Književnost je mrtva

…živela selebritistika

Iz nekog, ne u celosti jasnog razloga, u jednom trenutku je prestalo biti dovoljno, bivanje poznatim i uspešnim u profesiji u kojoj se baviš i stvorila se potreba da se slava iz uspeh iz te primarne profesije, proširi i prenese na svaku oblast od koje se nešto može zaraditi. Zato sportisti dizajniraju odeću, pevačice prave parfeme, biznismeni sastavljaju programe za teretanu- i svi, baš svi – pišu knjige.

Ne tako davno na prvom mestu liste bestselera Njujork Tajmsa stajalo je neobično ime – Snuki. Ovo je pseudonim zvezde rijaliti šoua Nicole Polizzi. Njen roman A Shore thing, opisuje svet privilegovanih i bogatih “parti devojka” kome i sama pripada. U intervju , datom pre objavljivanja knjige, Snuki je priznala da je pročitala dve knjige u svom dvadeset sedam godina dugom životu.

novak-djokovic

Najbolji teniser sveta i fenomen nešto značajniji od krsne slave u Srba, Novak Đoković napisao je neobičnu knjižicu koja predstavlja čudnu mešavinu nacionalnog resantimana i saveta za samopomoć (potpuno novi žanr, bar po saznanjima autora ovih redova). U knjizi opisuje teškoće koje je nosio život u Miloševićevoj Srbiji i režim bezglutenske ishrane koji mu je pomogao da postigne sportske uspehe. Nepoznato je, kakvo obrazovanje iz oblasti nutricionizma ima, ovaj student univerziteta Džon Nezbit (nekadašnji Megatrend).

Američki konzervativni, televizijski voditelj Bil O Rajli pre par godina,započeo je pravu književnu ekspanziju. Njegove knjige Killing Lincoln, Killing Jesus i Killing Kennedy fokusiraju se na poslednje sate života ovih istorijskih ličnosti, retrospektivno iznoseći njihove biografije. Ova popularna istorija iako zasnovana na faktima i pisana sa relativnom elokvencijom (O Rajli ipak jeste novinar), ne preza od senzacionalizma- opisa Kenedija u bazenu Bele kuće, okruženog ljubavnicama- na primer, kao ni od pojednostavljivanja kompleksnih istorijskih tema.

killingkennedy-3d

Supruga američkog predsednika Mišel Obama, najavila je da će nakon završetka mandata objaviti, autobiografiju, sa posebnim osvrtom na period u Beloj Kući, iako je više puta naglašavano da ona nema kancelariju u čuvenom Zapadnom krilu i da njena uloga u administraciji uopšte nije politička.

Osim ovih , ne baš najsrećnijih primera, postoje i bolji. Komičarski duo Hju Lori i Stiven Fraj oprobao se u pisanju i pokazali su se sasvim korektnim. Lorijev detektivski roman, nije remek delo, verovatno se ne bi tako uspešno prodavao da autor nije poznat, ali jeste zabavno i pitko štivo, s druge strane Fraj može da stoji samostalno kao novelista, potpuno nezavisno od svoje glumačke karijere.

***

Pitanje autorstva ovih knjiga sve vreme ostaje upitno. Iako se na koricama knjige pojavljuje samo ime onog autora koji je poznat javnosti, gotovo uvek postoji ghost writer (koji je u slučaju Snuki i Bila O Rajlija i naveden na manje vidljivom mestu). Da li je neko pomagao domaćim selebritijima da sastave svoje knjige, ostaje nejasno, ali velika razlika između elokvencije pri javnim nastupima i pri pisanju govori da je tako.

Jasno je šta motiviše autore da ulaze u ovakve projekte- lukrativni su. Šta motiviše čitaoce da kupe knjigu nekog poznatog, mnogo je zanimljivije pitanje i možda može da nam otkrije nešto o odnosu između marketinga i onoga što se na univezitetima još uvek naziva „književnim životom“.

Činjenica da im je autor poznat od ranije i da već imaju izgrađeno mišljenje o njemu, predstavlja zgodnu prečicu za manje upućenog i zainteresovanog čitaoca… Praćenje književnog života, poznavanje trendova, poznavanje pojedinačnih autora i njihovih prosedea, uticaja i interesovanja zahteva posvećenog i pažljivog čitaoca, koji je svoj ukus gradio godinama. Kada je reč o poznatim autorima , ceo ovaj proces zamenjen je time da publika otprilike zna ko je čovek koji piše…

Osim toga, neknjiževna vrednost ovakvih knjiga sastoji se u uvidu koji pruža u život poznatih- potreba koja u poslednje vreme dobija gotovo patološke razmere…

Na kraju, treba se kloniti kultur- rasizma koji obično ide uz osuđivanje onih koji čitaju ovakvu književnost, čitalački put gotovo nikad nije prav (niti je zapravo jasno gde bi trebalo da vodi) i gotovo svako čitalačko iskustvo može da vodi ka ozbiljnijim i kvalitetnijim autorima.

Piše: Jan Kanja

Izvor: bookvar.rs

Hercegovac

Ova priča Mome Kapora je na duhovit način pokazala kako je završio jedan Hercegovac koji je bio vredan, a nije učio.

“Obrad Milićević, rodom iz sela Zvjerine u Hercegovini, gde ne uspeva ništa drugo sem Hercegovaca, odluči da se 1922. prijavi za žandara u Bileći. Prođe sve ispite. Bio je zdrav ko dren, pametan, pošten i hrabar, pogađao je u metu, trčao brže od ostalih, rukovao sabljom i bajonetom, bacao najdalje kamena s ramena, nije pušio ni pio, a bio je, kao što se zna, iz dobre familije… Na kraju, pošto ga primiše u žandare, trebalo je da potpiše rešenje, ali on odbi da to učini.
‘Zašto nećeš da potpišeš?’, upitaše ga.
‘Ne umijem’, odgovori. ‘Nijesam pismen’.
‘Kako, jadan, nijesi… pismen? Pa kako ćeš pisati prijave i zapisnike kad se što desi?’
I tako ga i pored svega ne primiše u žandare, te se on iseli u Ameriku, kuda otputova italijanskim šipom ‘San Đovani di Mesina’ iz luke Kotor, gde je neki Dubrovčanin, po imenu Baltazar Gradi, sakupljao Hercegovce za rad u rudnicima Bjut Montane.
Kao što kaže stara poslovica: ‘Hercegovina sav svijet naseli, a sebe opet ne raseli.’

Posle mnogih potucanja, Obrad, kojem su u Njujorku upisali novo ime O’Brajen, tražeći mesto slično rodnoj Zvjerini, naseli se na severozapadu države Arizone, prema granici Kalifornije, ispod planine Krosman. Živeo je siromašno baveći se onim čim se bavio i na Zvjerini – uzgajao ovce čije je meso prodavao u obližnjem gradu Havasa Sitiju. Država Arizona mu je dala sto jutara potpuno neplodne zemlje za simboličnu cenu od pet dolara.
Jednoga dana dok je kopao veliku rupu da napravi čatrnju, istu onakvu kao što je imao u Hercegovini (u tom kraju nije bilo druge vode sem kišnice), iznenada poteče nafta. Postao je tako bogat preko noći. Sagradio je prostranu kuću u kolonijalnom stilu, a za svoju dušu podigao jednu sasvim malu, kamenu, kao što je bila ona u kojoj se rodio, sa ognjištem, gredama i ovnujskim kožama na kojima je spavao sanjajući Zvjerinu.
I tako, dođe i dan da se njegova kompanija spoji sa Standard ojl kompanijom, koja je iz Feniksa poslala čuvenog advokata da se potpišu ugovori. Ali on odbi da stavi svoj potpis!
‘Zbog čega nećete da potpišete ugovor?’, upita ga zapanjeni advokat.
‘Nijesam pismen’, odgovori on.
‘Gospodine O’Brajen’, reče advokat, ‘vi ste jedan od najbogatijih ljudi u Arizoni. Šta biste tek postali da ste znali da pišete!’
‘Postao bih žandar u Bileći’, odgovori Obrad.”

#KragujevacComicCon year five

KragujevacComicCon_year_five_2015

Po peti put u Kragujevcu: internacionalni festival stripa!

Petak:

17.00 – 21.00 Izložbeno prodajna berza stripa

17.00 Radionica stripa i ilustracije – Vlada Vesović
18.00 Škola crtanja – Sabahudin Muranović

19.00 Zvanično otvaranje konferencije

19.10 gost Pavle Zelić
Pavle Zelić će govoriti o opasnosti od lažnih lekova i predstaviće Lanu Tafi, srpsko-italijanski edukativni strip o lažnim lekovima
www.svetstripa.org.rs/stripomanija/429-p…redstavlja-lanu-tafi

19.30 gost Milan Jovanović
Darkwood izdavačka kuća – “Mange – nova pojava u domaćem izdavaštvu”

19.50 gost Predrag Đurić
Rosencrantz izdavačka kuća – “Promocija stripa Jaybird – Kreja”

20.10 gost Iztok Sitar
premijerno na Međunarodnoj strip konferenciji jedan od najboljih slovenačkih autora
www.svetstripa.org.rs/stripomanija/425-i…je-stize-iztok-sitar

20.30 gost Đanfranko Manfredi,
upoznavanje umetničkog opusa italijanskog umetnika, bez posebnog osvrta na strip
www.svetstripa.org.rs/stripomanija/424-g…anfredi-u-kragujevcu

21.00 Hip-Hop veče “Give me five”
www.svetstripa.org.rs/stripomanija/433-h…op-vece-give-me-five

Prvo veče gotovo – idemo u kafanu!!!!!!

Buđenje, mamurluk… pa sve iz početka

disegnoperlettore_big
Subota:

10.00 – 21.00 Izložbeno prodajna berza stripa

11.00 Vodička tura “Upoznajte Kragujevac”
Za sve posetioce koji nam dolaze iz drugih gradova u saradnji sa Gradskom organizacijom Kragujevac, dogovorena je ova vodička tura kao i povoljne cene smeštaja u kategorisanim objektima
www.svetstripa.org.rs/stripomanija/437-k…a-peta-cene-smestaja

13.00 Izborna skupština USUS-a – svečana sala Prve kragujevačke  gimnazije
www.svetstripa.org.rs/stripomanija/434-i…gujevackoj-gimnaziji

16.00 – 18.00 Gosti crtaju za posetioce.
Ludilo crtačka ekipa na okupu… Preporuke! Nema mesta sumnji da će biti gužve i dobre atmosfere
Željko Pahek
Bane Kerac
Zdravko Zupan
Stevan Subić
Vladimir Krstić Laci
Siniša Radović
Dragan Savić
Sabahudin Muranović Muran
Nikola Ćurčin
Zoran Tucić
Goran Milenković
Goran Furunović
Zlatko Milenković
Iztok Sitar
Zlatko Krstevski
Dragan Paunović
Boris Stanić
Dobrica Vučković
Goran Ugarčina
Željko Srdić
Ivica Varjačić
Milan Jovanović

17.00 gost Kristijan Reljić
Makondo, izdavačka kuća – predstavljamo novinski vestern strip – LENS Vorena Taftsa

17.20 gost Igor Marković
System comics, izdavačka kuća -“Nit umetnosti” autori Ivana i Gradimir Smuđa

17.40 gost Goran Zečević
Phoenix Press, izdavačka kuća – novi “Boneli” serijali: Lukas i Adam Vajld

18.00 gost Bane Kerac
saradnja sa italijanskom izdavačkom kućom SBE i rad na serijalu Zagor

18.20 gost Zoran Nikolić
predstavljamo niški festival stripa NiFest

18.40 gosti Goran Lakićević i Boris Stanić
Besna kobila – Pet godina rada ove izdavačke kuće i premijerno predstavljamo “Atentat” autora Borisa Stanića

19.00 gost Vuk Marković
Komiko, izdavačka kuća – predstavljamo stripove “Mumin” i Obnibus Didije Komesa

19.20 gost Željko Pahek
po prvi put na Međunarodnoj strip konferenciji jedan od naših najboljih autora

19.40 gost Jasen Kundalić
Tribina “Alan Ford” 45 godina sa nama – promocija edicije “Priče broja 1”

20.00 gosti Đanfranko Manfredi, Darko Perović, Vladimir Krstić Laci, Siniša Radović, Stevan Subić i Zoran Tucić.
Serđo Boneli Editore, izdavačka kuća – O saradnji italijanskih i srpskih stripara i najveća tribina ikada o serijalu Adam Vajld
www.svetstripa.org.rs/stripomanija/424-g…anfredi-u-kragujevcu
www.svetstripa.org.rs/stripomanija/428-l…agujevac-comic-con-u
www.svetstripa.org.rs/stripomanija/427-p…nciji-sinisa-radovic
www.svetstripa.org.rs/stripomanija/430-subic-stevan-subic

Unbenannt
Nedelja standardno…

9.00 Kafica na jezeru Bubanj

10.30 – 13.00 Izložbeno prodajna berza stripa

11.00 – 12.00 Gosti crtaju za posetioce. Ponovo ludilo ekipa na okupu, pucaju olovke, tuševi se prolivaju, sve pršti…

11.00 Evaluacija ArsenalFesta
o nedavno završenom petom Arsenalu govori Vlada Paunović

11.30 gosti Nikola Ćurčin, Zlatko Krstevski i Iztok Sitar
sve o strip scenama u Sloveniji, Makedoniji i Crnoj Gori

12.00 Free stripovi by Morrison
PLUS za sve ljubitelje stripa VELIKA RAZMENA STRIPOVA!!!
Donesite svoje stripove i razmenite sa ljudima koji dele vaš hobi i čitalački ukus

12.30 Proglašenje najboljeg rada na konkursu za kratki strip KRAGUJEVAČKI POBEDNIK
dodela plakete Branko Plavšić, kao i dodela nagrade sponzora Veseli četvrtak u kategoriji Mladi lav

13.00 Završetak konferencije
najava epiloga u vidu Novog stripskog trenutka i sledeće konferencije koja će se održati u julu 2016.

Winnetou

“Znaš li, čitaoče, šta znači reč “greenhorn”?”

Ovim rečima počinje čuveni roman “Winnetou”, ništa manje čuvenog nemačkog pisca Karla Maya.
Generacije čitalaca odrasle su uz ovo delo o Divljem Zapadu, a imena ovog poglavice Apača, njegovog krvnog brata Old Shatterhenda, Intschu Tschunae, Sama Hawkensa i ostalih, ostaće večno ubeležena u srcima čitalaca.

“Greenhorn“ je došljak na negostoljubivom Divljem Zapadu, a narator priče (roman je pisan u prvom licu) je “greenhorn” od glave do pete, došljak iz Nemačke željan da piše o svojim budućim pustolovinama prekaljenog zapadnjaka. Dakle, roman je neispunjena fantazija samog Karla Maya, koji nikad nije kročio nogom na tlo Sjedinjenih Država. Njegov izmišljeni alter-ego, Old Shatterhand, preteča je Zagora i sličnih heroja koje poštuju i Indijanci i beli doseljenici. On je rođeni lovac, čitač tragova, borac i neustrašivi junak, a nadimak duguje razornoj moći svojih pesnica.

15a-Winnetou-Book1

Njegov tutor, po dolasku na zapad, postaje presimpatični Sam Hawkens, ponosni vlasnik puške po imenu “Liddy”, ali ne i sopstvenog skalpa – jer su mu isti, jednom davno, skinuli neprijateljski raspoloženi Indijanci.
Učenik vrlo brzo preraste svog učitelja, stiče zapadnjačko ime “Old Shatterhand”, i upoznaje mladog poglavicu Apača, Winnetoua, i njegovog oca, mudrog Intschu Tschunu. Njihov prvi susret završava se neprijateljstvom baziranim na pogrešno protumačenim namerama, ali dojučerašnji “greenhorn” i mladi poglavica postaju braća po krvi. Takođe, razvijaju se nežna osećanja između Old Shatterhanda i Winnetouove sestre, Nscho-Tschi. Da idila ne potraje, postaraće se zlikovac Santer, čije prezime prosto vrišti da mu urimujemo nešto sa “mater”.

Tri dela romana prate burna dešavanja oko ovih navedenih likova.
Kada sam prvi put držao ovo delo u rukama, imao sam tri godine, a stariji burazer ga je upravo dobio za odličan uspeh u prvom razredu osnovne. Pošto sam ja u tom momentu imao tri godine, valjalo je sačekati još par godina dok i ja naučim da čitam samostalno i uživam u ovom romanu. Bilo je to sjajno izdanje “Prosvjete – Sveučilišne Naklade Liber”, sa tvrdim koricama, likovnom opremom Zlatana Vrkljana koja me je kao klinca fascinirala, i kutijom u kojoj su se tri dela romana nalazila.
Ne štampaju se više knjige na taj način.

Svi su klinci u kraju čitali “Winnetoua”, “Blago u Srebrnom Jezeru”, “Sablast Liana Estacada”, “Old Surehand”, “Old Firehand”, sve te “oldove” i ostala dela Karla Maya. Komšija je hteo da mi postane krvni brat, ali kad je predložio zasecanje dlana nožem u cilju rukovanja kojim bi i zvanično postali Winnetou i Old Shatterhand iz Jastrebačke ulice, shvatio sam da, ipak, preterujemo. On, zapravo. A tek priče mog ćaleta… One o filmovima o Winnetouu, u kojima je glumio Pierre Brice, kao i naše gore list, Gojko Mitić.

Zvučalo mi je neverovatno da su neki od tih filmova snimani kod nas u Deliblatskoj peščari ili tako negde. Nije mi zvučalo nimalo čudno da je legendarni fotograf iz mog rodnog grada, Keker, glumio Indijanca u jednom od njih. Kad možeš da progutaš Winnetoua snimanog u socijalističkoj Jugi, normalno je da Keker gine kao statista u nekoj sceni puškaranja.

Nedavno sam opet uzeo da pročitam ovaj roman, sa vremenske distance od (uf! što bi uzviknuli uzbuđeni Indijanci) čitavih trideset godina. Najpre sam ubedio sebe da je naivno, da je prošlo vreme kad je to moglo da me zainteresuje, i to u vreme kad smo još uvek bili Titovi pioniri. Onda sam počeo da gutam strane i došao do zaključka da je roman, pa, prelep.

Nema takve priče o prijateljstvu, mešanju kultura, borbi za pravdu, a sve u odeljku “dečje biblioteke”.
Roman ima tragičan kraj, kao i narod o kome je napisan. Bez obzira na navedene naslove u kojima se Winnetou takođe pojavljuje, radi se o ortokvelima (delima koja stoje pod pravim uglom u odnosu na pravac odvijaja radnje nekog dela, ni prikvel ni sikvel), jer pravi Winnetou u ovom romanu – gine. Kao i u najboljim epzodama još jednog mog heroja, Texa Willera, tragični gubici bliskih osoba daju težinu priči, osnov osveti i setne flešbekove uz logorsku vatru sa prijateljima.

I, za kraj, ako vas do sada nisam ubedio da (ponovo) pročitate ovaj roman-osnovu kulture mladih nekada, sledi završni pasus romana. Onaj isti koji je, svojevremeno, čitao i mlađahni Adolf Hitler, i nije postao nimalo bolji čovek čitajući ga. Zapravo, postoje tekstovi na internetu o uticaju Karla Maya na celu tu Treći Rajh generaciju. Kao, on ih je zadojio pričama o junaštvu, lažnoj moralnosti i glorifikaciji surovosti.

Odavno tvrdim da nema većeg đubrišta od interneta, ali svako bira da li će na tom đubrištu pokupiti odbačeni par uložaka ili upotrebljivu katodnu cev. Voleo bih da ovaj deo teksta nisam ni napisao, ali izvesni nivoi ljudske gluposti me uvek pogode. A sada, pomenuti citat koji mi i dan-danas, posle toliko godina, nepogrešivo tera suze na oči:

Ali ko u planinama Gros-Ventre na reci Metsur bude stajao kraj groba Apača, taj će reći: ”Ovde leži Winnetou, Indijanac i veliki čovek.” A kad poslednji komadić oporuke istruli među grmljem i vodom, onda će jedna generacija istinoljubivih ljudi stajati pred savanama i planinama Zapada i reći:
“Ovde počiva crvena rasa; ona nije postala velika, jer joj to nije bilo dozvoljeno”.

Piše: Milan Katić

Izvor: Helly Cherry