je izgubljeno vreme, a vreme je novac. Naravno, problem nastaje kada se radi o mom vremenu, a tuđem novcu.

I zato pokušavam da se oduprem. Dozvoliću sebi da nemam grižu savesti da danas, dok sam na poslu, budem samo ja.

Carpe diem.

carpe_diem_series_by_yobecreative-d2wsi41

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s