Vavilonska pesma: glava treća

Odlomak odlomka (sirova verzija)

Selo u kojem sam odrastao se nekada zvalo Buk. Ne zna se gde se tačno nalazilo u odnosu na sadašnje selo, ne zna se koliko je bilo veliko, niti kakvi su ljudi u njemu živeli. Jedino što je ostalo je priča kako su jednom, u toku noći, Turci ( a ko bi drugo?) upali u selo, pokupili sve meštane, zatvorili ih u crkvu i onda je zapalili. Navodno su stajali oko crkve i gledali kako je plamen prozdire, a sa njom i sve jadnike koji su se tu zadesili.

            Samo što mi, sadašnji meštani sela, nemamo nikakvih dodirnih tačaka sa starim Bučanima. Par stotina godina kako je crkva progutala svoje vernike, stigli smo mi. Ponositi i kršni Hercegovci, koji su u svom ponosu i snazi jedino našli za shodno da pobegnu sa svojih ognjišta. Došli smo negde između Trebinja i Bileće. Odakle tačno, niko više ne zna. Nije bilo valjda ni važno da se zapamti. Kada jednom pobegneš sa dedovine, kada priznaš da je neko jači od tebe i da moraš da tražiš novo stanište, onda ti je valjda i lakše da sve zaboraviš i počneš iz početka. A možda je i ta grupa koja se jednog dana nasla na mestu gde se stari Buk nalazio, jednostavno bila nepismena, bez navike da bilo šta ostavi pokoljenjima. Ko bi ga znao.

            Kako god, selo je niklo, uzeli smo staro ime Buk, a i sve okolne nazive. Valjda smo hteli da definitivno raskrstimo sa Hercegovinom. Krilaš je bilo brdo pod čijim obodima su sagradili prve kuće. Pored njega- Lisičji vrh, Koveljarac, Bela stena… Kao detetu su mi svi ti nazivi bili mistični, pozivali su na avanturu. I sam pogled na spomenuta brda mi je uzimao dah. Koliko puta sam, dok je deda sa kravama i plugom vukao brazde gledao u brdo koje se uzdizalo par kilometara od naše kolibe.

            “Zimi tamo ima kurjaka“- rekao bi mi deda- “kada je baš oštra zima, silaze i do sela“, a ja bih se tek onda pretvarao u malog avanturistu istraživača i zamišljao vukove koji su okružili kolibu, dok ih ja, zatvoren u njoj, posmatram kroz maleni prozor sa rešetkama.

            “Ali ne brini, onaj tvoj drugi deda je lovac, pa sa svojom družinom redovno brani selo od njih“.

            Moj “drugi deda” je bio po očevoj liniji, čovek koga ja u životu nisam nikada video, kao uostalom ni babu, tetku, brata po ocu, a na kraju ni oca samog. Kada se brakovi rasture nije bilo pomirenja niti nekog razumnog razmišljanja. Ukoliko je mladoženja kriv, mladini roditelji bi se uvredili zato što im je “obeščastio ćerku”, koja će sad morati da se uda za bilo koga, pošto niko neće raspuštenice. Ukoliko je mlada kriva za razvod braka, mladoženjini roditelji bi krenuli da je blate kako nije nikakva domaćica, kako nije ni bila za njihovog sina junaka, a kako im i ne bi dala poroda, pošto, kako izgleda, nije ni plodna čim nije za ovo vreme zatrudnela. U mom konkretnom slučaju, niko nikoga nije optuživao. Krivac se nije znao, mada su i jedna i druga porodica imale svoju verziju događaja. Ali su optužbe izostale. Nastala je samo tišina. Od onog dana kada me je majka uzela i iz očeve kuce se vratila svojim roditeljima, moja porodica sa očeve strane mi nije više ni pogledala. A ni ja njih, ali valjda je to više bilo zbog toga što sam imao samo tri meseca kada se sve to ispodešavalo. Odrastao sam sa majkom, babom i dedom, prabababom i pradedom i to mi se činilo kao najnormalnija stvar na svetu. Tu i tamo bi došlo do spominjanja mog oca, ponajviše od moje babe, koja bi s vremena na vreme zaplakala i, stavljajući ruku na usta izgovorila “Ju Bože, kako li će ovo dete bez oca? Što li se ne seti jedanput da zapita za njega?”, na šta bi se moja majka obično nadovezivala sa “Dok sam ja živa neće“.

            Mene sve te priče baš i nisu toliko zanimale. Gledao sam u brda sa leve strane sela ;njihova tamnozelena boja, prošarana belom od stena mi je obećavala više od dvorišta u kojem sam se igrao. I tada je bilo prvi put da sam sebi nešto obećao i obavezao se da to obećanje i ispunim. “Jednog dana ćeš se popeti gore, na Krilaš, pa makar ti to bilo poslednje u životu.“, rekao sam sam sebi.

……………

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s