Pogled

Dva čoveka, ozbiljno bolesna, zajedno su bila u bolničkoj sobi. Jednom je bilo dozvoljeno da sedi uspravno u krevetu sat vremena u popodnevnim časovima da bi mogao da izbaci vodu iz svojih pluća. Njegov krevet je bio do jedinog prozora u sobi. Drugi čovek je morao da provodi sve vreme ležeći na leđima.
Muškarci su pričali satima. Pričali su o ženama i porodicama, domovima, poslovima, njihovim poduhvatima u vojsci, gde su bili na odmoru.
Svakog popodneva, čovek do prozora je drugom objašnjavao šta vidi kroz prozor.
Muškarac u drugom krevetu je počeo da živi kroz slike sveta koji ne može da vidi kroz prozor.
Prozor je gledao na park sa jezerom. Patke i labudovi su se igrali na vodi, dok su deca puštala makete brodova po vodi. Mladi parovi su se šetali sa rukom u ruci a nebo je bilo nestvarnih boja.
Jednog toplog popodneva, muškarac pored prozora je opisao paradu koja je prošla.
Iako čovek u krevetu nije mogao da čuje zvuk parade, mogao je svojim umom da vidi to što je ovaj do prozora opisivao.

Dani, nedelje i meseci su prolazili. Jednog jutra, sestra je došla da bolesnicima donese vodu za njihove kupke i našla je beživotno telo čoveka pored prozora. On je mirno preminuo u snu.

Bila je tužna i pozvala je ljude da odnesu njegovo telo.
Ubrzo je čovek koji je ležao zamolio sestru da se prebavi u krevet pored prozora. Sestra je rado učinila zamenu mesta i nakon što se postarala da je ovom udobno, otišla je.

Sporo i bolno se čovek uspravio na laktove, da bi pogledao svet izvan sobe. Susreo se sa praznim zidom.
Čovek je pitao sestru šta je nateralo čoveka da opiše divne predele, kada je tu samo zid.
Sestra je rekla da je taj čovek bio slep i da nije mogao da vidi zid.

– Možda je hteo samo da te ohrabri – rekla je medicinska sestra.

NISAM KARLEUŠA, VEĆ “SAMO” DOKTOR: “Vaš sin je mrtav. Umro je od bolesti koja je iskorenjena pre 100 godina”

Zbog komplikacija malih boginja u Srbiji je umrlo 12 osoba, među njima je bilo i dece i odraslih, medicinskih radnika, potpuno zdravih osoba pre nego što su se zarazile… Kolektivni imunitet je opao, jer roditelji, vođeni pogunim stavovima antivakcinalista – da MMR vakcina izaziva autizam, ne žele da vakcinišu svoju decu.

Među javnim ličnostim koje šire takvu suludu i opasnu propagandu je i Jelena Karleuša i ovaj blog upravo je “prst u oko” svima onima koji i dalje tvrde da decu ne treba vakcinisati, dok se zaraza širi, a ljudi oko nas umiru… U tekstu, objavljenom na portalu “Buka”, jedan bloger (pišući iz perspektive doktorke) odgovara na tvrdnje Karleuše i njenih istomišljenika. Tekst prenosimo u celosti:

Vaš sin je mrtav. Žao nam je. Umro je od bolesti koju je medicina iskorenila pre 100 godina. Niste vakcinisali svoje dete i veoma nam je žao zbog Vašeg gubitka. Jelena Karleuša je bila protiv vakcinacije na fejsu i vi ste odabrali da svoje dete ne vakcinišete da ne bi dobilo autizam. Poslušali ste šta kaže pevačica o vakcinama i sad je vaše dete mrtvo. Uspeli ste u tome i Vaše dete nije umrlo kao autistično i poremećeno, nego je umrlo zbog banalnih ospica koje smo iskorenili pre mnogo godina upravo vakcinama, ali eto, Vaše dete nije primilo odgovarajuće vakcine, napala ga je ta vrsta ospica koja se vraća na velika vrata i uskoro će biti proglašena epidemija u celoj zemlji.

Žao nam je. Trebali ste kao roditelji da preispitate kompetentnost Jelene Karleuše i sličnih osoba koje pričaju o vakcinama i autizmu, o medicini i doktorima i teoriji zavere. Mi nismo Jelena Karleuša i razumemo da nam ne verujete, jer nemamo milion pratioca na Instagramu i Fejsu, ali vidite, mi smo samo doktori. Mi smo obični ljudi koji čitav život rade na tome da produže životni vek Vama i Vašoj deci, ali nismo pevači i poznate ličnosti, pa razumemo kad roditelji poput vas ne vakcinišu decu i onda Vaša deca umru od bolesti koje smo nekad davno iskorenili…

Znate niste Vi krivi. Nije kriva ni Jelena Karleuša. Budale imaju pravo na glas, na izražavanje i na mišljenje. Budale poput ljudi koji nisu završili srednju školu. Znate, gospođo, da Jelena Karleuša nije završila srednju školu? Znate li da ona nema diplomu iz zdravstva i da nije kompetentna da priča o vakcinama? Niste znali? Pa dobro sad je kasno. Vaš sin od šest godina je jutros umro. Temperatura je dovela do kolapsa pluća i nakon što smo pokušali da izvedemo traheotomiju na njegovom tankom i osutom vratu od čireva i osipa, on je nažalost umro na lekarskim rukama…

Jelena Karleuša nije bila tu da uslika i stavi na Fejs posledicu nevakcinacije, jer to ne bi skupilo milion lajkova, ali sada Vi imate priliku da objavite sliku svog sina koji je podlegao zbog toga što nije primio vakcinu. Kao što rekoh možete biti sretni jer nije umro od autizma. Autizam se dobija od vakcina, jel tako? To tvrdi Jelena Karleuša sa svojom školom, znanjem i sa dugogodišnjim iskustvom u vakcinaciji. Znamo da nismo ona i da nema smisla da Vam sad nešto govorimo, ali ako će Vam biti lakše, možete biti srećni, jer ste imali savršeno zdravog dečaka kojeg je ubila bolest iz prošlog veka.

Jelena Karleuša Vas je nažalost vratila u srednji vek. Ta žena i njoj slične vraćaju Vas u srednji vek i, sa svojim mišljenjima i snažnim dokazima koje su skinule sa interneta, odlučuju o sudbini Vašeg deteta. Nastavite sad sa svojim akcijama i glasovima protiv vakcina. Kad sahranite svog dečaka, objavite još nekoliko statusa o zlokobnom delovanju vakcina na ljudsko telo. Vi ste zdravi jel tako? Primili ste vakcine? Jeste naravno i nemate autizam, niste retardirani i nemate posledice na mozgu?
Jelena Karleuša Foto: Dejan Briza / RAS Srbija
Jelena Karleuša

Zanimljivo je da Vi tako zdravi i normalni imate zaostalost koja je tipična za autizam. Jelena Karleuša isto ima zaostalost tipičnu za autizam. Ako pogledate bolje u rečnik, ponašanje i stav gospođe Karleuše, videćete, uz manjak obrazovanja, stručnosti i kompetentnosti na polju vakcinacije dece, takođe i zaostalost u svim ostalim područjima života.

Naravno znamo, razumemo Vas – ona je diva, uspešna, zgodna, moćna i atraktivna žena, ostvarena na svim životnim poljima, a među njima je i polje vakcinacija. Naravno. Imate divan primer i nit vodilju uz jedan problem – Vaše dete je mrtvo.

Kako rekoh, ja nisam Jelena Karleuša. Ja sam obična doktorka, infektolog u Kliničkom centru za infektivne bolesti i viruse. Nemam Fejs i nisam na Instagramu, pa moj rad o bolestima koje iskorenjuje vakcinacija nije nikad podeljen i lajkovan na mrežama gde Vi i Jelena Karleuša provodite vreme sa svojim vestima iz sveta vakcina. Nažalost, nisam imala priliku poput Jelene Karleuša da objavim svoj rad i da podelim milionima ljudi informaciju kako će deca poput Vašeg sina uskoro umirati od niza bolesti koje je medicina jednom davno iskorenila…

Nisam Jelena Karleuša. Obična sam doktorica koja je upravo završila smenu, ide na večeru i posle toga u kino. Nemam potrebu da se nadmećem sa slavnim ličnostima i njihovim stavovima o vakcinama. Ja sam učila 10 godina medicinu, a potom tri godine specijalizirala svoj posao da bih mogla sutra da spasem dete poput Vašeg sina, ali vidite nisam uspela. Na mom fakultetu nisu me upozorili na Jelenu Karleušu i na njen uticaj u svetu vakcinacije i lekova.

Ona se razumije bolje od mene. Infektolog i imunolog, a pritom i diva. Jelena Karleuša Vam je pomogla da Vaše dete ne dobije smrtonosne bolesti, poremećaje i autizme, ali vidite nije bila tu dok se Vaš sin gušio od otečenog vrata i unutarnjih osipa u grlu i nije mogla da spasi Vašeg sina, jer ona nije doktor. Žao mi je, ali ta žena nema diplomu iz medicine, ali to svakako niko nije ni tražio, zar ne?

Jeste li ikad preispitali Jelenu Karleušu i njeno znanje iz medicine? Jeste li seli s njom i pitali je odakle joj ideja da vakcine uzrokuju autizam? Jeste li je pitali gde je radila praksu i kod kojeg doktora je stekla osnovno znanje o sastojku svake od pojedinih vakcina za svaku bolest i za šta je jedna vakcina zapravo zadužena?

Znate li da vakcina ne može uzrokovati autizam? Ne znate? Evo ja Vam moram reći da medicina još uvek nije razvila tako moćnu vakcinu koja u svom sastavu može da uzrokuje autizam, zaostalost, retardaciju i dugoročne posljedice…Nije moguće. Nisam videla u svom radnom stažu tako moćnu vakcinu, ali čula sam da je videla Jelena Karleuša te opasne vakcine koje imaju smrt u svom sastavu. Ne znam gdje ih je ona videla, jer ja nisam radila sa takvim vakcinama. Dala sam stotine vakcina i niko nije postao autističan, retardiran i mrtav od vakcine. Jelena Karleuša očito radi sa tim nekim opasnim vakcinama pa neće da vakciniše svoju decu.

Možda je videla vackine od Ace Lukasa u njegovoj torbi koje on sebi daje, pa je pobrkala da su to one iste koje dajemo Vašoj deci? Oh žao nam je, ne dajemo takve vakcine Vašoj deci. Vakcine u sebi imaju tragove originalne bolesti koja potom unesena u organizam, pa šalje informacije telu da ono može da stvori antitela i izgradi imuni sistem na taj način da, drugi put kad Vaše telo dođe u kontakt sa tom vrstom bolesti, ono jednostavno pojede i uništi tu vrstu bakterije ili virusa. Tako je prosto. Vakcina su oslabljene bakterije i kad se one u maloj količini daju, teraju organizam da proizvede antitela, da se sledeći put telo može jednostavno i bez problema obraniti.

Jelena Karleuša tvrdi da u vakcinama ima autizma, šizofrenije, ludila i bolesti za celu civilizaciju. Nažalost nema, a svi dokazi za njenu tvrdnju leže na internetu, nikako u službenim enciklopedijama zdravlja i nege bolesnika. Nisam nikad videla te vakcine o kojima priča ta žena. Da bi čovek postao lud potrebno je više od vakcine i manje od vakcine. Ludilo, autizam, retardacija, zakržljalost mišića, atrofija i deformacija ne dolaze u vakcinama i ne leče se vakcinama. Nemaju toliku moć te vakcine i njihova svrha je veoma prosta – da izgradite imuni sistem kod svoje dece, da ne umiru u ovom modernom vremenu od srednjovekovnih bolesti.

Žao nam je. Vaše dete i stotine drugih polako, ali sigurno umiru od srednjeg veka koji ste dopustili onog momenta kad ste odlučili svoj život poveriti Jeleni Karleuši i njenom stručnom mišljenju…

Mi smo kao doktori nemoćni. Nemamo pravo da Vas nateramo na vakcine. Nema potrebe. Vi imate Jelenu Karleušu i naš predlog je da sačekate njeno stručno mišljenje o ovoj temi. Mi smo neznalice, žao nam je. Vaše dete je samo jedno od niza dece žrtvi koje je vakcina mogla sprečiti i tek će epidemija narasti, jer vakcinacija je postala neobavezna i sad ste otvorili vrata srednjem veku u svoj život…

Nadam se da ćete vakcinisati ostalu decu, ali ne morate. Jednom sam pročitala divan status jednog uglednog doktora koji je završio medicinu i posvetio svoj život lečenju ljudi i dece: “Ne morate vakcinisati svu decu, samo onu koju želite da zadržite”. Jelena Karleuša je vakcinisana, znate li to? Niste znali? Jeste, vakcinisana je kao i sva ostala deca protiv bolesti iz srednjeg veka. Kad bolje razmislim, ona je zaista upravu. Vakcina zaista ostavlja trajne posljedice na čoveka i nažalost s tim se moram kao doktorka na kraju složiti, jer imam dokaz ispred sebe – Jelenu Karleušu, Vaše mrtvo dete i Vama slične…

Knjigama protiv bolesti

Ana Ilić je mlada devojka iz Vladičinog Hana koja stihovima bukvalno produžava sopstveni život. Teško bolesna od oboljenja za koji ne postoji lek, a skupe terapije plaća prodajom svojih knjiga

11263135_839353779475306_4499072657843242940_n

Ana Ilić je mlada devojka iz Vladičinog Hana koja stihovima bukvalno produžava sopstveni život. Ona je, naime, teško bolesna od oboljenja za koji ne postoji lek, a skupe terapije koje usporavaju napredovanje bolesti plaća prodajom svojih knjiga divne poezije.

Do svoje devete godine ni po čemu se nije razlikovala od ostale dece, osim možda u vanrednim rezultatima koje je postizala u prvim godinama svog školovanja. Imala je nepunih deset godina kada joj je na Dečijoj neurologiji u Beogradu, postavljena dijagnoza – Fridrajhova ataksija.

Retka, teška i podmukla bolest za koju nema leka, a lekovi za usporavanje njenog razvoja preskupi i nedostupni u našem zdravstvenom sistemu.

12108105_920246841385999_1075158084701564599_n

Za kratko vreme Ana dospeva do vezanosti za invalidska kolica, a niz ozbiljnih sekundarnih dijagnoza prate onu osnovnu: ozbiljna kardiomiopatija, skeletni deformiteti, zamor, mišićna slabost, dijabetes…

Ana nastavlja školovanje i osnovnu školu završava odličnim uspehom i među najboljima je u generaciji. Srednje obrazovanje, i pored čestog odsustvovanja zbog prirode bolesti, redovno nastavlja u lokalnoj gimnaziji, a svojim radom zaslužuje i pravo na učeničku stipendiju kojom sebi omogućava uspešnije školovanje i deo onih tinejdžerskih radosti koje su joj uskraćene što zbog bolesti, što zbog ostajanja bez posla njenih roditelja u surovoj tranziciji u državi koja ne prepoznaje probleme obolelih od retkih bolesti.

Period kasnog detinjstva i prelaska u doba adolescencije, Ana provodi u svakodnevnoj borbi protiv opake bolesti onim što joj se jedino nudi – svakodnevnom fizikalnom terapijom i osmehom. U isto vreme pronalazi svoj dar i počinje da svoje misli i osećanja prenosi na papir, i oblikuje ih u tekstove i pesme. Nepokolebljivu težinu reči – neizlečivo, Ana je odlučila da umanji nesvakidašnjim poetskim darom kroz koji je otkrila sopstvenu stvaralačku moć. Iz svake njene pesme, prezrele ne samo za njen uzrast već i za mnogo starije, izviru spoznaja i svetlost istine.

10421482_845012345576116_9150980403902545480_n

Prvu zbirku pesama „Pod svetlom istine“ napisala je u periodu između desete i šesnaeste godine. Ova zbirka objavljena je na Anin 16.rođendan, kao poklon grupe autora „IK Laguna“ (jedanaest Laguninih autora udružilo se i pomoglo da se javnosti predstave zadivljujuće pesme ove šesnaestogodišnje: Ivana Kuzmanović, Ivana Mihić, Ivana Stanković, Jelena Bačić-Alimpić, Lokica Stefanović, Nenad Gajić, Olivera Ptica, Uroš Petrović, Vanja Čobanov, Žaklina Kiš, Žarko Jokanović, direktor izdavačke kuće „Laguna“Dejan Papić i još desetine ljudi dobre volje, donatori i volonteri) i kao početak humanitarne akcije pod koordinacijom (uređivanje) i pokroviteljstvom (obezbeđivanje neophodnih sredstava od strane sponzora) književnice Ivane Kuzmanović.

U sklopu aktivnosti koje je Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije organizovala 2013, povodom obeležavanja Međunarodnog dana retkih bolesti (27. februara), na Velikoj sceni pozorišta „Atelje 212″ održano je „Književno veče sa Anom Ilić”. Anine stihove govorili su: Ivana Kuzmanović (pisac), Ivana Dimić (dramaturg i upravnica pozorišta „Atelje 212″), kao i glumci: Milan „Caci“ Mihailović, Vladislav Mihailović, IVAN Jevtović, Jakov Jevtović, Nenad Ćirić i Tanja Petrović.

Devet pesama iz zbirke „Pod svetlom istine“, prevedenih na engleski jezik, objavljeno je u najstarijem srpskom listu u Sjedinjenim američkim državama – „Američki Srbobran“ (osnovan u Pitsburgu 1905, gde i danas izlazi jednom nedeljno). Pesme je prevela Mira Matarić, doktor nauka iz lingvistike i svetske književnosti. Anine pesme su prevođene i na poljski, i zajedno sa njenom biografijom, objavnjene na sajtu „Poezija, poezija“, gde se predstavljaju stvaraoci iz zemalja nekadašnje istočne Evrope.

Svoju drugu zbirku pesama „One zvezdane oči“ izdala je leta 2014. godine. Anine pesme su veoma emotivne, ali ne i patetične, već optimistične.

Danas je Ana uspešan student druge godine Filozofskog fakulteta u Nišu, departman filozofija, jedna je od četvoro talentovanih studenata sa hendikepom izabranih od strane Ministarstva za rad, socijalnu politiku, zapošljavanje i boračka pitanja kojima se dodeljuje stipendija u trajanju od deset meseci 2015. godine .

KAKO MOŽETE DA POMOGNETE?

Kupovinom knjiga, odnosno zbirki pesama Ane Ilić, možete pomoći ovoj pesnikinji u borbi protiv retke bolesti od koje boluje. Kako možete kupiti knjigu pogledajte na fejsbuk stranici „Pod svetlom istine – Ana Ilić”.

Cenu određujete sami, a taj novac Ana koristi za svoje terapije.

Izvor: Večernje novosti

#imanas

Čitam jutros vesti i pažnju mi privuče ovaj članak: http://www.blic.rs/vesti/drustvo/najmladji-akademik-otkriva-svet-je-pred-novim-ledenim-dobom-a-srbija-ce-biti-ususkano/g2nhnym

Ne zato što će Srbija navodno biti fino mesto za život (izgleda da treba da nas zakači ledeno doba da bi nam država procvetala), već zbog stava profesora Slobodana B. Markovića, koji kaže: – U Srbiji su mnogo veći problem uslovi u kojima se radi, nego naše plate, koje su relativno pristojne.

Odavno nisam čuo da neko ne želi veću platu, već bolje uslove na poslu!

E sad, verovatno ima nas koji smo isto tako “normalni”, kojima je dosta Stanije, Farmi, Kardašijanki i Ere Ojdanića u vestima. Nas koji se ne delimo na one koji podržavaju ili pljuju SNS i Vučića. Valjda je ostao još neko koga interesuje pravi boljitak, na duhovnom, pa onda  i materijalnom nivou? DA li još neko želi da pročita normalne vesti, koje daju nadu u bolje sutra, mimo povećanja penzija, Beograda na vodi ili autoputa?

Zato vas molim da svi zajedno delimo takve vesti po svim društvenim mrežama (a #imanas i po Facebooku, twitteru, pa onda i po blogovima) upravo pod hashtagom #imanas i da tako podignemo svest i kod nas i kod drugih ljudi, da i za Srbiju ima nade.

Naravno, ne moraju to da budu samo vesti na koje ste naleteli na netu: državni činovnik koji vam je izdao ličnu kartu ljubazno, sa osmehom i poštovanjem? Medicinska sestra ili lekar koji su vas lečili poput ljudskog bića, a ne pod moranjem?  Devojka koja je ničim izazvana ustupila mesto starijoj osobi u busu, ili joj pomogla preko ulice? Dokumentujte takve stvari i postavite ih pod hashtagom #imanas i pomozite i sebi i drugima, a  onda i državi u kojoj živite da počne da razmišlja pozitivno. Da se izdigne iz blata i mulja pukog preživljavanja.

Znam da će većini ova akcija zazvučati isprazno i utopistički u trenutku kad ljudi “za leba nemaju”, ali od nečega se mora početi.

#imanas valjda dovoljno onih koji nisu izgubili ljudskost i nadu u bolje sutra, bez da moramo da čekamo ledeno doba.

Hvala.Publikation2.jpg

Blato i mulj

Književnica i umetnica Mirjana Bobić – Mojsilović šokirana je ekipom koja se okupila u reality show-u „Parovi“, te je odlučila da svoje misli podeli sa prijateljima na Facebooku. 

Ona kaže da je ova emisija savršena slika javne scene srbije, te da je i svinjac mislena imenica u odnosu na ovo što se trenutno dešava na ekranima. Pročitajte šta je napisala…

Mirjana-Bobic-Mojsilovic-dnevne-600x399

Kada televizijski „genije“ na jednom mestu u novom rialiti šou programu okupi srpske VIP ličnosti sa koje se zovu Cica Diskrecija, Djoka Pajser, Jagodina Mercedes, Žika Roleks, Nensi Bulja i tome slično, dovučene iz nekih prethodnih opskurnih tv rialitia, ili sa železničkih stanica, i to sa idejom da se među njima odvija neprestano tv parenje, rezultat koji se dobija je nešto za šta je i svinjac mislena imenica.

Dodajmo tome i jedan sasvim srpski detalj – svi oni smešteni su u enterijer stilskih pozlaćenih stolica, ogledala i pseudoantičkih stubova, vezani kanapima i podstrekivani da „zabavljaju narod“ spalim bretelama, obnaženim grudima i međunožjima, lascivnim opaskama, psovkama i za televiziju tako korisnim svađama. Sto hiljada evra najavljene nagrade dobiće najprostiji, najogavniji među njima.

Ovo TV Parenje, međutim, iako je izazvalo zgražavanje ogromnog broja ljudi, ispostavlja se kao savršena slika javne scene ove zemlje. Ništa ne može da bude zabavno ako nije ogavno, besmisleno, primitivno, prosto i ružno.

Da li ste primetili kako su se oko ovog parenja najviše uzbudili srpski tabloidi koji su od Leposave Azije, Miće Pendreka, Rajke BMW i Cucle Pneumatik, napravili ličnosti za primer i ugled?

Gacanje po blatu pred tv kamerama dobija svoj opasni dodatak – čak i kad su obučeni u šljokice, ovi nesrećnici, isto koliko i tv koja to emituje, s ponosom uzvikuju – JA SAM BLATO. Konje ubijaju, zar ne?

Volite sebe

How-to-Love-Yourself-More-Images-Pictures

Da li smatrate da je briga o sebi možda sebična? Većina nas je u nekom periodu odrastanja nesvesno ukorenila pogrešno verovanje da dobra osoba treba da bude “nesebična” i da vodi brigu o drugima, pa čak i na ličnu štetu…

Ako smatrate da se nalazite među osobama koje su u nekom periodu odrastanja nesvesno ukorenile pogrešno verovanje da dobra osoba treba da bude “nesebična” i da vodi brigu o drugima, predstavljamo vam pitanja koja treba da postavite sebi:

  • Da li ste skloni verovanju da ponekad treba da zanemarite svoje potrebe i umesto toga treba da se pobrinete za potrebe drugih ljudi, kako bi vas to dovelo do sreće i blagostanja?
  • Da li smatrate da ako uporno brinete i drugima i oni, najzad, početi da brinu o vama i pružiti vam ljubav koja vam je potrebna?

Ako ste odgovorili potvrdno neko od ovih pitanja, pravo je vreme da razmislite o tome…

Preterana briga i staranje o drugima, posle dužeg vremena, utiče na ljude tako što oni počinju da se osećaju usamljeno, prazno, ljuto i ogorčeno. Pitate se zašto? Postoji dobar razlog za to.

Lifts-Love-Yourself-First

Volite sebe…

Kada zanemarimo svoja osećanja i potrebe, mi zapravo zanemarujemo sebe. Pomislite samo koliko je bolan čin kada napuštate neku drugu osobu, i shvatićete šta zapravo radite sebi. Na primer, zamislite da imate dete i umesto da se usredsredite na njega, pružajući mu beskrajnu ljubav i pažnju, vi ga totalno odbacite.

Umesto da date svu ljubav njemu, vi odlučite da je ponudite detetu u komšiluku. Jano vam je da će se tada vaše dete osetiti usamljeno, depresivno, ljuto i ogorčeno zbog vašeg postupka. Negativne emocije koje se sve vreme skupljaju kod deteta su upravo ta loša osećanja koja se odražavaju na vaš život kada se žrtvujete i posvećujete drugim ljudima.

Ono što većina na kraju nauči jeste da ove emocije moraju u jednom trenutku da kulminiraju i dođu glave. Upravo je to ta cena koju treba platiti. Evo šta se dešava kada počnemo da volimo sebe:

1. Bićete ispunjeni ljubavlju i dobrom energijom

Briga o sebi predstavlja suprotnost “sebičluku”. U stvari, pravo značenje te vrste ljubavi bi bilo: odgovornost. Kada naučite da se brinete o sebi, da prepoznajete svoje želje i potrebe i da se bavite njima u sadašnjem trenutku, osećaćete se ispunjeni ljubavlju i dobrom energijom.  Osećaćete ljubav koja autentična, jaka i trajna.

Ova vrsta ljubavi se ne rađa iz želje da bude priznata i okarakterisana kao “dobra”, niti da bi naišla na odobravanje okoline. To je ljubav koja se ne zasniva ni na kakvom očekivanju potvrde. Iskrena, čista i zdrava ljubav prema sebi dovodi do ove vrste emocionalne slobode koju svaka osoba treba da oseti.

2. Ukazaćete drugima na pozitivne strane “ljubavi prema sebi”

Kada više brinete o sebi nego o drugima, vi uveliko dajete dobar primer ljudima koji od vas mogu naučiti kako da se sa ljubavlju brinu o sebi i svojim potrebama. Naravno, ovo se ne odnosi na bebe ili stare i bolesne ljude, koji nisu u mogućnosti da vode brigu o sebi – o njima treba da brinemo mi!

Šta ste spremni da oprostite sebi i da li dovoljno volite sebe…

Ako ste bili zarobljeni u zamku uskraćivanja ljubavi prema sebi, veoma je važno da shvatite da ljudi ne mogu da vas vole ako ne počnete da brinete o sebi. Jednostavno, oni su navikli da sebe dajete njima. Kada počnete da volite sebe i kada postanete odgovorni za svoja osećanja, dajete drugima mogućnost da počnu da pruzimaju odgovornost za sebe.

3. Shvatićete ko su vam pravi prijatelji

Samo zato što se drugi mogu naljutiti ili vas okriviti kada se “okrenete” sebi ne znači da ljubav koju ste usmerili prema sebi nije “ljubav”. Zapamtite: oni koji vas zaista vole i žele da budete srećni, podržaće vaše ponašanje. U suprotnom, očekujte da se može desiti da oni ljudi koji su vas nesvesno koristili, budu ljuti na vas.

Treba dosta hrabrosti da se oslobodimo navike da štitimo i pomažemo drugim ljudima pre nego što uopšte pomislimo na svoje ptrebe. Ipak, vredno je truda, jer samo tada ćete moći da podelite svoju ljubav sa onim ljudima koji su takođe voljni da dele svoju pozitivnu energiju i ljubav sa vama.

be-yourself-quotes-best

Izvor: http://www.lovesensa.rs

Homo Sapiens ili Homo Intellectus? Obična priča (jedna od)

Supruga mog rođaka je psihijatrijski slučaj. To nije moje mišljenje, žena ima potvrdu crno na belo. Svejedno se ne leči. Imaju sina, klinca od 5 godina, ona iz prvog braka ima sina od nekih 10-ak godina, koji živi kod njenih roditelja. Ovaj mali, od 5 godina, nazovimo ga David, oduvek ima zdravstvenih problema. Bolešljiv je, imuni sistem mu je veoma slab, a na intelektualnom nivou je više u nekom uzrastu od tri, a ne pet godina.

heTablet

I eto, juče čujem da je ponovo morao da ode do lekara, ovoga puta kod pneumologa. Ima problema sa disanjem, pluća mu rade smanjenim kapacitetom. Mišljenje lekara: naznaci astme, David mora da se inhalira svakodnevno, da radi vežbe disanja, tako da bi se vremenom pluća dovoljno razvila i izbeglo konkretno oboljenje astme.

Sve ok, ali tu nastaje zanimljiv obrt: majka odbija da joj se sin inhalira i da se bilo šta preuzme da se problem reši. Njeno objašnjenje, posle svađe sa mužem: „U prirodi postoji prirodna selekcija. Ako je dovoljno jak i zaslužio je da pobedi bolest, onda će se to i dogoditi, inače, nikom ništa“.

Isprva nisam mogao da poverujem, ali sam se nešto kasnije setio da veliki broj megaintelektualaca podržava tu i takvu teoriju, ili barem neku njenu verziju. Isto tako i veliki broj organskih hipika. I veliki broj vernika. I…ima ih dosta. I sad i ona: žena kojoj je dokazan poremećaj ličnosti, labilnost i nemogućnost zdravog rasuđivanja stvari.

Tako da ne mogu a da se ne zapitam, gde je ta granica? Kada je čovek za psihijatriju, a kada je intelektualac? (Pitanje je naravno retoričko, ali ipak…) Da li smo svi mi samo lažni moralisti, samozaljubljene individue, koje gledaju samo na sopstveno dobro, a zbog nekih društvenih pravila izražavamo brigu i prema svojim bližnjima? Da li se borimo protiv Sudbine, Boga, Prirode, dok naglas pričamo kako upravo te stvari poštujemo?

Homo-Sapien

Svi ćemo rado reći kako se Homo Sapiens razlikuje od životinja, ponajviše zbog svog intelekta. U životinjskom svetu je briga o porodu veoma izražena, kada se podvuče crta, to je i jedini razlog postojanja jedinki određene životinjske vrste. Da li smo onda mi onda dostigli taj nivo evolucije da nam produžetak vrste nije više bitan? Da li smo spremni da žrtvujemo porod zarad intelekta (ubeđenja, životne filozofije, nazovite to kako želite)? I da li je to upravo ono što nas razlikuje od životinja?

I nismo li onda svi pomalo psihijatrijski slučajevi?

Too many friends

Već je počelo da zvuči kao kliše: svi vise po internetu, smartfonima, prijateljstva su virtualna, i tako dalje.

A opet, svi su i dalje sakriveni ispod te neke predivne IP maske.

Sve naše davnašnje želje se ostvaruju, čine nam život lepšim. I onda, kad pogledamo napolje, u stvarni svet, vidimo kako nam je lepše ispred nekog ekrana.