Kako se rešiti rijalitija u Srbiji: Ne hranite trolove

Pozajmljeno sa: https://mojetvoko.wordpress.com/

Tekst je pisan pre dve nedelje, autorka je razliku između pisanja i objavljivanja popunjavala godišnjim odmorom 🙂

Ako niste sportski TV zaluđenik kao potpisnica ovih redova, onda ste verovatno poslednjih dana proveli uzaludno pokušavajući da daljinski upravljač podesite na nešto drugo osim rijalitija. Naime, Srbija u čudu zbog frontalnog napada rijaliti programa na naše mozgove, a sve na nacionalnim televizijama. Parovi, Maldivi, Farma, Veliki brat… lista se nastavlja i čini se da nema kraja…

Povratak rijalitija na naše programe počeo je prodorom Hepija na ovo, ispostaviće se, lukrativno tržište. Rijaliti „Parovi“ koji s parovima ima veze koliko i Hepi sa srećom, podigao je gledanost ove televizije do te mere da ju je iz marginalne svrstao među najgledanije komercijalne. Uspeh uzdizanja polusveta na pijedestal popularnosti i pravljenja Zoološkog vrta s majmunima, zmijama i aspidama u glavnoj ulozi, bio je toliki da se ovoj televiziji isplatilo i povremeno plaćanje kazni i penala zbog „ispada“ svojih glavnih zvezda. Sve se nastavilo „Maldivima“ koji su, iako daleko manje uspešni od „Parova“, ipak uspeli da Hepi zadrže u borbi za oglašivača više.

I, kao što to obično biva, i ostale televizije brzo su se probudile iz letnje letargije, te smo u roku od samo nekoliko dana dobili četiri rijalitija, s tim što nikome nije još jasno jesu li se ti „Maldivi“ završili i da li da učesnike „Parova“ računamo kao bivše Maldivce ili ne. Pink je sa svojom „Farmom“ krenuo gromoglasno, dopuštajući da njegovi stanari u medijima najavljuju skandale i soft porn – uz šansu da se sve to pretvori i u hard porn posle ponoći, da se, jelte, ne krši zakon.

Obični građani, zgroženi zbog višesatnog rijaliti maltretiranja na svim televizijama s nacionalnom frekvencijom, učinili su jedino što su mogli, pošto apeli Ratelu i RRA nisu urodili plodom – pokrenuli su peticiju za ukidanje rijaliti šou programa u Srbiji.

Ova peticija do sada je sakupila više od 30 hiljada potpisa, a broj onih koji smatraju da „starletama“ i „jakim momcima“ nije mesto u udarnom televizijskom terminu na nacionalnoj televiziji, neprekidno raste. Ipak, i pored više apela za jaču kontrolu i čak uvođenje regulatornog tela koje bi sankcionisao kič i šund, ova peticija, osim podizanja prašine u javnosti, neće imati većeg uticaja.

Zašto?

Pre svega, peticije ovog tipa nemaju zakonskog uporišta i, osim javnog iskazivanja protesta, ne obavezuju ni jednu stranu na reagovanje. Ono što bi trebalo da se sankcioniše već se u neku ruku i radi: RRA redovno kažnjava ove televizije, ali je politika sankcionisanja obesmišljena smešno malim kaznama, ali i nepovlačenjem drugih poteza, među kojima je i zabrana rada na određeno i neograničeno vreme. No, svi znamo da se to, barem u ovoj zemlji, neće desiti, barem ne iz ovog razloga.

Šta preostaje prosečnom gledaocu kad mu je i poslednji adut, javnog protesta, izbijen iz ruke? Najmoćnije oružje: daljinski upravljač. Ako ne želite rijaliti šljam u svom životu, nemojte ih gledati, čak ni na minut. Nemojte lajkovati njihove stranice, komentarisati njihove slike i video klipove, nemojte kupovati novine u kojima se do u detalja piše ko je s kim bio i zašto.

Ne hranite trolove, poznata je poruka na društvenim mrežama. Primenite je, i oni će nestati. Iako je lekovito znati da postoji neko ko je gori od nas, ponekad se ipak treba ugledati i na bolje od sebe.

Ivana Vujanov

Frojdovska dilema

Bolnicki griz obozavam. I nema to veze s ludilom, vise povezujem sa zahvalnoscu jer je nekako prva hrana savrsenog okusa koju sam dobila svaki put kad sam se izvukla. Stiglo je jutro u bolnicku kantinu i nakon dorucka od griza pijem svonu jutarnju kavu. Razmisljam, sto je ipak bolje – zavrsiti na odjelu psihijatrije ili gerijatrije? Sto bi da me sad vidi Frojd? Uostalom, koga briga, sto mi moze. Uostalom, sto mi znamo o njegovom seksualnom zivotu? Mozda je postao Frojd zato sto je imao svog psihijatra kome je odlazio zbog vlastitih seksualnih problema i ovaj mu je tumacio i onda je on shvatio kako je seks bitan za razumijevanje problema u kojima se koprca, pa je onda on malo razmislio i uzviknuo: eureka i postao plagijat svog, anonimnog psihijatra. Mozda iza svakog uspjesnog psihijatra stoji psihijatar koji ga je lijecio, samo su ovi uspjesni jer su se domislili kako vlastite probleme pretvoriti u biznis, kao mentalni turizam.
Kako u svakom poslu moras biti segrt da bi postao majstor, mozda psihijatar mora biti pacijent da bi bio dobar.

Napisa prijateljica koja sebe naziva Just Charlie na jednom forumu.

Ja dobio slobodan dan. Zbog dobrog vladanja, kažu.
Evo me u Cafeu Hunter (naravno, niko ne zna da je to moj balkon), pijuckam kafu i smrzavam se na +8. I čitam kako se Charlie nosi sa freudovskom seksualnošću.

I u pravu je, naravno. Čovek koji je tvrdio da smo svi biseksualni, koji homoseksualizam nije nazivao bolešću već „varijacijom seksualne pobude“, koji je obožavao svoju majku i s vremena na vreme koristio kokain, mora da je imao „nešto“ skriveno.

Iz prve ruke saznajem da je psihijatar koji ga je izlečio u stvari jedan Srbin, koji je iz osmanlijske Srbije pobegao u Beč. Kad je video da će Sigi izabrati pogrešan put, rekao je sebi: „Aman, valjda se zna ko je muško, a ko žensko! Ovi Zapadnjaci su poludeli. Sad ću ja njemu da pokažem prave balkanske tradicionalne vrednosti!“ I tako, posle par seansi, Sigi je bio preporođen, otvorio je svoju praksu i ušao u legendu. Nije mu nešto išao posao, pa je imao vremena da piše neke knjige.

Ček da srknem kafu….

Elem, ovo je samo jedan od primera kako je Zapad bio oduvek pokvaren, a da nije nas, Balkanaca, ko zna gde bismo mi danas živeli. Oh, wait…