Biblioteka na kamilama gospodina Jambe

Ako ste ljubitelj knjiga sve je lako kada u blizini imate biblioteku ili knjižaru. Ali šta ako živite u ruralnim delovima pustinje Gobi? Situacija bi bila mračna da nije Dashdondoga Jamba. Jambo je ceo svoj život posvetio pisanju, prevođenju, objavljivanju i transportovanju knjiga do svakog deteta u Mongoliji koje voli da čita. Kako bi dospeo i da najudaljenijih krajeva zemlje Jamba koristi svoju pokretnu dečju biblioteku.

„Više ne mogu da se setim koliko puta sam obišao zemlju“, kaže Jamba. „Prestao sam da brojim. Nekada sam putovao na kamilama, konjima, kolima koje su vukli konji ili volovi, a sada imam kombi.“

Tokom proteklih dvadeset godina njegova biblioteka prošla je više od 50.000 kilometara kroz svaku oblast Mongolije. Najveći deo je prešao pre nego što je dobio kombi. Na tom putu mu pomažu supruga i sin. Provode po nekoliko dana u jednom mestu kako bi omogućili deci da pročitaju što više knjiga.

„Ovo je malo drugačija biblioteka“, kaže Jamba. „Njeni zidovi načinjeni su od planinskih venaca prekrivenih šumom, plafon od plavog neba, pod je cvetna livada, a sijalica za čitanje je sunce.“

Jamba je svoju ideju počeo da realizuje tokom devedesetih kada je zatvorena i kontrolisana komunistička privreda prešla u otvorenu tržišnu utakmicu. Iako je veći deo promena imao pozitivne posledice, literatura za decu nije imala tu sreću. Većina biblioteka namenjenih najmlađima pretvorene su u banke.

Jamba je pokušao da održi biblioteke živim i da ih spase od kapitalizma.

„Nisam uspeo iako sam se dosta borio“, priznaje Jamba.

Ipak, nije želeo da odustane. Uvideo je da deca nemaju gde da dođu po knjige. Zato je odlučio da knjige dođu do dece. Od tada piše knjige za decu, prevodi stranu omladinsku literaturu na mongolski jezik i donosi knjige do dece koja inače ne bi bila u prilici da ih čitaju. Neke od njegovih knjiga dobile su nagrade za najbolje knjige u Mongoliji, neke su pretočene u pesme, a neke u filmove.

Ono što je značajno pomenuti jeste da je Jamba lavovski deo posla uradio bez ikakve nadoknade. Najveći deo novca za prevođenje, štampanje i prevoz knjiga daje iz sopstvenog džepa. Novac koji zaradi prodavanjem svojih knjiga ulaže u pokretnu biblioteku.

„Ponekad me ljudi pitaju koja je moja lična korist od svega ovoga“, kaže Jamba. „Nemam nikakve novčane i materijalne koristi. Zalaganje za decu me čini srećnim.“

Izvor: Trumpet

http://www.bookvar.rs/biblioteka-na-kamilama-gospodina-jambe/