Kako čitati više?

Iako bi knjigoljupci voleli da imaju ceo dan za čitanje, to zbog studiranja, posla ili ostalih obaveza odraslih – to jednostavno nije moguće. Ali isto tako nije moguće čekati savršen trenutak za čitanje – jer on ne postoji.

Neki od najzauzetijih ljudi na svetu uspevaju da ostanu verni čitaoci. Kako njima polazi za rukom da svakog dana nađu vremena za knjigu? Sledi par saveta koji će vas možda motivisati da organizujete svoj dan drugačije – uvek je vreme za čitanje.

1. Nabavite više knjiga nego što možete da pročitate

Bilo da pozajmljujete knjige iz biblioteke, od prijatelja, ili ih kupujete – nabavite ih što više. Ukoliko imate mnogo „fizičkih“ knjiga u kući koje ste sami izabrali i jedva čekate da pročitate, ostaje vam samo da uradite još jedan korak – da stvarno krenete sa čitanjem.

U isto vreme, možete birati između nekoliko knjiga, pa ukoliko vam se u određenom trenutku u stvari ne čita neki klasik, možete se opredeliti za savremenu književnost. Ionako ćete imati sve opcije u kući, pa neće biti potrebe za izlaskom iz zone udobnosti.

Takođe, kad već imate toliko knjiga u kući, možda pročitate i više od onoga što ste planirali i mislili da možete.

2. Idealni uslovi za čitanje ne postoje

Možda ne možete da imate nekoliko sati dnevno za bavljenje svojom omiljenom aktivnošću, ali čak iako možete da ugrabite samo pola sata dnevno za čitanje kući, učinite ih što idealnijim. Stručnjaci iz firme Status Frigo savetuju da dom učinite što udobnijim. Nađite svoju novu omiljenu fotelju za čitanje, idealnu temperaturu na rashladnom uređaju, omiljeni napitak – to je najbliže što možemo doći idealnom trenutku za čitanje.

3. Čitajte više knjiga paralelno

Većina ljudi ne voli paralelno čitanje više knjiga, pa se pre odlučuje za opciju čitanja jedne po jedne. Međutim, razmislite i o ovoj opciji jer ona sa sobom nosi gomilu prednosti. Na primer, neke knjige je lakše čitati noću ili pred spavanje, dok su druge savršene za jutarnje ili dnevno čitanje.

Knjige koje čitate u određenom vremenskom periodu možete držati na svom noćnom stočiću, ili na posebnom staklu na kom će biti jasno izdvojene i vidljive.

4. Postavite čitalački cilj – koliko stranica dnevno?

Izazovite sebe – odlučite da svakog dana treba da pročitate najmanje 30 stranica knjige (ili koliko god mislite da je moguće). Taj cilj mogu da budu poglavlja ili pasusi, takođe. Bitno je samo da imate okvirnu brojku u glavi i da tog dana ne odustajete od čitanja dok ne pređete bar preko nekoliko stranica.

Možete postaviti i godišnji čitalački cilj – na primer, „sledeće godinu ću pročitati 70 knjiga“. I ne odustajte dok to ne ispunite.

5. Ignorišite liste knjiga koje „morate“ pročitati

Istraživanja su pokazala da ovakve top liste knjiga loše utiču na našu motivaciju za čitanje. Ne samo da su neke top liste ogromne (250 knjiga i više) nego ih i ima previše. Ukoliko se odlučite da pratite jednu top listu, onda imate utisak da sebi uskraćujete zadovoljstvo čitanja drugih knjiga, a istovremeno imate osećaj „obaveze čitanja“ po staroj top listi.

Nije loše pogledati koje knjige se nalaze na raznoraznim top listama, ali uvek imajte svoju listu za čitanje koja će biti fleksibilna i dinamična, nikad striktno određena tako da nema mogućnosti menjanja.

6. Probajte brzo čitanje

Ideja iza ovog saveta je jednostavna – ako želite da čitate više za manje vremena, onda tehnike brzog čitanja vredi probati. Postoje različite vrste brzog čitanja o kojima možete da se informišete na internetu – od YouTube tutorijala do pohađanja pravog kursa.

Ove tehnike uključuju čitanje „grupe reči“ umesto svake reči posebno, treniranje očiju da se kreću brže po stranici korišćenjem lenjira ili olovke prilikom čitanja, zadržavanje daha do završetka pasusa (ovom tehnikom smanjujemo našu tendenciju „da čujemo“ ono što čitamoi tako ubrzavamo čitalački proces).

7. Koristite modernu tehnologiju za čitanje

Telefoni, tableti i lap-topovi ne moraju da služe samo u poslovne svrhe ili za surfovanje internetom i društvenim mrežama. Iskoristite svoje pametne uređaje da biste vi postali pametniji – čitajte dok se vozite u prevozu, čekate u redu, tokom pauze na poslu ili između predavanja.

Prednost je to što ne morate da nosite fizičku knjigu sa sobom gde god da krenete nego možete knjigu koju trenutno čitate imati čak i na svom telefonu. Tako ćete uspeti da „ukradete“ malo vremena u svakom danu za svoju omiljenu aktivnost – čitanje.

Ukoliko vam se svidi čitanje preko telefona, tableta ili lap-topa možete razmisliti i o kupovini Kindle-a, uređaja koji ima samo jednu funkciju – čitanje elektronskih knjiga. Njegov ekran je napravljen specijalno da prija svakom čitalačkom oku, a količina knjiga koje možete imati na ovom uređaju je gotovo beskonačna.

8. Čitajte pre spavanja

Ovo je proverena metoda za opuštanje i pripremanje za san. Ukoliko već imate naviku čitanja pre spavanja, možete probati da se naviknete i na čitanje knjige odmah nakon što se probudite, dok haotičnost dana još nije počela.

9. Nađite čitalačko društvo

Čitanje bi bilo mnogo zanimljije ako biste uspeli da nađete osobe koje čitaju istu knjigu koju vi čitate. Razgovor o knjizi bio bi dodatna motivacija. To ne moraju da budu ljudi iz vašeg okruženja. Na Goodreads-u možete pronaći ljude koje interesuju iste knjige kao i vas – sa njima možete razmenjivati utiske i ocene knjiga. Tu su i mnogobrojne Facebook i Instagram stranice knjigoljubaca širom sveta.

10. Pratite kako napredujete sa čitanjem

Na malopre pomenutom Goodreads-u možete koristiti brojač stranica i knjiga koje ste pročitali. Na isti način možete pratiti kretanje kroz vašu listu odabranih knjiga za čitanje – šta je sledeće na redu, dokle ste stigli sa fikcijom, npr.

11. Ne čitajte sve

Vi birate šta ćete čitati u toku dana. Zato se zapitajte da li su vesti koje svakodnevno čitate, portali, blogovi, Facebook statusi ono što zaista želite da čitate ili su to ipak knjige? Imajte na umu da vam ove aktivnosti oduzimaju vreme koje možete provesti uz novu.

https://kultivisise.rs/kako-da-citamo-vise/

Pacijent iz sobe 19

Gradski dečko koji je dan ranije u riječkom klubu Palach ispijao pivo i mahao DJ-u da pusti Sisters of Mercy, na svoj devetnaesti rođendan poslan je u rat. Dvadeset pet godina kasnije doveli su ga pred psihijatra kojemu će objasniti zašto je sebi učinio nešto nezamislivo.

Vanja Kovačević, pacijent iz sobe 19, monolog pred psihijatrom započinje svojim devetnaestim rođendanom, danom kad je na dar dobio pušku u ruke, a onda progovara o mnogim ključnim točkama svog djetinjstva, odrastanja, ratovanja, očinstva, preživljavanja i ubijanja. U kontrastu između zastrašujućih ispovijedi Vanje vojnika i nježnih sjećanja Vanje iz vremena prije rata cijeli je svemir oduzetih mogućnosti, cijeli vremeplov potencijalnog života koji se više nikad ne može dogoditi. Ta fantomska bol oduzete mladosti u literarnoj interpretaciji Zorana Žmirića mogla bi se upisati među najpotresnije stranice suvremene hrvatske književnosti.

Jedina veza između prijašnjeg života Vanje Kovačevića, života koji se mogao dogoditi i onoga kojeg upravo živi jest njegov omiljeni bend – Sisters of Mercy – čije mu pjesme služe i kao anestezija i kao dokaz da u njemu još negdje živi onaj mladić kojemu su na devetnaesti rođendan tutnuli pušku u ruke i poslali ga u rat.

Kraj monologa pred psihijatrom – koji možda baš i nije psihijatar nego jedina moguća adresa Vanjine ispovijedi – opet iznova dokazuje da je Zoran Žmirić majstor neočekivanih završnih romanesknih obrata i istančane psihološke karakterizacije, pogotovo kad su u pitanju ratne priče koje u njegovoj interpretaciji uvijek zadiru duboko u istinu koju nije uvijek lako podnijeti, baveći se nuspojavama kolektivnog i onim neizrecivim što dobra književnost ipak zna nepogrešivo formulirati.

Veštačka inteligencija i pisanje

Mislila sam da u mom poslu nema opasnosti od automatizacije – računar nikako ne može da nadomesti kompleksnu kreativnost karakterističnu za ljudski jezik u pisanim delima, niti je u stanju da sastavi smislenu priču. Moguće je da sam pogrešila. Pisci, čuvajte se, jer je roman, čiji je autor japanska veštačka inteligencija, upravo ušao u uži krug za nacionalnu književnu nagradu Japana.

Roman, čiji je koautor ovaj program, nosi naziv „The Day A Computer Writes A Novel“ („Dan kada je računar napisao roman“). Delo je ušlo u izbor za književnu nagradu Hoši Šinići. Konkurs je i prethodnih godina bio otvoren za dela koja nije napisao čovek, međutim, ove godine je po prvi put komisija dobila radove veštačke inteligencije. Od 1450 prijavljenih radova, 11 dela, je barem delimično, napisao program.

Pred vama je odlomak iz jednog takvog romana kako biste stekli utisak sa čime su suočeni ljudski kandidati:

„Uzdrhtao od radosti, koju sam osetio po prvi put, uzbuđeno sam nastavio da pišem.“

„Dan kada je računar napisao roman. Računar, rešen da na prvo mesto stavi sopstveno zadovoljstvo, prestaje da radi za ljude.“

Ekipu, koja je stvorila ovu književnu veštačku inteligenciju, vodio je Hitoši Macubara, profesor na Državnom univerzitetu u Hakodateu (Future University Hakodate). Njegov tim je usmeravao veštačku inteligenciju, odlučujući o zapletu i rodu likova. Takođe su pomagali u izboru pripremljenih rečenica, koje je veštačka inteligencija zatim upotrebljavala kako bi samostalno „napisala“ knjigu.

„Do sad su programi veštačke inteligencije korišćeni za rešavanje problema za koje postoje odgovori. U budućnosti želim da proširim potencijal veštačke inteligencije kako bi se što više približila ljudskoj kreativnosti“, izjavio je nedavno Macubara za jedan japanski časopis („Yomiuri Shimbun“).

Autor naučne fantastike na konferenciji za novinare povodom dodele nagrada, dao je svoj komentar ovog dela: „Bio sam iznenađen, jer je reč o dobro struktuiranom romanu. Ali ipak postoje određeni problemi koje je potrebno prevazići da bi se osvojila nagrada, kao što su opisi likova.“ Iako knjiga na kraju nije dobila nagradu, svojim nastupom je pokazala potencijal za dalji napredak.

Mnogi smatraju da ovi programi za veštačku inteligenciju, iako mogu biti odlični za igranje društvenih igara („Go and shogi), imaju mnogo bolji učinak kada rade sa ljudima. Na šahovskim turnirima, na primer, timovi sastavljeni od vrhunskih šahista i veštačke inteligencije imaju neuporedivo bolje rezultate od timova koje čine isključivo ljudi, ili isključivo veštačka inteligencija. Možda budućnost književnosti znači da ćemo imati ljude na čelu i računare kao koautore.

Izvor: bigthink.com
Prevod: Maja Horvat

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-u-japanu-je-roman-koji-je-napisala-vestacka-inteligencija-unos-10283.html