Pronalaženje sebe: Narcis i Zlatousti

„Činilo se da sav život počiva na dvojstvu, na suprotnostima; ili si žena ili čovek, ili lutalica ili ćifta, ili razuman ili osećajan – nikad ne možeš istovremeno doživeti uzdisanje i izdisanje, muškost i ženskost, slobodu i poredak, nagon i duh, uvek moraš jedno platiti gubitkom drugog, i jedno je vazda isto onako važno i poželjno kao ono drugo.“

Narcis i Zlatousti nije lako štivo – ne možete ga čitati u autobusu okruženi gomilom ljudi ili leti na plaži. U stvari možete, ali nema nikakvog smisla. Za sve Heseove knjige, pa tako i za ovu, potrebno je neprekidno razmišljanje, izvesna osamljenost, mir. I volja za introspekcijom, volja da se iskreno pogleda u sebe – ono što bi Englezi nazvali soul searching.

Narcis i Zlatousti

Heseova knjiga Narcis i Zlatousti (1930) govori o dvojici prijatelja, različitih i sličnih u isti mah. Na početku deluje kao da su oni dva suprotna kraja sveta, ali u stvari su slični senzibiliteti koji su se susreli sa istim dilemama – razrešili su ih na različite načine, ali su ostali u razmišljanjima bliski i putu koji je izabrao onaj drugi. Kao da ih dele ogromna čelična vrata, ali kako vreme prolazi, oni im se približavaju i na kraju završavaju priljubljeni uz vrata, svako sa svoje strane. Ciljevi su im isti, a sredstva različita.

Ova knjiga govori o kontradiktornosti ljudskog postojanja – o tome da samo život u krajnostima, intenzivno proživljavanje i nova iskustva mogu učiniti da se osećamo istinski živima, a da sa druge strane čeznemo za udobnošću i bezbrižnošću rutine i navike (to je tema koja se maestralno obrađuje i uStepskom vuku). A ta suprotnost, kao i sve druge, ume da razdire.

Salvador Dali: Metamorfoza Narcisa

Salvador Dali: Metamorfoza Narcisa

„Ne bi trebalo da mi zavidiš, Zlatousti. Mir kakav ti zamišljaš ne postoji. Ima mira, svakako, ali ne onog koji stalno boravi u nama i ne napušta nas više. Postoji samo jedan mir, koji se stiče stalno iznova i u koji se iz dana u dan ponovo mora izvojštiti.“

Knjiga Narcis i Zlatousti govori o borbi sa prolaznošću i o potrebi čoveka da iza sebe ostavi trag, nešto što smatra vrednim i svrhovitim – zato nas je, između ostalog, i oduševio film Birdman. Govori o pronalaženju sebe i o održavanju vere i smisla u često apsurdnom i besmislenom svetu. Govori o teškim životnim izborima koji su pred svakim od nas – između onoga što društvo nalaže i onoga što duša želi.

Govori o tome kako se otrgnuti iz kandži konvencije, a ipak ostati blizak svetu i ljudima. Ili obrnuto, u zavisnosti od prirode – kako doživeti nešto od čega će nam se zamutiti pogled i telo prostrujati, a opet živeti u skladu sa normama. Govori da je i onim najodlučnijima komplikovano da pronađu ravnotežu – uvek postoji neko ili nešto što vuče na drugu stranu.

Na kraju, koliko god vas okolnosti naterale da budete Narcis, ne dozvolite da izgubite trag Zlatoustog u sebi. Taj trag sijaće jako i održavaće vatru života.

http://kultivisise.rs/narcis-i-zlatousti/

Maline

Priča o osmogodišnjem Jovanu Gajiću s Manjače kod Banjaluke, koji prodaje maline pored puta da bi zaradio za školske knjige, odjeknula je regionom. Uz pomoć dobrih ljudi, to je i uspeo.

Mali Jovan, iako ima samo osam godina, jako dobro zna koliko je teško zaraditi novac. U poslu za njega cenkanja nema te tako kaže: “Nema popusta. Nikome ne popuštam”.

“Prodaja danas ide odlično. Moj jedan dan izgleda odlično. Jedan dan sam počeo da prodajem i krenulo mi je za rukom i od tad sam počeo. Od četvrte godine prodajem maline”, priča Jovan Gajić.

Dok većina njegovih vršnjaka letni raspust provodi u igri, za Jovana nema odmora. U ozbiljnom biznisu kojim se bavi, njegova desna ruka je pet godina starija sestra.

“Pomažem prvo majci da skloni po kući i da uradi sve kućne poslove. Onda idemo da beremo maline. Njih nije teško brati”, govori Jovana Gajić te dodaje da voli što doprinosi majci i ocu i pomaže im.

Čak i po najjačem suncu, Jovan strpljivo sedi pored puta i čeka kupce. Danas se isplatilo.

Usmeriti decu na pravi put, jedina je želja njihovih roditelja. Otac Miloš porodicu izdržava radeći za nadnicu. Jedina sigurna primanja koja imaju je 140 konvertibilnih maraka dečijeg dodatka.

“Moraju da rade. Moraju da budu dobri – dobri su učenici, vredni su radnici. Nadam se da će biti dobri ljudi, pošteni kad odrastu”, komentarisao je otac Miloš Gajić.

Iako je zahvaljujući dobrim ljudima knjige za novu školsku godinu obezbedio, Jovan zajedno sa braćom i sestrom nastavlja s berbom i prodajom malina. Odavno ima i redovne mušterije.

“Ne kažem im ništa ružno. Ne teram ih. Fino im kažem hvala, doviđenja, srećan put i opet nam dođite”.

Izvor: N1info