Bilo nam je bolje kad nam je bilo gore

Krckamo već šesnaestu godinu ovog 21. stoleća… Kao da je juče bilo kada smo čekali tu misterioznu 2000. godinu. Tada smo se podelili na dva tabora: oni koji su se plašili smaka sveta u biblijskom smislu, čekali znake sa neba, i oni koji su se plašili smaka sveta u tehnoliškom smislu: šta će se desiti sa kompjuterima i internetom u ponoć tog novog stoleća? (Dobro, 21. vek je zvanično počeo 2001. godine, ali je valjda lepša ona okrugla cifra).

A meni nedostaje onaj 20. vek nekako… Šta je bilo bolje, a šta gore?

  • Čitali smo knjige i novine umesto sms-ova i poruka na Whatsappu
  • Umesto selfija smo pravili kuće na drvetu, ili iglu od snega
  • Pričali smo i u meli da iskažemo emocije bez emotikona
  • Nismo imali google da ga pitamo kada nešto ne bismo znali. Ali su tu bili drugovi, stariji rođaci, nastavnici, da sa njima razmenjujemo znanje i iskustvo
  • Igrali smo se zanimljive geografije i tako je učili, a ne preko sajtova za rezervisanje hotela na svetskim destinacijama
  • Strane jezike smo učili pomoću filmova i titlova, a ne pomoću aplikacija. I naučili smo ih tako
  • Niko nam nije pričao šta je to zdrava hrana. Mi smo je jednostavno konzumirali
  • Igrice nismo igrali svako od svoje kuće, povezani online. Igrali smo se zajedno, na ulici, u šumi, i niko više sati nije znao gde se nalazimo
  • Rijalti programi nisu postojali. Živeli smo svoje živote

restartovanje.jpg

A danas? Čekamo Nove godine, niko se ne plaši smaka sveta. Ni biblijskog, ni kompjuterskog.

Valjda je on već stigao, ali ga nismo primetili. Nismo na vreme skrenuli pogled sa ekrana.

4 mišljenja na „Bilo nam je bolje kad nam je bilo gore

  1. Razmisljas mnogo na srpski/jugoslovenski nacin, i nostalgican si. Mozda i nije bas gore danas…
    Ako gledamo ceo svet, ljudi zive bolje nego ikad pre. U Srbiji, onako, tu tamo, ali ide se ka boljem. U svetu, ljudi definitivno zive bolje, ako gledamo celokupnu ljudsku populaciju.
    Mada priznajem da su danasnji ljudi retardi, ali ok, ipak se zivi bolje. Ljudi mogu vise da kupe, tehnologija bolja, vise se zna itd.
    Ajde idem redom:

    Čitali smo knjige i novine umesto sms-ova i poruka na Whatsappu
    Okej, tacno. Ali, hej, te knige nisu nestale zar ne? Sve knjige koje si nekad citao, postoje i danas. I jos su nove napisane tokom godina! A i u danasnje vreme, korice knjiga, cak i klasika, su lepse dekorisane i napravljenje od lepseg materijala nego pre 30-40-50 godina. Prosto milina da citas.
    E sad, ljudi retardi, pa niko ne cita. Ali, ti mozes da citas knjige, istim intenzitetom kao pre. Sad imas i izbor da citas knjige na kompjuteru/tabletu, ako ti je to merak 🙂

    Umesto selfija smo pravili kuće na drvetu, ili iglu od snega
    Pričali smo i u meli da iskažemo emocije bez emotikona
    Slazem se.

    Nismo imali google da ga pitamo kada nešto ne bismo znali. Ali su tu bili drugovi, stariji rođaci, nastavnici, da sa njima razmenjujemo znanje i iskustvo
    E moj covece…ja sam toliko stvari saznao preko Interneta koje, u vreme kad nisam imao Internet, nisam imao pojma. Ili ljudi nisu hteli da mi kazu/pricaju, ili jednostavno nisu znali. Prakticno sam bio slep oko ociju pre pojave brzog Interneta, iako sam bio pismen.
    Ja sad, uz pomoc Interneta, znam o svetu jedno 20x vise nego da ga nemam. Jos ako znas Engleski (dobro poznavanje), jedna velika vrata ti se otvaraju. A ako znas i jos neke druge jezike (ruski, nemacki, japanski, francuski, spanski, italijanski), jos vise vrata ti se otvaraju. Mnogo sajtova na ovim jezicima na kojima mozes da saznas o svim sferama zivota.
    Samo da odes i Wikipediju da citas, pa saznas i-ha-haj. A to je jedan od hiljada/miliona korisnih sajtova.
    Ali dobro, slazem se, bilo vise druzenja, ljudi su bili primorani prakticno da vise komuniciraju medjusobno da saznaju stvari, pa je to vodilo ka vecem druzenju. Ali, ljudi se i danas intenzivno druze lice-u-lice. Nije da nije. Izadji na ulicu pa pogledaj.

    Igrali smo se zanimljive geografije i tako je učili, a ne preko sajtova za rezervisanje hotela na svetskim destinacijama
    Ma nemoj da pricas…ne slazem se. Danas mozes da kupis u prodavnicama mnogo veci izbor mapa, i bice slikovitije i boljeg kvaliteta nego sto su bile u 20. veku. I knjige iz geografije i istorije su bolje sad nego pre. Imas i knjige iz zanimljive geografije, i putopisne knjige, i udzbenike za decu, koje su super i zanimljive, a napisane/napravljene skoro.
    I to pominjem ovde samo u fizickom obliku! Da ne pricam sta mozes da nadjes u digitalnom obliku!
    Google Earth/Google Maps/Open Street/itd.
    Imas razne programe za mape, online ili offline. Imas razne programe za interaktivnu istoriju i geografiju.
    Zanima te kako ljudi zive negde na planeti? Idi na Youtube! Kucaj tu zemlju, nadji ljude koji su se tamo preselili i imaju posvecen Youtube kanal za tu zemlju. Ili turiste koji imaju Youtube kanale. Ili mozes da gledas televiziju iz dalekih zemalja. Mogucnosti su neogranicene.
    Takodje mozes da se upoznas preko Interneta sa ljudima iz celog sveta i da pricas sa njima. Jos ako znas njihov jezik, super. Mozes da pricas s njima preko Skajpa,Vibera,na sajtovima itd.
    Doduse, slazem se, bilo je zanimljivo igrati sa drugovima vesala, pogadjas drzave, reke, gradove…mozes i da naucis dosta. Ali, danas je mnogo bolje. A i odrasla si osoba, to obicno deca igraju. Teoretski, to i danas mozes da igras ako nadjes ljude, u vreme dokolice 🙂
    Primetio sam da je u 2019. godini kviz „Slagalica“ na RTS-u je uveo igru vesanja kao jednu od igara.

    Strane jezike smo učili pomoću filmova i titlova, a ne pomoću aplikacija. I naučili smo ih tako
    Nisi u pravu. To ti je kao ono, znam Spanski posto sam gledao gomilu latinoamerickih sapunica.
    Ali, i dan danas mozes da gledas strane filmove i serije. Stavise, broj istih se eksponencijalno povecao, u celom svetu! I da ne pricam da je svet vise globalizovan danas, pa mozes da nadjes mnogo lakse filmove i serije iz celog sveta, iz bilo koje zemlje. Mozes i da odes na Internet, da kupis ili piratizujes, i skines filmove. Mozes da skines titlove na bilo kojem jeziku. Mozes da downloadujes najnepoznatije filmove za koje niko nije cuo. Mozes cak i da gledas filmove koji su na primer na spanskom jeziku sa spanskim subtitlom, ako te zanima da naucis Spanski. Imas i strane filmove na Youtube-u, doduse nemaju svi, zbog krsenja autorskih prava.
    Mozes da downloadujes preko Interneta, hiljade i hiljade titlova. I za svaki od njih, subtitlove, na gomilu jezika, i cak i na originalnom jeziku. Dakle, nisi u pravu. A ako ukljucis TV, a ne tvoj komp, imas mnogo, mnogo veci izbor kanala. Ja cak imam i neke Francuske, Ruske, i cak Kineske(!) kanale preko moje kablovske televizije. Bukvalno stotine televizijskih kanala, na svakom jeziku, 24/7.
    „a ne pomoću aplikacija“ – covece, treba da budes srecan sto uopste postoje te aplikacije. Sto uopste postoji i TA opcija. Sad mozes da nadjes, nekad besplatno a nekad platis, PDF-ove kao knjige ili skripte, ili aplikacije za smartfon, ili besplatne sajtove za ucenje jezika, preko Interneta (ovi sajtovi su skoro uvek besplatni). Ucenje jezika je danas znacajno lakse i kvalitetnije.

    Sviđa mi se

    • Vidim da si promašio poentu teksta i to za pola kilometra. U globalu si u pravu i svako bi se sa tobom složio, ali to ne menja činjenicu da ti je promakla ideja teksta.

      Inače, malo je simptomatično pisanje „ja, ja, ja…“.

      Sviđa mi se

      • Nisam ocekivao da ces da odgovoris 🙂

        Morao sam da odem u medjuvremenu, pa nisam gore zavrsio da kazem da se slazem sa tvoje poslednje 3 stavke.

        Sto se tice „ja, ja, ja…“…ako sam negde pisao vise „ja“, odnosilo se i na druge ljude, nije karakteristicno samo za moj zivot. Nisam primetio. Ali, reci mi gde, zanima me 🙂

        Dodacu nesto pozivitno u vezi proslosti:
        – Ljudi su bili srecniji i zdraviji (mada, takodje i siromasniji, manje obrazovani i imali su manje opcija)
        – Danas moras da imas vise samokontrole i discipline da bi normalno/zdravo/srecno ziveo. Na primer, sve ti odvraca paznju, ili, ima gomilu krsh, nezdrave hrane u prodavnicama.
        – Postojao je visi nivo poverenja
        – Ljudi su, ne samo u Jugoslaviji nego u vecini razvijenih zemalja, bili optimisticni, i u vezi sadasnjosti i u vezi buducnosti. Gledalo se pozitivno. Danas – ne.
        – Svet je bio jednostavniji. Valjda su ljudi srecniji kad se jednostavno zivi.

        Okej, mozda je interesantno vratiti se u proslost i razmisljati o tome kako se pre zivelo. To ne znaci da se zivelo bolje! Ali, ljudska sreca je cudna jedna stvar. Imas milijardere koji su nesrecni, na primer.
        Mozemo da se vracamo u proslost, i da ucimo iz proslosti, i to je ok…ali ipak je BOLJE ziveti u modernom vremenu.

        Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s