SASVIM SLUČAJNO OTKRIVENE OTROVNE KNJIGE U UNIVERZITETSKOJ BIBLIOTECI

Naučnici su, istražujući stare knjige u univerzitetskoj biblioteci, došli do jezivog otkrića koje neodoljivo asocira na radnju čuvenog romana Umberta Eka.

Mnogi se sećaju da se zaplet romana Ime ruže Umberta Eka vrti oko otrovne knjige. U ovom romanu poludeli monah je natopio stranice jedne knjige otrovom tako da svako ko lizne prst prilikom listanja ove knjige umire.

Da li je moguće da su se izmišljena dešavanja iz ove knjige zaista i dogodila? Nedavno otkriće pokazuje da je i to moguće. Naučnici su tokom ispitivanja nekoliko retkih i starih knjiga koje su u posedu danskog univerziteta pronašli tragove otrova. Specijalnom tehnikom rendgenskim zracima čija je primena široko rasprostranjena u arheološkim i umetničkim istraživanjima prilikom kojih se utvrđuju hemijski elementi predmeta i slika na koricama ovih knjiga iz 16. i 17. veka pronađeni su tragovi arsenika.

Interesantno je što se do ovog šokantnog otkrića došlo sasvim slučajno. Naime, ranijim istraživanjem utvrđeno je da su korice ovih knjiga sačinjena od starih pergamenata na kojima se nalaze zapisi starog rimskog i kanonskog prava. Poznato je da su evropski knjižari za koričenje knjiga tokom 16. i 17. veka koristili stare pergamente.

Zbog debelog sloja zelene boje kojom su pergamentni premazani naučnici nikako nisu uspevali da pročitaju stare latinske natpise. Zato su ih odneli u laboratoriju kako bi rendgenskim zracima pokušali da ih odgonetnu. Ispitivanje je pokazalo kako je zelena sloj zapravo bio pigment arsenika. Arsenik je jedna od najotrovnijih supstanci na svetu koja može dovesti do trovanja, pojave kancera i smrti. Toksičnost arsenika se ne smanjuje protokom vremena. Pigment arsenika jednostavan je za proizvodnju i u prošlosti se koristio u razne namene. Naročito tokom 19. veka.

U to doba je u Parizu započeta industrijska proizvodnja zelene boje. Impresionisti i postimpresionisti koristili su različite nijanse zelene boje kako bi naslikali svoje najupečatljivije radove. Iz ovoga sledi zaključak da mnoge slike iz tog perioda koje se danas nalaze po muzejima ili privatnim zbirkama sadrže otrov.

Već u drugoj polovini 19. veka toksične osobine ove supstance bile su uglavnom poznate, tako da se sve manje koristila za proizvodnju boja, a sve više kao pesticid u poljoprivredi. Ovo je potrajalo sve do polovine prošlog veka kada je upotreba arsenika i u poljoprivredi zabranjena.

Biblioteka je ove otrovne knjige smestila u posebne kutije na kojima se nalaze nalepnice sa upozorenjem. Kutije se nalaze u odvojenoj prostoriji sa izdvojenim sistemom za ventilaciju. U planu je digitalizacija ovih knjiga kako bi bile dostupne za bezbedno čitanje.

Izvor: Independent

http://www.bookvar.rs/sasvim-slucajno-otkrivene-otrovne-knjige-u-univerzitetskoj-biblioteci/?fbclid=IwAR17jyfzNfqiuVvYgO2bChBbUIkuLBNyhzHVI_ybl1mQn82P6mF91mOlY34