Ocu

Žao mi je

Što nisi tu da vidiš

Da još uvek živiš

Kroz druge ljude,

poglede i trenutke

Da sve što si mi rekao

Postaje java

Da nikada nisi ni otišao

Tu si

U mojim rečima

Grudima i otkucajima srca

Žao mi je što

Ne mogu da vidim tvoj pogled

Ponosan i razdragan

Da vidim kako ti je drago

Da kroz mene

I ti živiš

Pustite ga na miru

Pustite na miru

Tog mog malog dečaka

Nit’ vam treba

Niti vi njemu sada trebate

Šta će vam neko

Koga tražite samo da vam pomogne

Šta će vam već unapred napisana priča

Bez početka

Sa izvesnim krajem

Slab je on i uplašen

Da bi vaše nemire ugasio

Vaše priče ispričao

Još je mlad

Da ga u oganj bacite

Pustite na miru

Mog nevinog dečaka

Nije on za zla koja mu nudite

Pustite da da sanja

Kao i svi dečaci

Da mašta kako mu ne trebate

Da misli da može

Sam sve da uradi

U prodaji: Intermezzo

Evo, sada je i zvanično. Moja zbirka pesama je od danas dostupna svima.
Prvo veliko hvala mom izdavaču Kreativna Radionica Balkan koji je ovo omogućio, kao i sve pohvale IP Jovan koji je omogućio da ovo izdanje izgleda onako kako je zamišljeno.

Što se sadržaja tiče, unutra se nalaze 33 pesme na srpskom jeziku, kao i 26 na nemačkom i francuskom, praćene nekim mojim fotografijama koje sam uradio prethodnih godina.
Prodaja u Srbiji će se odvijati preko stranice izdavača http://www.krbalkan.rs/intermezzo.html , a u dogledno vreme će knjiga biti dostupna i u odabranim knjižarama.

Zainteresovani iz ostalih zemalja mogu mene direktno kontaktirati.

Termini promocija knjige će biti objavljeni blagovremeno. Svako deljenje ove objave će biti blagonaklono uzeto u obzir pri našem sledećem susretu. 😎

Odlomak, Nisam ti sve rekao

-Mislim da je moj najveći problem to što sam pošten. Ali ne pošten u smislu „ne ukradi i ne laži“, više u onom naivnom i idealističkom smislu. Mislim da su svi ljudi takvi, očekujem od njih isuviše.
A ljudi kao ljudi, oduvek isti. Rađaju se, žive i umiru u lažima. Valjda ne može drugačije. Kad kao dete prvi put padneš, pa ti roditelji kažu kako to nije ništa. Da će proći. Pa kad se zaljubiš, a ona te ostavi zbog nekog ko ume bolje da laže. A drugari ti kažu da ima i drugih, proći će i ta bol.
Kad pišeš životopis, ukrasiš ga i nakitiš da bi te primili na posao. Svi su nasmejani i ispeglani na slikama. Ne dao ti Bog da ti se vidi neka bora ili nepravilan zub. Svi se pretvaramo da smo lepi, srećni i zadovoljni, a onda se na kraju dana povlačimo u svoje pećine i ližemo svoje rane.

Nismo se mi mnogo pomakli od kamenog doba. I dalje gledamo ka zvezdama i pitamo se čega tamo ima. Nije nam dovoljno ovo ovde. Koža nam je tesna, drugi su nam prijatelji po potrebi. Plažimo se života dok smo mladi, a onda se plašimo smrti kad smo stariji. I stvarno sve prođe na kraju, barem to nije laž.

-Hvala vam na ovom otvaranju duše, najiskrenije. Ali nisam dobila odgovor na pitanje „Gde sebe vidite sutra, u budućnosti“?

– Zato što nisam siguran šta podrazumevate pod onim „gde“. Ako mislite na geografski pojam, ni sam ne znam šta da vam kažem. Nisam vam ja ni za tamo, ni za ovde. I jedna i druga zemlja su mi sve dale i sve uzele. Nešto poput siromašne majke koja te napusti i bogate maćehe koja te uzme.
Nisam našao svoj mir da bih mogao da kažem gde bih uživao u tom miru. Na kraju krajeva, kad čovek nađe mir sa samim sobom, najmanje je važno koja adresa mu piše pored imena.

Odlomak, „Nisam ti sve rekao“

Spavaj i sanjaj

Spavaj i sanjaj

maziću ti kosu i bdiću nad tobom

kažeš mi tiho

 

Tu sam da te čuvam

tu sam da te čujem

čitam ti sa usana

 

Spavaj i sanjaj

kako letiš

kako si opet jak

ja sam tu da te čuvam

 

Lezi i odmori

kažeš mi blago

ja sam tu

pored tebe

 

Sklapam oči lagano

tonem u san

dok si tu pored mene

i sanjam

kako sam jak

i kako sam tvoj

kako se budim

i kako ti kažem

spavaj i sanjaj

ja sam tu da te čuvam

i da budem kraj tebe

 

Intermezzo

Dok zavesa pada

poklanjam se

i povlačim

skidam sa sebe onaj lažni osmeh

i ovo usko odelo

hodnik

pa napolje

na vazduh

 

Možda postoji

i neko drugo nebo

možda je negde

neki novi dan

zavesa je pala

grad ispred mene

me zove i kaže

da učinim korak

 

Zaboravljam ime

zaboravljam broj

još jedan korak

pa još jedan

vetar mi kaže da hodam dalje

kaže da negde postoji

možda

neki drugi put

možda postoji

neki jači zrak

 

Zavesa je pala

druga se otvara

možda je predstava ova

samo jedan mali

intermeco

 

Oprost

I baš me je briga

šta želiš da kažeš

nije mi važno

šta hoćeš da živiš

stavljam ti ruke

na glavu

evo

možeš da ideš

 

Crveni plašt

i srebrna kruna

nije mi važno

šta želiš

da uspeš

poljubac u čelo

za srećan put

evo

možeš da kreneš

 

Ti nosiš greh

tvojih davnih dana

nisu ti rekli

da sve se plaća

znak u vazduhu

za dobar dan

evo

slobodno idi

 

Putnik

Jedan te isti ostajem

putnik

na tuđem putu

sa mačem u rukama

spavam

 

Boli me

tuđa bol

smetaju tuđe reči

kroz prozor me budi

sunce

mač tako lepo sija

 

Dođi

ovo je poslednji poziv

da vidiš

kako je biti putnik

na ovom putu

 

Usnio sam san

nikad lepši

da mi je neko ponudio

slamku spasa

i kako sam je zgrabio

i vukao sebe na vrh

 

I sunce se kroz prozor javilo

i probudilo me je

i kako se mač lepo sijao

i moje ruke

krvave

oko njega