Pogled

Dva čoveka, ozbiljno bolesna, zajedno su bila u bolničkoj sobi. Jednom je bilo dozvoljeno da sedi uspravno u krevetu sat vremena u popodnevnim časovima da bi mogao da izbaci vodu iz svojih pluća. Njegov krevet je bio do jedinog prozora u sobi. Drugi čovek je morao da provodi sve vreme ležeći na leđima.
Muškarci su pričali satima. Pričali su o ženama i porodicama, domovima, poslovima, njihovim poduhvatima u vojsci, gde su bili na odmoru.
Svakog popodneva, čovek do prozora je drugom objašnjavao šta vidi kroz prozor.
Muškarac u drugom krevetu je počeo da živi kroz slike sveta koji ne može da vidi kroz prozor.
Prozor je gledao na park sa jezerom. Patke i labudovi su se igrali na vodi, dok su deca puštala makete brodova po vodi. Mladi parovi su se šetali sa rukom u ruci a nebo je bilo nestvarnih boja.
Jednog toplog popodneva, muškarac pored prozora je opisao paradu koja je prošla.
Iako čovek u krevetu nije mogao da čuje zvuk parade, mogao je svojim umom da vidi to što je ovaj do prozora opisivao.

Dani, nedelje i meseci su prolazili. Jednog jutra, sestra je došla da bolesnicima donese vodu za njihove kupke i našla je beživotno telo čoveka pored prozora. On je mirno preminuo u snu.

Bila je tužna i pozvala je ljude da odnesu njegovo telo.
Ubrzo je čovek koji je ležao zamolio sestru da se prebavi u krevet pored prozora. Sestra je rado učinila zamenu mesta i nakon što se postarala da je ovom udobno, otišla je.

Sporo i bolno se čovek uspravio na laktove, da bi pogledao svet izvan sobe. Susreo se sa praznim zidom.
Čovek je pitao sestru šta je nateralo čoveka da opiše divne predele, kada je tu samo zid.
Sestra je rekla da je taj čovek bio slep i da nije mogao da vidi zid.

– Možda je hteo samo da te ohrabri – rekla je medicinska sestra.

9 naučnih objašnjenja za neobične čitalačke navike

Samo vas posmatramo, vas koji njuškate knjige i prelistavate ih od kraja ka početku! Kojoj vrsti čitalaca vi pripadate?

Pomerate usne dok čitate

Postoji naziv za naviku pomeranja usana dok čitate: subvokalizacija – nečujno izgovaranje reči. Moguće da vam je ova navika ostala iz detinjstva, iz vremena kada ste učili da sričete reči, ali danas zapravo može da umanji brzinu kojom čitate. Centar za akademski uspeh sa Univerziteta u Alabami navodi da su sricanje i pomeranje usana tokom čitanja dve navike kojih se treba osloboditi jer usporavaju čitanje. Kako se rešiti ove navike? Stavite prste na usne ili na glasne žice, kako biste postali svesniji toga što radite.

Prvo pročitate poslednju stranicu knjige

Ljudi koji to ne rade misle da je to suludo – zašto bi iko želeo da zna šta će se desiti na kraju knjige pre nego što uopšte počne sa čitanjem? Ali ispostavilo se da ljudi koji sami sebi „pokvare“ priču na kraju više uživaju u čitanju – ovo je zaključak istraživanja sprovedenog na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu. Ako je to i vaš običaj, samo nastavite! (Samo nemojte kvariti kraj drugima!)

Mirišete svoje knjige
Ponekad se čitanje opisuje kao „zabadanje nosa u knjigu“, tako da nije nikakvo čudo ako osetite čak i one najslabije mirise koji dopiru sa stranica vaše knjige. A mirisa svakako ima: naučnici su otkrili da je u knjigama uvek prisutno oko 15 hemijskih jedinjenja, izdvojenih tokom testiranja, a nastaju kao posledica razgradnje mastila i papira. Naravno, knjige mogu da poprime i mirise iz okruženja u kom su nalaze, kao što je miris naftalina, plesni ili duvanskog dima. Nauka je dala objašnjenje za ljubav prema mirisu starih knjiga.

Ne završavate knjige koje ste počeli da čitate

Ivan Gotlib, doktor nauka i asistent profesora engleskog jezika, u članku na ovu temu za časopis „Huffington Post“, navodi da se to dešava najverovatnije zato što postoji toliko mnogo drugih stvari koje mogu da se čitaju, gledaju i rade. Ako vaš um odluta kada se smestite da uživate u nekom podužem klasiku, možda ćete podleći trenutnim impulsima. Ovo prelaženje sa jedne stvari na drugu može biti posledica i našeg ponašanja na internetu, dodaje dr Gotlib. Kada čitate tekstove na internetu često idete sa jenog linka na drugi, nekad i usred članka.

Pratite prstom svaku rečenicu

Kada ste tek učili da čitate, možda ste prstom pratili reči, da biste znali dokle ste stigli ili da bi se na taj način podsetili u kom smeru treba da se kreće vaš pogled. (Ovo se naziva usmereno praćenje.) Ako se nalazite na nekom prometnom mestu – kao što je bučan kafić – ova navika vam može pomoći da pratite dokle ste stigli. Ali ako ste zadubljeni u knjigu, rešite se ove navike – jer može usporiti vaše čitanje – i dozvolite sebi da vas knjiga potpuno obuzme. Ako vam je potrebna pomoć oko izbora knjige, zanimlljive predloge ćete uvek pronaći na našem sajtu i u našim knjižarama.

Čitate nekoliko knjiga u isto vreme

Zašto se ograničiti na jednu kad možete sve da pročitate? Ogroman broj dostupnih knjiga, naročito u elektronskom obliku, u velikoj meri otežava izbor jedne jedine knjige kojoj ćemo se posvetiti. Kritičarka kulture, Džulija Keler, je u nedavno objavljenom članku za časopis „Chicago Trubune“ napisala: „… Neki od nas uvek u blizini drže živopisnu gomilu knjiga, pa nam je teško da se odlučimo od koje da počnemo. Zbog toga i ne odlučujemo. Čitamo ih sve i to odjednom. Izvlačimo beleške. Žvrljamo. Prelistavamo. Isprobavamo. Prelazimo sa jedne knjige na drugu, menjajući fokus, poput pčelice koja preleće sa cveta na cvet.“ Raspoloženi ste za misteriju? Samo izaberite jednu. Spremni ste da se pozabavite nekim istorijskim delom? Dodajte na gomilu. U japanskom jeziku čak postoji reč za naviku gomilanja više knjiga nego što je moguće pročitati.

Uvek prvo pročitate knjigu pa pogledate film

Jedno istraživanje je pokazalo da čak 44 odsto ispitanika više voli da prvo pročita knjigu, dok samo 6 odsto prvo pogleda film. (Preostali ispitanici su odgovorili sa „zavisi“.) Većina je navela sledeći razlog: ako prvo pročitate knjigu to će vas zainteresovati da pogledate film, a ako prvo pogledate film to vam može pokvariti utisak o knjizi.

Samo preletite preko imena ljudi i mesta koja vam je teško da izgovorite

Kad odrastemo ne dešava se često da čitamo naglas, što je možda jedan od razloga zbog kog nikad ne naučimo da izgovorimo neka komplikovanija imena na koja naiđemo u tekstu – prosto nemamo potrebu da ih kažemo naglas. Ali to može da rezultira netrpeljivošću prema imenima koje je teško izgovoriti: jedno istraživanje je pokazalo da osobe čija imena se lako izgovaraju ljudi doživljavaju kao kao iskrenije od onih čija su imena teža za izgovor.

Časopis čitate od kraja ka početku

Ako volite da čitate sadržajnije članke, onda instinktivno znate da se takvi sadržaji obično nalaze na poslednjim stranama časopisa. A možda čitate od kraja prosto zato što možete. Časopisi se najčešće sastoje od niza nepovezanih članaka, tako da možete da krenete od početka, od kraja ili od sredine, a da ne propustite ništa u smislu zapreta ili priče. Ako je to jedan od načina na koji ispoljavate svoju spontanost, samo napred. Bez obzira kako volite da čitate, najvažnije je da čitate – čitanje ima neverovatno pozitivno dejstvo na vaš um i telo.

Izvor: rd.com
Prevod: Maja Horvat

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-9-naucnih-objasnjenja-za-neobicne-citalacke-navike-unos-9273.html