Prkos

Ponosan sam na svoje ožiljke,

oni me prate svuda,

poznaju me najbolje na svetu.

Peku me ponekad,

a ja ih pomilujem,

gledam,

kako su isti, godinama,

tu su uz mene,

verni kao psi,

da me podsete

kako je bilo vredno dobiti ih.

Greju me u tami,

podsećaju me kako

sam uprkos njima,

a možda baš upravo zbog njih,

uspeo,

svima u inat, svima u prkos,

dokazao sam sebi

da jači sam.

Advertisements

One thought on “Prkos”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s