KNJIŽAR POKLANJA KNJIGU SVAKOM DETETU KOJE DONESE PRAZNU PLASTIČNU BOCU ILI LIMENKU

U gradiću na jugu Italije u blizini Salerna nalazi se knjižara koja uvela specifičan način plaćanja knjiga. Kako bi kod dece istovremeno razvili čitalačke, ali i ekološke navike, u kojoj knjižari su odlučili da svako mlađi od četrnaest godina ko donese praznu plastičnu bocu ili limenku zauzvrat dobije knjigu po svom izboru.

Ova ideja je potekla od Mišela Džentila, vlasnika knjižare i kafića Ex Libris iz Pola, koji je na ovaj način želeo i da ohrabri decu da čitaju, ali i da učini nešto korisno za planetu.


„Nadam se da će moja inicijativa postati viralna i uticati na celu zemlju“, rekao je on. „Bilo bi to revolucionarno, ne samo za planetu, već i za obrazovanje dece i njihove izgleda za zapošljavanje.“

Zanimljiv je i način prikupljanja knjiga za ovu akciju.

Naime, na jugu Italije postoji običaj koji se naziva „caffe sospeso“ ili „kafa na čekanju“. U pitanju je čin solidarnosti i humanosti gde neko ko kupuje kafu naručuje sospreso. Ovo znači da ta osoba konzumira jednu kafu, ali plaća dve. Drugu kafu će kasnije dobiti neka siromašna osoba koja dođe i kafić i pita da li imaju sospreso. Ovaj običaj je nastao u jednom radničkom kafiću u Napulju, a ubrzo se proširio i u mnogim drugim kafićima.

Na ovaj način Mišel Džentile prikuplja i knjige za svoju akciju. On to naziva “libro sospeso” ili „knjiga na čekanju“.



„Samo juče sam poklonio šezdeset knjiga na čekanju“, kaže Džentile. „Zamislite da to postane globalna igra u kojoj svako dete na planeti može da zameni plastičnu bocu ili limenku za knjigu?“

Iako je deprimirajuće što je pitanje problema plastičnog otpada na individualnim genijalcima i njihovim rešenjima, a ne na onima koji proizvode plastiku, ipak ohrabruje podatak da je u malom mestu na jugu Italije sve više dece sa knjigama, a sve manje plastičnog otpada tamo gde mu nije mesto.



Izvor: CNN

http://www.bookvar.rs

B

Smešten u srcu North Beacha, City Lights je nezaobilazna ikona San Franciska. Osnovana 1963. godine u jeku Beatnik ere, knjižara je počela kao prodavnica za sve knjige, a sada nudi širok izbor kako velikih izdavača, tako i nezavisnih.

NEPRIHVATANJE

Neprihvatanje stvarnosti otežava život, unosi nemir koji može da se pretvori u otvorenu ili prikrivenu agresiju prema sebi i drugome. Taj nemir može i da bude dobar ukoliko ga iskoristimo kao pokretač za akciju, za promenu te stvarnosti ili nas samih. Promenimo sebe, jer svet ne možemo. Prihvatimo ga. Prihvatanje stvarnosti kakva jeste donosi mir, […]

NEPRIHVATANJE

Kako napisati roman

Period između 2017-2019 proveo sam učeći kako se piše roman. Iako sam već imao jedan napisan roman, želeo sam da podignem svoju veštinu na veći nivo; hteo sam uspeh preko noći.

Uspeh preko noći ne postoji. Postoji dugoročni rad koji će poput grudve snega da se kotrlja i vremenom raste, a on koji zapaze nečiji rad tek kada ugledaju veliku grudvu snega koju više niko ne može da zaustavi reći će da je to uspeh preko noći.

Učeći da pišem roman nisam napisao nijedan roman od početka do kraja. Reklo bi se da nisam mnogo naučio i nije daleko od istine. Počeo sam da pišem mnoštvo romana, ali nijednog nisam završio.

Pročitao sam blizu 50 knjiga što o pisanju romana, marketingu istog, strukturi književnog dela, sintaksi, uređivanju romana, neke stručne, neke manje stručne knjige i najveća lekcija koju sam sa sobom poneo iz svog dvogodišnjeg iskustva je da nije uopšte ni trebalo da učim.

Jedno je znati kako bi roman trebalo da izgleda, a drugo je sesti i napisati roman. Sve te knjige koje sam pročitao se uglavnom bave time kako bi roman trebalo da izgleda i pominju neke klasike i druga vrhunska dela na koja bi trebalo da se ugledamo, a vrlo malo njih govori kako se do tog oblika dolazi.

Zašto, pitate se?

Više na:

https://wp.me/pbgotT-1aD

Netflix i knjige?

Smrt romana je najavljivana pre više od sto godina, u talasima koji dosežu od Vila Selfa, preko V. S. Najpola, pa sve do Žila Verna. Ali najsvežije odjeke o propasti romana, koji su prouzrokovani padom prodaje fikcije 2018. godine, književni svet u potpunosti odbacuje, u očekivanju da će novi romani Margaret Atvud i Filipa Pulmana podstaknuti rast prodaje za ovu godinu.

U godišnjaku britanskog Udruženja izdavača se navodi da je prodaja fizičkih primeraka fikcije prošle godine opala za 7%. Taj pad nije neutralizovan činjenicom da je prodaja digitalnih izdanja fikcije porasla za 4%, tako da je ukupni pad prodaje fikcije opao za 3% u 2018. godini.

Nasuprot tome, prodaja publicističkih knjiga je porasla za 1%, zahvaljujući porastu prihoda prodaje digitalnih izdanja za 10%. Udruženje izdavača je ukazalo na „upadljiv“ porast prodaje publicističkih dela, koji je u poslednjih pet godina porastao za skoro 30%, kao i „izvanredan“ porast prodaje audio knjiga od čak 43% u periodu između 2017. i 2018. godine.

Izvršni direktor ovog udruženja, Stiven Lotinga, izjavio je da se pad prodaje dešava već nekoliko godina unazad – još od 2014. godine: „Od svih knjiga koje se objavljuju, fikcija je ta kojoj se ljudi najčešće okreću kada imaju slobodnog vremena. Međutim, slobodno vreme se troši i na Netfliks ili igranje kompjuterskih igrica ili posećivanje društvenih mreža, i to stvara konkurenciju.“

Ali Lotinga je, takođe, bio izričit u tome da Netfliks ne doprinosi propasti romana, naglašavajući da su upravo knjige te koje utiču na neke od najkvalitenijih televizijskih sadržaja, kao što su, na primer, „Igra prestola“, „Sluškinjina priča“ ili predstojeća ekranizacija trilogije Njegova mračna tkanja autora Filipa Pulmana, čiji upesi i gledanost, zauzvrat, pospešuju prodaju knjiga.

„Mi smo jedan od presudnih izvora odakle potiču originalne priče i narativi, a pripovedanje je ključno za sve industrije koje se bave kretivnim stvaralaštom, što možemo primetiti u obimu pozorišnih, bioskopskih ili televizijskih adaptacija književnih dela“, rekao je Lotinga. „Sve je to veoma ohrabrujuće. Adaptacije dozivljavaju veliki povratak, tako da je sve to jedan očekivani ciklus.“

Lotinga je takođe napomenuo da se čitalačka publika u proteklih pet godina preusmerila na publicistiku, radije nego na dela fikcije. Navodeći podatak da je porast prodaje fizičkih primeraka publicističkih knjiga od 2014. godine porastao za 24%, Tom Tivnen, novinar finansijskog časopisa The Bookseller, se složio da su „čitaoci koji uživaju u obimnijim književnim delima preusmerili svoju čitalačku praksu sa fiktivnih na publicistička dela.“

„Mislim da je knjiga ’J kao jastreb’ pokrenula ovaj trend jer ljudi priželjkuju upravo te ’memoare koji su od značaja’,“ rekao je Tivnen, „lične priče koje se dotiču širih i zahtevnijih pitanja (poput žalosti, demencije, mentalnog zdravlja) ili takozvane ’pametne nefikcije’ koja se na stručan način bavi širim, univerzalnim problemima.“

Takođe je naveo da su se do pre desetak godina među autorima koji objavljuju publicistička dela nalazile poznate ličnosti poput Šeron Ozborn ili Pitera Keja, međutim, današnje liste najprodavanijih knjiga su prepune naslova koji postavljaju provokativna društvena pitanja. „Ljudi nemaju više toliko potrebe za fikcijom zato što postoji mnoštvo publicističkih priča koje zadiru duboko u ljudsku dušu i u ono što nas pokreće.“

Kejt Skiper, direktorka nabavke lanca knjižara Waterstones složila se da ljudi vole kvalitetnu priču, „bilo da je zasnovana na stvarnim događajima ili izmišljena“, ali je pad prodaje fikcije prošle godine pripisala odsustvu novih naslova velikih romanopisaca.

„Prošla godina nije bila bajna za fikciju ni na koji način“, rekla je. „Samo nekolicina popularnih autora koji pišu fikciju je izbacilo nove naslove.“ Za razliku od prošle, ove godine nas očekuju nastavak „Sluškinjine priče“, novi romani Džona Le Karea i Filipa Pulmana, za koje se očekuje da će uticati na porast prodaje.

„Izdavaštvo ove godine nastupa snažno, i to u svim kategorijama i žanrovima, knjigama koje će privući raznoliku publiku, koje će namamiti kupce u knjižare,“ rekla je Skiperova.

A mi u Beogradu možemo se radovati predstojećem Sajmu knjiga!

Autor: Alison Flad
Izvor: theguardian.com
Prevod: Aleksandra Branković

Grad knjiga – Norveška

Grad knjiga nalazi se između norveškog fjorda Sogne i glečera Jostedalsbren, koji je 1995. godine proglašen za grad knjižaru. Ova knjižara nudi u prevodu, 6 kilometara knjiga.
Mundal, u zapadnoj Norveškoj, je san svakog introvertnog knjiškog moljca. Tamo ima tek 280 ljudi, a više od 150.000 knjiga. Štaviše, u Norveškoj ovo seoce nazivaju i “The Norwegian Booktown” (“Norveški grad knjiga”).Pored secondhand radnji, štala pored puta, i police za knjige uz obale fjordova privlače čitače.

Secondhand knjižare su sastavni deo lokalnih kafića, umetničkih galerija, pa čak i suvenirnica. Ovdje verovatno svaka građevina ima barem jednu policu za knjige.

Većina knjižara u ovom mestu prodaje korišćene knjige jer smatra da ih treba očuvati u ovoj digitalnoj eri.Čitači bi posetu svakako trebalo da usklade sa godišnjim dobima, jer knjižare na otvorenom rade samo od sredine maja do juna. Tada posetioci mogu da učestvuju i u godišnjem sajmu knjiga.

Ovo mestašce je počelo da pohranjuje knjige još 1995. godini i od tada je kolekcija toliko narasla da, kada bi se se knjige poređale, zauzele bi više od šest kilometra.Ali Mundal nije jedino mesto koje ima više knjiga nego ljudi. Daleko seoce Hej, na reci Vaj u Velsu, ima populaciju od samo 1.400 ljudi, dok se knjige broje na hiljade i hiljade. Isto je domaćin književnog festivala i broji desetine prodavnica knjiga.

https://m.facebook.com/groups/440200949387502?view=permalink&id=3039434322797472

Biblioteka u stablu stogodišnjeg drveta

U Srbiji, naročito u velikim gradovima koji i onako nemaju dovoljno zelenila, u poslednjih nekoliko godina ustalio se običaj da se seku stabla drveća. Ovo se radi bez obzira da li je drvo staro i trulo i koje bi i trebalo poseći ili mlado i puno života. Ipak, primer iz američke države Ohajo nam pokazuje kako i trulo stablo drveta može biti iskorišćeno na zanimljiv način.Šarli Hauard je tri metara visok panj drveta starog 110 godina u dvorištu svoje kuće pretvorila u slatku malu besplatnu biblioteku. Do ove biblioteke se dolazi preko niza kamenih stepenika, a zatim otvarate mala vrata načinjena od starog prozora koji se ljulja na svojim šarkama. Ovo stvara osećaj da smo u nekoj knjizi, a ne u realnom svetu.

Lampa u obliku fenjera koja visi iznad vrata samo pojačava romantični utisak. Unutrašnjost biblioteke je osvetljena posebnim svetlima.

Kao i druge besplatne biblioteke i ova radi po principu „uzmi knjigu, daruj knjigu“. Šarli je ovu besplatnu biblioteku napunila svojim knjigama za sve uzraste.


„Neki misli da je ovo samo za klince, ali mislim da su i odrasli uzbuđeni kada zakorače ka maloj biblioteci kako bi pronašli nešto za sebe“, kaže Šarli. „Ova biblioteka nam omogućava da budemo deca.“

Unutrašnjost biblioteke je okrečena po uzoru na Šarlinu kuću, a drveni ukrasi u obliku knjiga iznad vrata nose naslove knjiga za mlade koje su izabrali njen suprug i njihovo četvoro dece.

Fotografije ove biblioteke okačene na Fejsbuku izazvale su niz pozitivnih reakcija širom sveta, čak su i inspirisale nekoliko sličnih akcija, a biblioteci omogućili neprekidni priliv zainteresovanih gostiju.

Biblioteka u Šarlinom zadnjem dvorištu radi bez prestanka, danju ,noću, čak i tokom praznika.

Posetite je ili napravite svoju!

http://www.bookvar.rs/biblioteka-u-stablu-stogodisnjeg-drveta/