ako bi se društvu predstavili kao inteligentniji, više od 60 odsto ljudi tvrdi da je pročitalo određene knjige.

Istraživački tim je anketirao oko 2.000 Engleza o taktikama koje koriste, kako bi se drugima učinili pametnijima i došao je do zanimljivih rezultata.

Čak 42 odsto ljudi se oslanja na televizijske adaptacije i skraćene verzije knjiga, koje se mogu naći na internetu kada govore o delu koje nisu pročiali. Polovina odraslih učesnika ankete je priznala da većinu knjiga koje stoje na njihovim policama nisu pročitali, dok tri odsto ljudi krije koje knjige i časopise zaista čita.

Uglavnom su to sledeći naslovi:

1. “1984”, Džordž Orvel

2. “Rat i mir”, Lav Tolstoj

3. “Velika očekivanja”, Čarls Dikens

4. “Lovac u žitu”, Selindžer

5. “Put u Indiju”, Forester

6. “Gospodar prstenova”, Tolkin

7. “Ubiti pticu rugalicu”, Harper Li

8. “Zločin i kazna”, Dostojevski

9. “Gordost i predrasude”, Džejn Ostin

10. “Džejn Ejr”, Šarlota Bronte

Često su to i “Biblija”, “Odiseja” i “Orkanski visovi”.

Zašto se upravo ove knjige nalaze na spisku i kakve koristi imamo od toga što tvrdimo da smo čitali dela koja nikada nismo čak ni otvorili?

Odgovor je jednostavan: u pitanju su klasici, kompleksne i opširne knjige, koje omogućavaju isticanje u društvu ili uklapanje u intelektualne krugove.

Izvor: Radio 021