Šta to slavimo?

Opet su krenule (prerane) čestitke za Božić. SMS, Viber, WhatsUp, po Facebooku, Instagramu i inim tehnoliškim dostignućima za širenje vere.

Da li sam ja čudak, ili usamljenik, pa ne vidim neku vezu između te dve stvari, prepuštam drugim da odluče.

Kako god, danas je Blic.rs objavio neke od narodnih verovanja za Božić. I onda se ona moja tvrdnja da razmišljamo poput pagana koji su juče primili hrišćanstvo nekako potvrđuje. Uostalom, procenite sami:

– Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, u jednoj većoj šerpi ili tiganju rastopi se mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne ugleda svoju glavu, dogodine će umreti – jedno je od narodnih verovanja.

– Ako na Badnji dan bude oblačno, očekuje se rodna godina.

– U nekim ovčarskim krajevima čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak verujući da će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.

– Uveče domaćin sa sinovima u kuću unosi pečenicu, badnjak i slamu. Kada pređe preko praga, pozdravi domaćicu i čestita joj badnje veče, na šta ga ona blagosilja i posipa domaćina i ono što unosi pšenicom.

– Po slami ne valja ići bos, jer će ukućane boleti noge.

– Na Badnje veče stoka se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

– Posle večere uza zid se poređaju kašike po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će sledeće godine umreti.

– Na Badnje veče ne treba zaspati dok badnjak ne izgori, jer će onda ukućani umirati bez predznaka.

– U nekim krajevima veruju da će biti dosta meda u narednoj godini ako iz badnjaka iskaču varnice.

– Ako se na badnjaku koji gori u ognjištu nakupi dosta pepela, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

– Kada ukućani legnu da spavaju, baba ili neka druga starija žena zabada nož u vrata iznutra ili stavlja glogov kolac iza vrata i na njega obesi luk da bi ukućani bili sigurni od uroka, veštica i nečistih sila.

– Vatra na ognjištu na Badnji dan i Božić ne treba da se raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne bi nadimala od trave. Umesto toga, vatra se raspiruje lisnatim granama.

– Na jugu Srbije verovalo se da će momci i devojke koji za Badnje veče prespavaju na slami usnuti budućeg supružnika.

– U nekim krajevima se veruje da božićnu sveću ne valja gasiti duvanjem, već hlebom natopljenim vinom.

– Na Badnji dan valja posaditi neku biljku, jer se veruje da će se sigurno primiti.

I da napomenem, ovo nisu narodna verovanja iz dvanaestog veka. Ne, dosta od gore nabrojanog se praktikuje i dan-danas.

Ja preveliki vernik baš i nisam, pa možda ne bi trebalo da kritikujem, ali mislim da ovo gore veze sa relgijom, verom, Crkvom, Isusovim rođenjem i Bogom nema. Srećno vam Badnje veče.

Voodoo

Loco, ti koji si duh vetra

Ponesi me kao leptira

Da oplodim cvet

Od svih polena

Tebi ću dati najbolji

A ako mi se desi da se osušim

Ti ćeš me potopiti

U vodu u hramu.

Loko, duše vetra

Održaću obećanje

Ponesi me širom sveta…

Pevaj mi pesmu

Koju sam oduvek želeo da napišem

Daj mi viziju

Usnulog proroka

I iluziju

Plavog dima

Pomozi mi da vidim

Teraj me na početak

Dani nevinosti

Prvi i poslednji

Lažno sećanje na prošli život

Reci mi savet

Za drugu stranu amajlije

Kada te đavo nagovara

Nasmej mu se u lice

Loco, duše vetra

Teraj me da vidim nevidljivo

Daj mi talisman

Za svaki znak univerzuma

 

Mojsije

Žrtvovan sam još jednom
Na oltaru bezumlja
Težeći povratku
U obećanu zemlju
Svet se okupio
I gledao moje
Golo lice
Koje se sećalo početka
Smeh se čuo u daljini
Čaše su kucale
I koraci
Tromi i teški

More se podelilo

6809147-sea-waves-background.jpg