Knjižare sveta: Škotska

Nijedan vodič za posetu Invernessu ne bi bio potpun bez Leakey-ja. To je druga po veličini knjižara polovnih knjiga u Škotskoj. Smeštena u staroj crkvi, i grejana velikom peći na drva, Leakey’s sadrži hiljade različitih knjiga.

Naša knjiga- Geca Kon

Edicija „Naša knjiga“ izdavača Geca Kon izlazila je od 1934. godine do početka Drugog svetskog rata. Urednik je bio Ž. Milićević. Kako se navodi u jednoj od knjiga, svakog meseca (sem jula i avgusta) izlazila je po jedna knjiga.

Na ovoj stranici imamo u ponudi 21 knjigu iz ove edicije, sa rasponima brojeva od br. 2 do br. 73, koje su izlazile, kao što je već rečeno, od februara 1934. g. do marta 1941. godine.

Posebnost i retkost ove ponude predstavlja činjenica da svaka knjiga ima svoj originalni kolor omot.

Spisak naslova: Ka pobedi – Aleksandar Đurić (1938), 1300 kaplara – M. Janjušević (1939), Neizmišljeni likovi – Grigorije Božović (1940), Vera Novakova – Marica Vujković (1934), Selo i grad – Jelena Bilbija (1934), Beogradske priče – Nadežda Tutunović (1934), Fazlića potok – Zvonimir Šubić (1934), Sedma sveska Majerovog leksikona – Vlastimir S. Petković (1934), Zemlja ostavljena – Petar S. Petrović (1935),

Kroz život – Dušan Radić (1935), Po tragu – V. Živojinović (1935), Dani na Miljacki – B. Jevtić (1935), Živi nakovanj – Dušan Radić (1937), Krugovi na vodi – Emil S. Petrović (1938), Pod zakonom – Grigorije Božović (1939), Borci i bjegunci – Branko Ćopić (1939), Zmija u nedrima – S. Živadinović (1940), Žetva života – Emil S. Petrović (1940), Gunj i smoking – Vlastimir S. Petković (1940), Treća kategorija – Emil S. Petković (1941), Humoreske – Žak Konfino (1941).

https://www.antikvarne-knjige.com/knjige/nove-knjige-u-ponudi

Knjige u lancima

Sve do 18. veka knjige su u velikom broju biblioteka bile vezane lancima. Bio je to najsigurniji način da se skup predmet poput knjige sačuva od pojedinaca koji znanje vole da ponesu sa sobom. Na slici vidite police katedralne biblioteke u britanskom gradiću Herefordu, jedne od nekoliko preostalih „okovanih” biblioteka

Kako napisati roman

Period između 2017-2019 proveo sam učeći kako se piše roman. Iako sam već imao jedan napisan roman, želeo sam da podignem svoju veštinu na veći nivo; hteo sam uspeh preko noći.

Uspeh preko noći ne postoji. Postoji dugoročni rad koji će poput grudve snega da se kotrlja i vremenom raste, a on koji zapaze nečiji rad tek kada ugledaju veliku grudvu snega koju više niko ne može da zaustavi reći će da je to uspeh preko noći.

Učeći da pišem roman nisam napisao nijedan roman od početka do kraja. Reklo bi se da nisam mnogo naučio i nije daleko od istine. Počeo sam da pišem mnoštvo romana, ali nijednog nisam završio.

Pročitao sam blizu 50 knjiga što o pisanju romana, marketingu istog, strukturi književnog dela, sintaksi, uređivanju romana, neke stručne, neke manje stručne knjige i najveća lekcija koju sam sa sobom poneo iz svog dvogodišnjeg iskustva je da nije uopšte ni trebalo da učim.

Jedno je znati kako bi roman trebalo da izgleda, a drugo je sesti i napisati roman. Sve te knjige koje sam pročitao se uglavnom bave time kako bi roman trebalo da izgleda i pominju neke klasike i druga vrhunska dela na koja bi trebalo da se ugledamo, a vrlo malo njih govori kako se do tog oblika dolazi.

Zašto, pitate se?

Više na:

https://wp.me/pbgotT-1aD

Najstarija knjižara na svetu koja još uvek radi

Nekoliko puta je menjala lokacije i vlasnike, a čak jedanaest puta je promenila naziv. Ali tokom gotovo tri veka godina postojanja Livraria Bertrand, kako je danas poznata, bila je dom i mesto okupljanja svih ljubitelja pisane reči, kao i stecište brojnih kulturnih dešavanja i debata u Lisabonu.

Otvorena 1732. godine Livraria Bertrand je u Ginisovoj knjizi rekorda označena kao najstarija knjižara na svetu koja i dalje radi.

Knjižaru je otvorio Peter Faure i bila je zamišljena kao mala prodavnica koja je veoma brzo prerasla u omiljeno mesto okupljanja brojnih portugalskih pisaca i intelektualaca u vekovima koji su sledili.

Originalna knjižara je uništena u velikom zemljotresu iz 1755. godine, nakon čega su vlasnici potražili malo stabilniju lokaciju. Danas se knjižara nalazi u delu grada koji se naziva Čado.

Spolja posmatrano knjižara deluje kao obična prodavnica na ćošku. Međutim, kada uđete videćete da je sačinjena od spleta hodnika i prostorija koje se šire duž zgrade.

Mir i tišina koji prožimaju knjižaru čak i tokom najvećih gužvi stvaraju atmosferu kao da se nalazite u crkvi. Iako je više puta renovirana i modernizovana i što u njoj nema ništa specifično starog na određenim mestima videćete „glasnike iz prošlosti“ kao što su, na primer, usamljeni stub ili deo opeke koja se izdvaja iz okrečenog zida.

Najstarija knjižara na svetu koja još uvek radi