Preživeti život

Život nećete preživeti.
Zato ga živite i ne dozvolite da vam ga troše glupi a drski, nesposobni a servilni, zli a uporni.
Borite se.
Živite.

Izvor:twitter

Advertisements

Film: Jastog

Jastog (The Lobster), r. Jorgos Lantimos, Irska / Velika Britanija / Grčka / Francuska / Nizozemska / SAD, 2015.

Na drugo gledanje Jastog mi je znatno bolje „sjeo“. Producent, scenarist i redatelj Yorgos Lanthimos, koji se u ostvarenju Attenberg redateljice Athine Rachel Tsangari iz 2010. godine okušao i kao glumac, pripadnik je i predvodnik tzv. „čudnog vala“ grčkog filma. Riječ je o poprilici desetljeće starom svojevrsnom pokretu u okviru grčke kinematografije, kojem pripada i Athina Rachel Tsangari kao i autor nagrađivane egzistencijalne queer drame Strella Panos H. Koutras, a čija su osnovna obilježja crnohumorno pomaknuto tematiziranje apsurda, nadrealizma, grotesknosti i bizarnosti u društvenim konvencijama i odnosima, kao i izmišljenih društvenih rituala koje u pravilu krase isti atributi. Pripadnici „čudnog vala“ kao svoje filmofilske uzore i orijentire navode Kubricka, Buñuela i Richarda Linklatera, ali i primjerice Davida Attenborougha (Tsangari za Attenberg, što se može naslutiti i iz naslova), dok svoje filmove opisuju kao pokušaje satirično-kritičkog reflektiranja na stanje u barem posredno suvremenom ne samo grčkom društvu. Unatoč činjenici da je upravo on predvodnik nove struje grčkog filma, daroviti ali često i nepotrebno pretenciozni Yorgos Lanthimos, autor zapažene no nedovoljno artikulirane drame Kinetta iz 2005. godine te znatno uspjelijih nagrađivanih drama Očnjak i Alpe, još prije koju godinu je u razgovorima skeptično komentirao tvrdnju da se nešto važno zbiva u grčkoj kinematografiji. Prema njegovim riječima sve se svodilo i svodi tek na nekoliko promišljenih reakcija na stanje u tamošnjem društvu, na odgovore na socijalne promjene pri čemu u tim odgovorima on nije uspijevao detektirati zajedničku filozofiju.

Ono što je međutim (bilo) zajedničko jest kaotično stanje u filmskoj djelatnosti i kronični nedostatak sredstava, zbog čega je Lanthimos prihvatio prvu ponuđenu mu priliku za rad na europskoj suprodukciji sa zvjezdanom glumačkom postavom. I tako je nastala crnohumorna distopijska futuristička fantastična egzistencijalna drama Jastog, na ovogodišnjem Cannesu ovjenčana Nagradom žirija te posebnim priznanjem Queer palmom i Psećom palmom, čiji scenarij Lanthimos supotpisuje sa svojim gotovo stalnim scenaristom Efthymisom Filippouom. Protagonist priče smještene u tjeskobnom mizantropskom društvu budućnosti opsjednutom životom u bračnim zajednicama ili barem u parovima, je netom razvedeni sredovječni arhitekt David (primjereno smireni i podigrani Colin Farrell s desetak kilograma viška), plah, nesiguran i povučen čovjek – ujedno i jedini lik s imenom – koji zajedno s drugima sličnima sebi stiže u poseban šumom okružen hotel za samce. U društvu u kojem je strogo zabranjeno biti sam, i u kojem se neuspjeh ostvarivanja života u paru kažnjava ubijanjem u lovu i reinkarnacijom u životinju po vlastitom izboru, svaki od gostiju hotela ima rok od 45 dana da pronađe ako ne srodnu a ono barem prihvatljivu dušu, ili tek da ostvarivanjem dogovorne veze u cilju izbjegavanja smrti pokuša prevariti upraviteljicu hotela (sjajna Olivia Colman) i nadzorno osoblje. David je u hotel stigao u pratnji psa Boba, zapravo svog brata koji se reinkarnirao kao pas, a želi li izbjeći smrt i reinkarnaciju u jastoga, kojeg je izabrao zbog dugog života, cjeloživotne plodnosti i svoje ljubavi prema moru, što prije mora pronaći partnericu.

No ljubav se nikome ne može nametnuti i nije stvar racionalne odluke, pa će Davidovi odnosi s ostalim izgubljenim i očajnim samcima poput Hromog Čovjeka (Ben Wishaw) i Mucavog Čovjeka (John C. Reilly kao nekovrsni sidekick), a pogotovo s osobljem hotela postajati sve zategnutiji. Naizgled srećom, tu je i pokret otpora nehumanom i totalitarnom režimu, pokret samotnjaka koji vodi odlučna Usamljena Predvodnica (Léa Seydoux) i koji će se ubrzo po totalitarnim tendencijama pokazati komplementarnim režimu, samo formalno suprotnog predznaka. Članica pokreta je i senzibilna Kratkovidna Žena (Rachel Weisz), s kojom će također kratkovidni David tijekom života u šumi, lova na zečeve i skrivanja od lovaca započeti vezu, sve dok po zadatku ne otiđu u Grad gdje žive roditelji Usamljene Predvodnice i gdje će se morati predstavljati kao par. Filmove i općenito djela koja su utjecala na autore, kao i prozu koja je u temeljima filmova, lako je detektirati: nisu posrijedi samo George Orwell niti spomenuti Kubrick i Buñuel, nego i Eugene Ionesco, Daniil Harms, skupina Monty Python te Truffaut-Bradburyjev Fahrenheit 451. Jastog odlično počinje, satira, groteska i apsurd kao i humor općenito distopijsku viziju budućnosti čine dodatno dehumaniziranom i zastrašujućom, likovi se majstorski uvode i makar i minimalistički s osloncem na komiku i mizantropiju profiliraju, ironiziranje uvjetnog ženskog principa kao samo prividno mekšeg i humanijeg je dosta efektno, a dosjetka s reinkarnacijama ljudi kao životinja je vrlo intrigantna i potentna, no budući da i ostaje uglavnom tek dosjetka, taj je potencijal neiskorišten, osobito u segmentu Davidova odnosa s „bratom“.

Tijekom prve polovine filma sve funkcionira gotovo savršeno, i na idejnom i na izvedbenom planu, a i ono što se čini kao minus, poput samo naznačavanja i započinjanja ali ne i elaboriranja određenih bitnih motiva, može se protumačiti i kao plus, odnosno kao prepuštanje gledateljima da sami razmišljaju i donose zaključke. Nažalost, cjelina u drugom dijelu, od protagonistova pridruživanju pokretu otpora, osjetno kvalitativno pada, a važan lik Usamljene Predvodnice je dosta plošan i stereotipan. Bilo bi zanimljivo zagrebati ispod površine sasvim mirnog, navodno idiličnog i pretpostavljivo konvencionalnog života u Gradu, jer i u njemu totalitarizam nužno mora biti itekako prisutan, makar se u filmu praktički uopće ne vidi. A zanimljivo je i korištenje značenjski načelno derivativnog motiva sljepoće u završnici, motiva koji je još jedan od razloga zbog kojih unatoč nedostacima Jastoga svakako vrijedi pogledati.

Autor: Josip Grozdanić, filmski kritičar iz Zagreba

Svet je moj

Pazi da jednom
Ne promeniš put
Sve tvoje tajne znam
A moja krila
Od mene su veća
Puteve sve sam
Stvorio ja

Iz moga oka
Sunce se javlja
Sa mrakom je ono
Najbolji drug
I tek ponekad
Kad raširim krila
Shvatam da ipak
Svet je moj

U jednom dahu
Za jedan dah
Sunce sa mrakom
U meni ljubi se
I tek ponekad
Kad skupim krila
Znam da ipak
Svet je moj

Guardian-angel.jpg

7 izgubljenih knjiga koje su mogle da promene celokupnu istoriju…

Ali neće zato što su ih uništili neki idioti…

7. Jevanđelje po Evi

KyhriG4

Legenda dakle kaže da je ovo jedna od zauvek izgubljenih knjiga Biblije i poslednje jevanđelje. A u njemu su opisane stvari poput: slobodne ljubavi, neobaveznog seksa. I recimo gutanja sperme kao verskog čina.

Što bi kao što pretpostavljate pomalo promenilo shvatanje Hrišćanstva i ulogu crkve. Tako da nas i ne čudi što je ova knjiga nestala negde u istoriji.

Zapravo, svi primerci su po svemu sudeći uništeni još u 4. veku, a čini se da se za to pobrinuo Sveti Epifanije sa Krita. A vrlo verovatno i Papa lično koji se potrudio da preostale kopije dobro sakrije.

Samo da li je Jevanđenje po Evi zaista reč Božija ili falsifikat nekog veseljaka željnog seksa? Pa, to ćemo saznati tek kada se Bog lično ponovo pojavi na Zemlji i potvrdi.

6. Arhimedova misteriozna knjiga

ugTIXFw

Arhimed je bio jedan od najvećih umova antičkog doba. U stvari svih vremena. A u njegovom izgubljenom rukopisu navodno su se nalazile šeme za pravljenje različitih korisnih uređaja. Znate, astronomskih satova, navigacionih instrumenata i drugih gedžeta koji su bili nekih 1000 godina ispred svog vremena.

Neki smatraju da su se tu čak nalazili i podaci o misterioznom mehanizmu Antikitera, pronađenom u Grčkoj. Za koga je ustanovljeno da predstavlja mehanizam za utvrđivanje položaja nebeskih tela. Kao i da je napravljen uz pomoć tehnologije koju ćemo izmisliti bar 1000 godina kasnije nego što je napravljen.

Tako da je stari Arhimed verovatno u svojoj knjižici imao i plan za pravljenje mašine za putovanje kroz vreme.

Proklete Rimljane je izgleda sve to pomalo nerviralo pa su spalili Aleksandrijsku biblioteku gde se rukopis nalazio.

5. Retke knjige iz Kuće mudrosti

TffhtXP

Najređe od svih retkih knjiga iz istorije nalazile su se u Velikoj biblioteci u Bagdadu. Bila je to najveća biblioteka na svetu a u njoj su se čuvali najstariji rukopisi sa tri poznata kontinenta. Tu su bili i spisi drevnih Persijanaca o medicini, astronomiji i poznatoj tehnologiji. A oni su znali dosta toga za svoje vreme.

A pošto je Bagdad u to vreme bio praktično sam centar modernog sveta veruje se da su se tamo nalazile informacije o stvarima za koje danas ni ne znamo da su postojale. Dakle, nemamo pojma ŠTA smo sve mogli da saznamo da nije bilo tih Mongola. Koji izgleda nisu cenili pisanu reč pa su ih sve uništili. U stvari trebalo im je šest meseci za to. Ali bili su uporni pa su uspeli.

4. Nastavak Ilijade i Odiseje

Troya1

Svi znamo početak priče – zbog Lepe Helene, Agamemnom i drugari napadnu Troju. Opsada malo potraje, ali Ahil ubije Hektora. Odisej se seti Trojanskog konja a onda se posle godina lutanja vrati kući svojoj vernoj ženi.

Kraj.

Ali nije kraj.

Navodno je postojao i nastavak epske sage.

U kome su opisani Ahilova smrt, još malo detalja o Parisu i Trojanskom konju. Kao i sama Odisejeva smrt.

Da li možete da zamislite koliki bi uticaj na našu civilzaciju imao još jedan Homerov spis? Praktično svaka druga knjiga, mnogi filmovi pa i muzika su na neki način inspirisani ovim delima.

A kako znamo da je postojala i treća knjiga?

Pa, sačuvani su određeni delovi. Uz to, u drugim izvorima se navodi njeno postojanje. Ali pošto je već prošlo pra hiljada godina sumnjamo da ćemo je ikada pronaći.

3. Platonov Hermokrat

yKv507W

To vam je navodna knjiga o Platonovoj teoriji polja. Koju je kao što možda znate razvio tek Ajnštajn.

Stručnjaci kažu da dela Timej i Kriton jednostavno nisu završena i da se jasno može zaključiti da postoji i treća Platonova knjiga iz serijala. Odnosno Hermokrat.

A u njemu su navodno bile opisane osnovne sile, poput gravitacije, magnetnih talasa, molekula. Sve te sitnice koje smo ustanovili tek stotinama godina kasnije.

Nažalost nikada nije otkriveno ništa osim naznaka o postojanju ovog rukopisa.

2. Ab urbe condita libri

kX5EkLx

Ovaj dugački latinski naziv je zapravo kompletna istorija Rimskog carstva. Imala je 142 toma a sakupio je Livije.

Zamislite šeme za pravljenje egipatskih piramida i tehnička rešenja iz antičke arhitekture. I spiskove gladijatora i vojnika. Odakle su došli i ko ih je kupio. Liste koje su objašnjavale trgovinske odnose. E pa sve to je moglo da se pronađe. Tamo su se nalazili podaci o precima svih nas.

Nažalost posle pada Rima, Evropi je trebalo nekih 1.000 godina da shvati da su stare knjige vredne. A tada je već bilo kasno.

Ipak pronađeno je 35 tomova. Preostalih 107 nije. Ali i one predstavljaju neprocenjivo blago za istoriju celokupne Evrope.

1. Knjiga Ratova koju je napisao Bog lično

5SFwivl

Dakle legenda ukazuje da su u ovom rukopisu opisani ratovi između Mojsija, Džošue i Izraelita dok su se probijali kroz Svetu Zemlju. Autor je Bog lično.

Jasno vam je da bi to bio dosta bitan naslov. Autor je, jelte, poprilično popularan.

A možda bi čak bio i pravi hit pošto zaplet deluje zabavno: imate epski pohod, borbu dobra i zla i neiscrpne izazove. Uz to KNJIGA RATOVA, zvuči skoro kao Ratovi Zvezda.

Knjiga ipak nikada nije pronađena iako se njeno postojanje navodi u više drevnih izvora. Tako da je ili George Lucas Bog lično ili knjigu nikada nećemo ni pronaći.

Izvor: Domino magazin

Šta to slavimo?

Opet su krenule (prerane) čestitke za Božić. SMS, Viber, WhatsUp, po Facebooku, Instagramu i inim tehnoliškim dostignućima za širenje vere.

Da li sam ja čudak, ili usamljenik, pa ne vidim neku vezu između te dve stvari, prepuštam drugim da odluče.

Kako god, danas je Blic.rs objavio neke od narodnih verovanja za Božić. I onda se ona moja tvrdnja da razmišljamo poput pagana koji su juče primili hrišćanstvo nekako potvrđuje. Uostalom, procenite sami:

– Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, u jednoj većoj šerpi ili tiganju rastopi se mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne ugleda svoju glavu, dogodine će umreti – jedno je od narodnih verovanja.

– Ako na Badnji dan bude oblačno, očekuje se rodna godina.

– U nekim ovčarskim krajevima čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak verujući da će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.

– Uveče domaćin sa sinovima u kuću unosi pečenicu, badnjak i slamu. Kada pređe preko praga, pozdravi domaćicu i čestita joj badnje veče, na šta ga ona blagosilja i posipa domaćina i ono što unosi pšenicom.

– Po slami ne valja ići bos, jer će ukućane boleti noge.

– Na Badnje veče stoka se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

– Posle večere uza zid se poređaju kašike po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će sledeće godine umreti.

– Na Badnje veče ne treba zaspati dok badnjak ne izgori, jer će onda ukućani umirati bez predznaka.

– U nekim krajevima veruju da će biti dosta meda u narednoj godini ako iz badnjaka iskaču varnice.

– Ako se na badnjaku koji gori u ognjištu nakupi dosta pepela, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

– Kada ukućani legnu da spavaju, baba ili neka druga starija žena zabada nož u vrata iznutra ili stavlja glogov kolac iza vrata i na njega obesi luk da bi ukućani bili sigurni od uroka, veštica i nečistih sila.

– Vatra na ognjištu na Badnji dan i Božić ne treba da se raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne bi nadimala od trave. Umesto toga, vatra se raspiruje lisnatim granama.

– Na jugu Srbije verovalo se da će momci i devojke koji za Badnje veče prespavaju na slami usnuti budućeg supružnika.

– U nekim krajevima se veruje da božićnu sveću ne valja gasiti duvanjem, već hlebom natopljenim vinom.

– Na Badnji dan valja posaditi neku biljku, jer se veruje da će se sigurno primiti.

I da napomenem, ovo nisu narodna verovanja iz dvanaestog veka. Ne, dosta od gore nabrojanog se praktikuje i dan-danas.

Ja preveliki vernik baš i nisam, pa možda ne bi trebalo da kritikujem, ali mislim da ovo gore veze sa relgijom, verom, Crkvom, Isusovim rođenjem i Bogom nema. Srećno vam Badnje veče.

Voodoo

Loco, ti koji si duh vetra

Ponesi me kao leptira

Da oplodim cvet

Od svih polena

Tebi ću dati najbolji

A ako mi se desi da se osušim

Ti ćeš me potopiti

U vodu u hramu.

Loko, duše vetra

Održaću obećanje

Ponesi me širom sveta…

Pevaj mi pesmu

Koju sam oduvek želeo da napišem

Daj mi viziju

Usnulog proroka

I iluziju

Plavog dima

Pomozi mi da vidim

Teraj me na početak

Dani nevinosti

Prvi i poslednji

Lažno sećanje na prošli život

Reci mi savet

Za drugu stranu amajlije

Kada te đavo nagovara

Nasmej mu se u lice

Loco, duše vetra

Teraj me da vidim nevidljivo

Daj mi talisman

Za svaki znak univerzuma

 

Mojsije

Žrtvovan sam još jednom
Na oltaru bezumlja
Težeći povratku
U obećanu zemlju
Svet se okupio
I gledao moje
Golo lice
Koje se sećalo početka
Smeh se čuo u daljini
Čaše su kucale
I koraci
Tromi i teški

More se podelilo

6809147-sea-waves-background.jpg

Feel-good: nekako se ne uklapam

Baš čitam neku studiju o pesmama koje ljude čine raspoloženijim i „teraju“ ih da zaborave sve negativno. Studiju je izveo naučnik Jacob Jolij sa univeziteta u Groningenu.

E sad, da li sam ja problem, ili je ova studija bezbeze, ali nisam se pronašao niti u jednoj pesmi sa ove liste. Naprotiv, mislim da mi ove pesme (sa izuzetkom dve, možda) ne bi ušle ni u nekih Top 100 feel- good pesama.

1. Queen Don’t Stop Me Now

2. ABBA Dancing Queen

3. The Beach Boys Good Vibrations

4. Billy Joel  Uptown Girl

5. Survivor Eye Of The Tiger

6. The Monkees  I’m A Believer

7. Cyndi Lauper  Girls Just Want To Have Fun

8. Bon Jovi  Living On A Prayer

9. Gloria Gaynor  I Will Survive

10.Katrina & The Waves  Walking On Sunshine