Da li si gladan?

Sedimo zajedno posle dugo vremena nesvesni da se sve vreme dok pričamo smejemo jedni drugima.
Smejemo i dok ćutimo. Toliko smo nedostajali jedni drugima da i ćutanjem govorimo mnogo.

Tri prijatelja. On, ona i ja.

Tri različita života. Tri različite priče. Tri različita puta kojima hodamo različitim koracima.

Tri ista osmeha.

Postavili smo jedni drugima hiljadu pitanja.

Pitanjem smo odgovarali na pitanje. Pitanjem smo počinjali i završavali rečenicu.

Hiljadu pitanja.

Jer pitanja su tu da se postavljaju, a odgovori su ono do čega težimo da dođemo.

Odgovori su ono što mislimo da će nam olakšati život.

 Da ćemo otkriti tu neku misteriju kako da bude lako.

Postoji li svrha i koja je suština. Šta sa svim tim. Zašto nepravda. Zašto mi mislimo da je to nepravda. Zašto ovo, zašto ono, zašto – zašto?

470x246px_view-from-the-balcony_escajg

Odgovori su ta “mudrost” za koju verujemo da ako je čujemo kako treba da je čujemo, iz nje možemo mnogo da naučimo.

Često mislimo da su odgovori na pitanja ono što nam treba. Ono što će nas zadovoljiti da više nemamo potrebu da postavimo to pitanje. Ta stvar je završena, idemo dalje.

Retko ko zaista ode dalje. Najčešće prvo postavi pitanje, šta dalje ili gde dalje?

Očigledno dalje u novo pitanje.

I pričamo mi tako satima.

U jednom trenutku on me ozbiljno pogleda i pita me: “Znaš li priču o Dalaj Lami i pitanju?

– Nemam pojma.

– Ozbiljno?

 -Pa, skoro je bilo na TV-u, Dalaj Lama je gostovao u nekoj emisiji i voditelj ga je u nekom trenutku upitao, da može da zamisli da je nem, da je oduvek nem i da nema moć govora i da dobije priliku da ima jedan minut da može da govori – šta bi rekao?

– I?

– Šta misliš šta je rekao?

– Šta?

– Rekao je: „Kakvo je to glupo pitanje? Ko postavlja takva pitanja? Rekao bih ono što u tom trenutku mislim, verovatno da sam gladan, rekao bih ljudi gladan sam, dajte mi da jedem.“

Nasmejala sam se naglas. Iskreno. A on je nastavio.

– Znaš, postoje ljudi koji su ozbiljno kul, i koji te ostave bez teksta jednom rečenicom koja nije ni preterano duboka, ni naročito smislena, često ni značajna.

Postoje i ljudi koji misle da je kul i da su kul jer postavljaju takva pitanja.

Jel ti sad jasno?

 Jasno mi je.

Odgovor je – nema tu neke filozofije.

Samo odlučiš da li ćeš stalno da juriš svoje odgovore, ili ćeš da jedeš kad si gladan.

Otišli smo na „kinesku“.

 I pitam se da li moji prijatelji znaju koliko su zaista kul?

Da li si gladan?

Advertisements

Jedno mišljenje na „Da li si gladan?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s