Dosije X

Vraćaju mi se Dosijei…

Dobro se sećam onog četvrtka, u osam uveče kada sam na tadašnjoj TV Politici odgledao prvu epizodu…Sankcije i piraterija na državnom nivou su bili dobra stvar tada, najozbiljnije.

I sada, 23 godine kasnije, ovi iz FOX-a prete da mi unište lepo sećanje na tinejdžerske dane. Naravno, ovih šest epizoda neće biti ni prineti “onim” legendarnim, ali ću ih, pa makar bile nikakve, pogledati.

Do tada, gledam ovo i nadam se…

Kuda za Novu?

Večito pitanje, najaktuelnije nekako par dana pre dočeka, kada su svi pametni već rezervisali neko mesto, ili se dogovorili sa društvom.

Meni je jednostavan odgovor na to pitanje. U stvari, znam ga godinu dana unapred. I uopšte nije senzacionalan, kako bi moja supruga rekla…

Porodica, društvene igre, neki dobar porodični film, improvizovana diskoteka u dnevnoj sobi sa klincima, otvaranje poklona…Meni dosta.

Kaže se da će ti sledeća godina biti onakva kako je dočekaš, a ja bih baš hteo da mi bude takva.

 

Nesanica

“Šta je nesanica?

Pitanje je retoričko; odveć dobro znam odgovor.

To je strahovati i brojati u gluvo doba surove neminovne otkucaje; to je pokušavati, sa bezuspešnom vražbinom, ravnomerno disanje; to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok; to je stiskati očne kapke;

To je stanje slično groznici i koje svakako nije java; to je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina; to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju;

To je hteti uroniti u san a ne moći uroniti u san; to je užas biti i nastavljati da budete; to je sumnjiva zora.

 

Šta je dugovečnost?

To je užas biti u ljudskom telu čije se sposobnosti smanjuju; to je nesanica koja se meri desetinama dana, a ne čeličnim kazaljkama;

To je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija, zora koje je video Adam;

To je znati da sam osuđen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku sećanja, španski jezik, kojim ne umem da baratam, na čeznju za latinskim, koji ne znam; to je želeti da utonem u smrt i ne moći utonuti u smrt, i nastaviti da budem.”

Horhe Luis Borhes

 

Izvor: http://www.pulse.rs

Srećna!

NEIL Gaiman jednom je napisao: “Nadam se da ćeš u godini koja dolazi raditi pogreške, jer ako radiš pogreške znači da radiš nove stvari, pokušavaš nove stvari, učiš, živiš, guraš napred, menjaš se, menjaš svet. Radiš stvari koje do sada nisi radio i ono najbitnije, radiš nešto. Čega god se plašiš, učini to. Pa makar i pogrešio. Iduće godine i zauvek.” I zaista, šta bi uradio/la da se ne plašiš? Kada si poslednji put uradio/la nešto po prvi put? Postoje samo tri reči na koje danas moraš dati odgovor. Sam sebi. Otvoreno. Bez ikakve laži, fejkanja i nameštanja. Gde za Novu? Ne, nego: JESI LI SREĆAN/A?

Kreni. Imaš još 4 dana. I još 365. I još… Koliko god da traje zauvek.

Sve najbolje u Novoj!

163030972454a48153f3cee107262342_v4 big.jpg

Zvona zvone…

Verovatno ste primetili da širom sveta u podne zvone zvona u svim hrišćanskim crkvama.

No, verujemo da većina vas nije imala pojma da to ima neke veze sa Beogradom, a još manje zašto se zvona u to vreme ne čuju i u Americi?

Za osvajanje Beograda vodilo se više od 110 bitaka, a vekovima je bila prepreka osmanlijama ka hrišćanskoj Evropi. Prestonica Beograda je postala najznačajnije ugarsko uporište na južnoj granici nakon neuspelog pokušaja sultana Mehmeda II da osvoji tadašnju srpsku prestonicu despota Đurađa Brankovića, Smederevo.

204741805_5cbedcbcda.jpg

Jedan od najznačajnijih događaja je razbijanje turske flote na Dunavu 14. jula 1456. godine, posle čega su Turci 21. jula, nakon što su videli da ne mogu da odseku grad od reke krenuli u juriš, nakon kog su se povukli.

Tim povodom, Papa Kalist III (Calixtus) je te godine naredio da zvona svih hrišćanskih crkvi u svetu zvone tačno u podne kao molitvena pomoć opsađenim braniocima Beograda.

Naredba je u određene delove sveta stigla zajedno sa vešću o pobedi, tako da se molitvena zvonjava pretvorila u slavsku, a kardinal iz Valensije koji je preminuo 6. avgusta 1458. godine, nikada nije povukao ovu naredbu, pa se i dan danas u slavu ove beogradske molitve i pobede u svim katoličkim crkvama oglašavaju zvona – beogradska ili podnevna, piše Mondo.

Izuzetak su crkve u Americi, koja u to vreme još nije bila otkrivena, tako da je ostala “pošteđena” papskih preporuka i naredbi.

Danas, skoro čitav hrišćanski svet u podne sluša crkvena zvona ne znajući kakvu povezanost imaju s Beogradom.

(Telegraf.rs)

Fukoovo klatno

”Samo za vas, sinovi nauke i znanja, napisali smo ovo djelo. Proučite knjigu, objedinite njen smisao koji smo raspršili i razasuli na više mjesta; ono što smo na jednom mjestu prikrili, na drugom smo pokazali da bi vaša mudrost mogla da ga pojmi” (Heinrich Cornelius Agrippa von Nettesheim, De occulta philosophia).

Fukoovo klatno, Umberto Eko naslovnica

Ovim citatom počinje „Fukoovo klatno“ Umberta Eka. Nekoliko rečenica nakon toga, čitalac se suočava sa izazovom. Veliki broj nepoznatih termina vezanih za oblast kvantne fizike, glavni lik koji se nalazi u muzeju, a ne znamo zašto, atmosfera koja ukazuje na opasnost… Ovo je jedno od djela u kojima, ukoliko čitalac uspije da izađe na kraj sa pomalo nejasnim uvodom i obljem nepoznatih riječi bez da odloži knjigu, nakon nekoliko poglavlja slijedi nevjerovatna avantura trojice protagonista.

U prvom poglavlju se susrećemo najprije sa Kazobomom koji se nalazi u muzeju. Započinje priču govoreći o fizici i Fukoovom klatnu („Fukooovo klatno je nepomično dok se Zemlja ispod njega okreće, bez obzira gdje se ono nalazi. Svaka tačka u univerzumu je nepomična ako se na nju okači Klatno.“).

Belbo, Diotalevi i Kazobom su zaposleni u izdavačkoj kući. U razgovoru se često bave filozofskim i životnim pitanjima. Kazobom piše diplomski rad na temu vitezova Templara koji postaju predmet njihove znatiželje, a zatim i uzrok problema. U želji da se zabave, smišljaju sopstvenu teoriju zavjere, nazvanu Plan, koja povezuje Templare sa drevnim religijama i sektama. Pokušavajući da odgonetnu pitanja i povežu ideje sa stvarnim istorijskim činjenicama, stvaraju mrežu koja povezuje lokacije od Afrike, Indije preko Italije, Francuske, sve do skandinavskih zemalja. Malo po malo, saznajemo mnogo o Kabali, Rozenkrojcerima, ali i o vjerskim obredima vezanim za afričko podneblje, o ritualima koji se izvode uz pratnju bubnjeva, o značenju plesa i ulozi vračeva.

Medjutim, stvari izmiču kontroli kad Plan za njih postaje vise od zabave, a zatim i opsesija. Jednom uvučeni u igru, motiv Templara ih prati gdje god se nalazili i šta god radili. Sve što se dešava njima lično ili ljudima oko njih, sve što čuju ili vide, je na neki način povezano sa Templarima. Pojavljuju se i drugi teoretičari zavjere koji shvataju Plan ozbiljno, a Belbo se nalazi na meti tajnih udruženja koje vjeruju u istinistost njihovih istraživanja. Sporedni likovi su brojni, iza svakog od njih nalazi se interesantna priča koja pomaže čitaocu da složi djeliće slagalice i dobije jasniju sliku o ovom djelu.

Foucaultovo njihalo, Umberto Eco naslovnica

Iako je ova tema odranije poznata, ovo djelo čini se posebnim zbog načina na koji Eko piše. Svako poglavlje nosi ime jednog od deset sefirota. Prema Kabali, svaki od njih predstavlja jedan aspekat božanske prirode koji zajedno čini moćnu cjelinu. Što dalje odmičemo sa čitanjem, sve više se pominju razni naučnici, pisci, veliki mislioci ili slavne ličnosti tog vremena. Iako ove oblasti možda i nisu predmet interesovanja čitaoca, u jednom momentu prevladat će znatiželja i počinjemo istraživati podatke i činenice, kako bismo se približili i bolje shvatili radnju ili razumjeli dijaloge.

Potrebno je malo vremena da bismo se navikli na Ekov stil pisanja, način na koji se čitaocu serviraju činjenice, kako prelazi sa jedne teme na drugu, ili iz ugla jednog pripovjedača na drugog. O mladom Kazobomu saznajemo više kroz priču o njegovom školovanju, sastancima u lokalnom baru, zanimanju za Templare. Belboa upoznajemo kroz kratke djelove u kojima govori o sebi ili pomoću dokumenata pronađenih na njegovom računaru kojem daju ime Abulafija. Belbo je primjer pasivnog junaka, sputava ga prošlost, kukavičluk ili nešto treće („Pošto sam otkrio da nisam stvoren za glavnog junaka, odlučio sam da budem pametan posmatrač.“).

Što duže čitamo knjigu, ona postaje zanimljivija. Činjenice se povezuju u cjelinu, djelovi stvaraju kompletnu sliku, jasniji su psihološki profili junaka, njihovi problemi i stanje u kom se nalaze, a uz sve to pratimo i priču o Templarima. Ne može se žanrovski ograničiti ovo obimno djelo; u njemu se nalaze elementi avanturističkog romana koji nas vodi na lokacije širom svijeta i upoznaje sa istorijskim događajima i običajima tog vremena, ali i misterije, detektivskog, psihološkog romana, post-modernizma i egzistencijalizma. Ponekad imamo utisak da listamo enciklopediju čija su poglavlja međusobno povezana pričom, a nekada da čitamo satiru koja se dotiče svega – od ljudske gluposti do istine koja se krije upravo u toj gluposti („Nauka može da bude iskorištena da bi čitalac ostao bez daha.“). Svako poglavlje započinje citatom, a nerijetko smo primorani posegnuti za rječnikom stranih riječi i izraza, budući da je veliki broj ovih citata na francuskom, latinskom, italijanskom, španskom ili portugalskom jeziku. Izrazi ‘No pasaran’ ili ‘facies hermeticae’ se pojavljuju nekoliko puta.

„Fukoovo klatno“ je prvi put objavljeno 1988. godine. Istorijski događaj koji se u djelu spominje je Revolucija 1968. U njoj se krije jedan od uzroka nezadovoljstva dve generacije, koje teže da saznaju istinu o životu. („Znate, za moju generaciju koja je gutala razočarenja od jutra do sutra, to može da bude veoma utješno. – Moja generacija se još više nagutala od vaše.“). Preispituje se religija i postojanje Boga, ali i sve forme ideologije kao što su fašizam, socijalizam, otpor.

Kao i svaku drugu knjigu, „Fukoovo klatno“ možemo razumjeti i doživjeti na različite načine. No, ukoliko se posveti dovoljno vremena i naoruža strpljenjem potrebnim za čitanje uvodnih poglavlja, ova knjiga nudi mnogo činjenica, informacija, različitih pogleda na svijet, zanimljivih avantura, a sve to napisano jedinstvenim stilom Umberta Eka.

Srpsko izdanje

vulkan izdavaštvo logo Fukoovo klatno

http://www.citajme.com

Priče iz automata

U centru francuskog grada Grenobla postavljeni su automati koji štampaju kratke priče.

3052850-slide-s-0-the-french-city-of-grenoble-wants-you-to-kill-time

Umesto čipsa ili čokoladice ljudi mogu da odaberu kratke priče i da ih pročitaju za nekoliko minuta.

U ponudi su priče koje se čitaju za jedan, tri ili pet minuta.

562bb1bec3618864708b458e

Štampane su na mekom papiru malog formata tako da svako, nakon čitanja, može sa lakoćom da je baci ili sačuva.

Grenoble-2

Autori priča su ljudi koji su zainteresovani da svoja dela na ovaj način ponude publici. Oni za slanje priča koriste Short Édition aplikaciju.

short-edition-story-hands-1024x614

Ovaj projekat ima i podršku gradonačelnika Grenobla koji kaže kako je njegova želja da centar grada bude mesto na kome se dele ideje.

short-edition-reading-header-898x500

Trenutno se ovi automati nalaze samo u Grenoblu, ali pokretači projekta kažu kako interesovanja ima sa svih strana.

Možda se uskoro i u školskim dvorištima širom Srbije pojave ovakve mašine.