Spavaj i sanjaj

Spavaj i sanjaj

maziću ti kosu i bdiću nad tobom

kažeš mi tiho

 

Tu sam da te čuvam

tu sam da te čujem

čitam ti sa usana

 

Spavaj i sanjaj

kako letiš

kako si opet jak

ja sam tu da te čuvam

 

Lezi i odmori

kažeš mi blago

ja sam tu

pored tebe

 

Sklapam oči lagano

tonem u san

dok si tu pored mene

i sanjam

kako sam jak

i kako sam tvoj

kako se budim

i kako ti kažem

spavaj i sanjaj

ja sam tu da te čuvam

i da budem kraj tebe

 

Intermezzo

Dok zavesa pada

poklanjam se

i povlačim

skidam sa sebe onaj lažni osmeh

i ovo usko odelo

hodnik

pa napolje

na vazduh

 

Možda postoji

i neko drugo nebo

možda je negde

neki novi dan

zavesa je pala

grad ispred mene

me zove i kaže

da učinim korak

 

Zaboravljam ime

zaboravljam broj

još jedan korak

pa još jedan

vetar mi kaže da hodam dalje

kaže da negde postoji

možda

neki drugi put

možda postoji

neki jači zrak

 

Zavesa je pala

druga se otvara

možda je predstava ova

samo jedan mali

intermeco

 

Oprost

I baš me je briga

šta želiš da kažeš

nije mi važno

šta hoćeš da živiš

stavljam ti ruke

na glavu

evo

možeš da ideš

 

Crveni plašt

i srebrna kruna

nije mi važno

šta želiš

da uspeš

poljubac u čelo

za srećan put

evo

možeš da kreneš

 

Ti nosiš greh

tvojih davnih dana

nisu ti rekli

da sve se plaća

znak u vazduhu

za dobar dan

evo

slobodno idi

 

Putnik

Jedan te isti ostajem

putnik

na tuđem putu

sa mačem u rukama

spavam

 

Boli me

tuđa bol

smetaju tuđe reči

kroz prozor me budi

sunce

mač tako lepo sija

 

Dođi

ovo je poslednji poziv

da vidiš

kako je biti putnik

na ovom putu

 

Usnio sam san

nikad lepši

da mi je neko ponudio

slamku spasa

i kako sam je zgrabio

i vukao sebe na vrh

 

I sunce se kroz prozor javilo

i probudilo me je

i kako se mač lepo sijao

i moje ruke

krvave

oko njega

 

 

 

Analiza belog zeca

 Da biste se zaista osetili kao Alisa koja propada kroz zečju rupu, dovoljno je da na internetu potražite podatke o skrivenim porukama u čuvenoj knjizi Luisa Kerola.

grimm-fairy-tales-return-to-wonderland-06-completo-al-rioFantastična priča o čarobnim kolačima, tajnim vratima, nasmejanim mačkama i “ludim” kraljicama, štampa se neprekidno otkako je prvi put objavljena.

grimmalice3

Tokom poslednjeg jednog i po veka, inspirisala je filmove, slike, balete i kompjuterske igre. Postoji čak i neurološki sindrom nazvan po “Alisi u zemlji čuda”. Ipak, najplodonosniji “sporedni proizvod” ove knjige su kritike, prikazi, analize i slični radovi onih koji su želeli svetu da razjasne značenje ove neobične priče.

Život knjige počeo je skromno. Za početak je služila kao zabava za 10-godišnju Alis Lidel i njene sestre koje su se dosađivale na obalama Temze sa Čarlsom Dodžsonom. Devojčici se priča toliko dopala, da je ubedila Dodžsona da je objavi, što je on i učinio pod pseudonimom “Luis Kerol”.

Alis je bila ćerka dekana “Christ Church”, oksfordskog koledža na kom je Dodžson predavao matematiku, ali nije bila jedina devojčica s kojom se sprijateljio. Za um 21. veka postoji nešto duboko uznemirujuće u ovom scenariju. Iako nema dokaza da se išta nedolično događalo u Dodžsonovom životu, teško je zamisliti vremešnog čoveka kako uživa u igri sa devojčicama, koje mu potom poziraju za fotografije, često oskudno odevene, a da ne posumnjate u njegov moral i psihičko zdravlje.

STK530188

Ipak, u doba kada se rađala psihoanalitika, “Alisa u zemlji čuda” delovala je mnogo manje nevino.

Preispitivanjem teksta, kritičari su u to doba pronalazili mnoštvo “ginekoloških” metafora, pa su tako svako stavljanje ključa u bravu, tumačili kao simbol koitusa, a opis gusenice, gotovo falusoidnim.

Kasnija čitanja Alisino putovanje tumačila su manje seksualno, ali svakako metaforično – kao priču o odrastanju devojčice i prolasku kroz pubertet. Tako se heroina oseća nelagodno u svom telu, koje prolazi kroz niz ekstremnih promena, njeno samopouzdanje destabilizovano, a identitet nesiguran. Ona prkosi autoritetima i želi da razume razloge iza svakih odluka, igara koje ljudi igraju, pa čak i smrti.

Čuveni stručnjak za književnost Vilijam Empson, naročito se zaneo, proglasivši da je Alisa “otac u trenutku kad pada kroz rupu, fetus na dnu, a može se roditi samo ako postane majka i proizvede sopstvenu amnionsku tečnost” (misleći na scenu u kojoj Alisa suzama ispuni dvoranu i zatim se smanji, kako bi prošla kroz mali tajni prolaz).

d458e5b8af8fbe3fa3d3d67c10c0ec14

Neki su mislili da je Kerol jednostavno halucinirao pod uticajem nekih narkotika.

Naime, jedan od njegovih omiljenih pisaca Tomas De Kvinsi napisao je čuvene “Ispovesti jednog uživaoca opijuma”, ali nema konkretnih dokaza da je i sam eksperimentisao sa drogama.

Ipak, takve asocijacije opstaju, pa čak i u savremenim filmovima, knjigama, muzici…

Nisu ni sva tumačenja usmerena samo na seks i droge. Neki knjigu vide kao političku alegoriju. Kada Alisa padne kroz zečju rupu, završava na čudnom mestu kojim vlada hirovita kraljica, a to mnogi vide kao dokaz da Dodžson nije bio oduševljen vladavinom kraljice Viktorije.

Razumevanje čudnih teorija koje su različite generacije mislilaca imale u pokušaju da dokuče “stvarno” značenje “Alise u zemlji čuda”, zapravo je razumevanje promena društvenih okolnosti, koje mogu radikalno uticati na samo tumačenje teksta. Naravno, to je ujedno i dokaz da je reč o svevremenom delu, koje svaka epoha može čitati iz svog ugla.

Iako je Dodžson bio logičar, “Zemlja čuda” je mesto nelogičnih pravila. Možda je krajnja poruka ove maštovite knjige: set je ludo mesto na kom će vaša očekivanja često biti izneverena.

Možda je od tumačenja “Alise”, jednostavno bolje da uživate u “vožnji”.

Izvor: B92

Ovako je uništena Aleksandrijska biblioteka

Aleksandrijska biblioteka bila je nekad najveća biblioteka antičkog sveta. Nalazila se u Aleksandriji, na obali Sredozemnog mora, u današnjem Egiptu.

Aleksandar Veliki prvi je naredio izgradnju velike biblioteke, ali nije doživeo da je vidi, kao ni grad koji je po njemu dobio ime. Ubrzo je Aleksandrija postala najveći grad zapadnog sveta, grad papirusa i centar trgovine knjigama, piše Newsweek.

pwdvtBiblioteka je osnovana početkom trećeg veka pre nove ere, a osnivači su bili kraljevi iz dinastije Ptolemeja. Duhovni pokretač i prvi organizator bio je Grk Demetrije iz Falerona. Za njenog postojanja, upravnici biblioteke bili su redom učeni ljudi i književnici, kao i priređivači klasičnih epova: Zenodot iz Efesa, pesnik i gramatičar Likofron iz Halkisa i kritičar i filolog Aristarh sa Samotrake.

Gradnju biblioteke i muzeja počeo je Ptolemej I Soter, oko 290-283. p.n.e., a nastavio Ptolemej II Filadelf – Soter. Izgrađena je u aristokratskom delu grada Brukejon, kraljevskoj četvrti, u stilu Aristotelove Akademije. Broj knjiga i/ili papirusa u biblioteci se u izvorima navodi različito.

Dok jedni ukazuju da je bilo 700.000 primeraka, drugi tvrde da ih je bilo 500.000 ili 600.000, a Karl Sagan čak navodi da ih je bilo milion. Biblioteka je čuvala radove najvećih umova antičkog vremena. Na opštu civilizacijsku žalost, gotovo sva ta dela uništena su u velikim požarima.

Neka od najzanimljivijih svedočanstava njenog uništenja dobili smo od rimskih autora, prema kojima je biblioteku prvi put zapravo slučajno uništio Gaj Julije Cezar tokom opsade Aleksandrije 48. godine p.n.e.

“Kada je neprijatelj pokušao da preseče njegovu (Cezarovu) flotu, morao je da se brani uz pomoć vatre, koja se proširila sa dokova i uništila veliku biblioteku”, pisao je čuveni Plutarh u životopisu Julija Cezara.

Drugo uništavanje biblioteke izveli su hrišćani, ubrzo nakon što je 387. godine hrišćanstvo postalo državna religija Rimskog carstva. Car Teodosije I 391. godine naredio je uništavanje svih paganskih hramova. Tada hrišćani, s aleksandrijskim patrijarhom Teofilom na čelu, spaljuju Aleksandrijsku biblioteku.

Treće i poslednje veliko uništavanje biblioteke odigralo se kada je muslimanska armija osvojila Aleksandriju 642. godine nakon što je porazila vizantijsku vojsku u bici kod Heliopolisa. Zapovednik muslimanske vojske je upitao kalifa Omera šta da rade s bibliotekom, odnosno s knjigama. On je dao čuveni odgovor: „One ili su u suprotnosti sa Kuranom, što znači da su jeres, ili se slažu s njim, što znači da su suvišne.”

Iako su sva tri uništavanja zapisana u istorijskim izvorima, naučnici nisu sasvim sigurni u njihovu verodostojnost, pre svega zbog moguće pristrasnosti drevnih pisaca, a zatim i zbog manjka arheoloških nalaza koji potvrđuju razmere biblioteke ili uzrok njenog nestanka.

Sve dok svi stanovnici ne napuste Aleksandriju i arheološka iskopavanja u gradu budu dozvoljena, verovatno nećemo saznati pravu istinu o bespovratnom gubitku znanja starog sveta.

Izvor: B92

Moses

I was sacrificed once again
On the altar of insanity
Seeking to return
To the Promised Land
The crowd brought together
And looked at my
bare face
I remembered the beginning
heard the laughter in the distance
Glasses were knocking
And steps
Sluggish and heavy

The sea was separated

Šta je potrebno da bi se napisala pesma?

Rilke u romanu Zapisi Maltea Lauridsa Brigea, nastalog u Parizu i objavljenog 1910. godine, govori o potrebi upoznavanja sveta i života da bi se mogla napisati pesma koja će imati stvarnu umetničku i saznajnu vrednost:

rajner marija rilke
Rajner Marija Rilke

„Trebalo bi čekati i skupljati smisao i slast celog svog života, i to po mogućnosti dugačkog života, pa bismo onda, sasvim pri kraju, možda bili kadri da napišemo deset redaka koji su dobri. Jer stihovi nisu osećanja, kako to ljudi misle (osećanja imamo dovoljno rano) – nego su iskustva. Radi jednog jedinog stiha potrebno je videti mnoge gradove, ljude i stvari, potrebno je poznavati životinje, potrebno je osećati kako ptice lete i poznavati onaj pokret sa kojim se mali cvetovi ujutru otvaraju. Treba se moći sećati puteva u nepoznatim krajevima, neočekivanih susreta i rastanaka koje smo dugo gledali kako se bliže – sećati se dana iz detinjstva, koji su još nerazjašnjeni, roditelja koje smo viđali kad su nam priređivali radosti i koje nismo shvatali (bila je to radost namenjena nekom drugom), sećati se dečjih bolesti, koje tako neobično počinju sa tolikim dubokim i teškim preobražajima, sećati se dana u tihim, suzdržanim sobama i jutara na moru, mora uopšte, mnogih mora, noći provedenih na putovanju, noći što su sumorno stremile uvis i odletale sa zvezdama – ali još nije dovoljno ako nam je dato da na sve to mislimo. Treba imati uspomene na mnoge ljubavne noći, od kojih nijedna nije naličila na drugu, na krikove porodilja… Ali potrebno je biti i pored samrtnika, sedeti pored mrtvaca u sobi sa otvorenim prozorom i šumovimašto nailaze na mahove. A nije dovoljno još ni to što imamo uspomene. Potrebno je moći i zaboraviti ih kad ih ima suviše, i treba imati veliko strpljenje i čekati da one ponovo naiđu. Jer same uspomene još ne čine ono što mi želimo. Tek kada postanu krv u nama, pogled i pokret, bezimene, tako da se više ne mogu razlikovati od nas samih, tek onda se može desiti da u jednom veoma retkom času prva reč jednoga stiha iskrsne među njima i poteče iz njih.“

http://kultivisise.rs/rilke-sta-je-potrebno-da-bi-se-napisala-pesma/