Netflix i knjige?

Smrt romana je najavljivana pre više od sto godina, u talasima koji dosežu od Vila Selfa, preko V. S. Najpola, pa sve do Žila Verna. Ali najsvežije odjeke o propasti romana, koji su prouzrokovani padom prodaje fikcije 2018. godine, književni svet u potpunosti odbacuje, u očekivanju da će novi romani Margaret Atvud i Filipa Pulmana podstaknuti rast prodaje za ovu godinu.

U godišnjaku britanskog Udruženja izdavača se navodi da je prodaja fizičkih primeraka fikcije prošle godine opala za 7%. Taj pad nije neutralizovan činjenicom da je prodaja digitalnih izdanja fikcije porasla za 4%, tako da je ukupni pad prodaje fikcije opao za 3% u 2018. godini.

Nasuprot tome, prodaja publicističkih knjiga je porasla za 1%, zahvaljujući porastu prihoda prodaje digitalnih izdanja za 10%. Udruženje izdavača je ukazalo na „upadljiv“ porast prodaje publicističkih dela, koji je u poslednjih pet godina porastao za skoro 30%, kao i „izvanredan“ porast prodaje audio knjiga od čak 43% u periodu između 2017. i 2018. godine.

Izvršni direktor ovog udruženja, Stiven Lotinga, izjavio je da se pad prodaje dešava već nekoliko godina unazad – još od 2014. godine: „Od svih knjiga koje se objavljuju, fikcija je ta kojoj se ljudi najčešće okreću kada imaju slobodnog vremena. Međutim, slobodno vreme se troši i na Netfliks ili igranje kompjuterskih igrica ili posećivanje društvenih mreža, i to stvara konkurenciju.“

Ali Lotinga je, takođe, bio izričit u tome da Netfliks ne doprinosi propasti romana, naglašavajući da su upravo knjige te koje utiču na neke od najkvalitenijih televizijskih sadržaja, kao što su, na primer, „Igra prestola“, „Sluškinjina priča“ ili predstojeća ekranizacija trilogije Njegova mračna tkanja autora Filipa Pulmana, čiji upesi i gledanost, zauzvrat, pospešuju prodaju knjiga.

„Mi smo jedan od presudnih izvora odakle potiču originalne priče i narativi, a pripovedanje je ključno za sve industrije koje se bave kretivnim stvaralaštom, što možemo primetiti u obimu pozorišnih, bioskopskih ili televizijskih adaptacija književnih dela“, rekao je Lotinga. „Sve je to veoma ohrabrujuće. Adaptacije dozivljavaju veliki povratak, tako da je sve to jedan očekivani ciklus.“

Lotinga je takođe napomenuo da se čitalačka publika u proteklih pet godina preusmerila na publicistiku, radije nego na dela fikcije. Navodeći podatak da je porast prodaje fizičkih primeraka publicističkih knjiga od 2014. godine porastao za 24%, Tom Tivnen, novinar finansijskog časopisa The Bookseller, se složio da su „čitaoci koji uživaju u obimnijim književnim delima preusmerili svoju čitalačku praksu sa fiktivnih na publicistička dela.“

„Mislim da je knjiga ’J kao jastreb’ pokrenula ovaj trend jer ljudi priželjkuju upravo te ’memoare koji su od značaja’,“ rekao je Tivnen, „lične priče koje se dotiču širih i zahtevnijih pitanja (poput žalosti, demencije, mentalnog zdravlja) ili takozvane ’pametne nefikcije’ koja se na stručan način bavi širim, univerzalnim problemima.“

Takođe je naveo da su se do pre desetak godina među autorima koji objavljuju publicistička dela nalazile poznate ličnosti poput Šeron Ozborn ili Pitera Keja, međutim, današnje liste najprodavanijih knjiga su prepune naslova koji postavljaju provokativna društvena pitanja. „Ljudi nemaju više toliko potrebe za fikcijom zato što postoji mnoštvo publicističkih priča koje zadiru duboko u ljudsku dušu i u ono što nas pokreće.“

Kejt Skiper, direktorka nabavke lanca knjižara Waterstones složila se da ljudi vole kvalitetnu priču, „bilo da je zasnovana na stvarnim događajima ili izmišljena“, ali je pad prodaje fikcije prošle godine pripisala odsustvu novih naslova velikih romanopisaca.

„Prošla godina nije bila bajna za fikciju ni na koji način“, rekla je. „Samo nekolicina popularnih autora koji pišu fikciju je izbacilo nove naslove.“ Za razliku od prošle, ove godine nas očekuju nastavak „Sluškinjine priče“, novi romani Džona Le Karea i Filipa Pulmana, za koje se očekuje da će uticati na porast prodaje.

„Izdavaštvo ove godine nastupa snažno, i to u svim kategorijama i žanrovima, knjigama koje će privući raznoliku publiku, koje će namamiti kupce u knjižare,“ rekla je Skiperova.

A mi u Beogradu možemo se radovati predstojećem Sajmu knjiga!

Autor: Alison Flad
Izvor: theguardian.com
Prevod: Aleksandra Branković

Advertisements

10 činjenica o braći Grim i njihovim bajkama

Jakob Ludvig Karl Grim i Vilhelm Karl Grim ostali su upamćeni po svojoj zbirci bajki, u kojoj su većinom sakupljene priče iz nemačkog folklora. U poslednjih 200 godina mnoge od njih su iznova pisane, unošene su mnogobrojne izmene i tome slično. Slavi braće Grim doprinele su naravno i Diznijeve animirane adaptacije, ali evo nekoliko manje poznatih činjenica u vezi sa Jakobom i Vilhelmom i njihovim bajkama:

1. Dok smo mi navikli na verziju koja je ublažena tokom godina, u originalnoj priči o Pepeljuzi njene ružne sestre odseku sebi nožne palčeve, pokušavajući da smanje svoja stopala kako bi stala u staklenu cipelicu (u originalnoj verziji takođe, ona je od zlata). U bajci “Zlatokosa”, ona ostaje trudna posle običnog flerta sa princem (koji je za kaznu, možda smo zaboravili, oslepljen zato što se popeo na kulu, uz Zlatokosinu kiku). Kazna za Snežaninu maćehu, zbog pokušaja ubistva svoje pastorke, bila je igranje u usijanim gvozdenim cipelama, u kojima je plesala dok nije umrla.

2. Okrutne maćehe u bajkama “Snežana” i “Ivica i Marica” su u originalnim verzijama bile njihove biološke majke. Jakob i Vilhelm su ih izmenili i prikazali kao maćehe kako bi “sačuvali svetost materinstva.”

3. Ova prethodna činjenica nam je potvrda da su braća Grim unosila mnoge velike i krucijalne izmene u tradicionalne narative. Međutim, Jakob i Vilhelm nisu napisali ni jednu bajku.

4. Bajke koje su prikupljala braća Grim nikada nisu zamišljene da budu deo lektire iz dečije književnost – to je bio naučni projekat sa ciljem identifikacije i očuvanja duha nemačkog naroda.

5. Braća Grim nisu lutala po proplancima, brdima i livadama, tražeći seljake i seljanke da im ispričaju bajke koje su se “prenosile sa kolena na koleno”.
Njihovi izvori su uglavnom bile obrazovane građanke iz srednje klase, koje je krasio dar za pripovedanje. Izuzetak bio je jedan penzionisani vojnik koji je, u zamenu za pričanje bajki koje zna, tražio novu odeću.

6. Jakob Grim je bio lingvista i odličan poznavalac istorije nemačkog jezika. On je zapravo otkrio lingvističko pravilo koje se po njemu zove Grimov zakon. Ustanovljen je 1822. godine i odnosi se na principe zamene mesta suglasnika u izgovoru u germanskim jezicima.

7. Zapravo, oba brata su bila filolozi i lingvisti. Vilhelm je zajedno sa Jakobom počeo da radi na jednom od najsveobuhvatnijih rečnika nemačkog jezika, koji će biti završen tek nakon 120 godina od početka rada na njemu.

8. Svetsku slavu bajkama braće Grim je zapravo doneo Englez Edgar Tejlor, koji ih je preveo i objavio u Engleskoj 1823. godine.

9. Prva verzija je objavljena 1812. godine, a konačno izdanje koje su objavila braća Grim za života je iz 1857, i u toj verziji se nalazi neverovatnih 210 bajki.

10. Braća Grim su otpuštena sa Univerziteta u Getingenu, gde su radili u okviru grupe profesora pod imenom Getingenska sedmorka. Sa svojih pet kolega, braća Grim su potpisala peticiju protiv kralja Hanovera Ernsta Avgusta, optužujući ga za povredu ustavnih prava. Sva sedmorica su otpuštena, što je dovelo do toga da braća ostanu bez prihoda, zbog čega su uskoro bankrotirali.

http://www.glif.rs/blog/10-cinjenica-o-braci-grim-i-njihovim-bajkama/

25 zanimljivih činjenica o knjigama

1. Hju Lofting, pisac romana „Dr Dulitl“ je smatrao da treba da postoje „knjige za starije“, kao što postoje i „knjige za mlade“.

2. U Dikensovoj kući je postojao tajni prolaz koji se otvarao uz pomoć lažne police sa knjigama. Među lažnim knjigama je bilo raznih naslova, između ostalih „Život mačke“ u devet tomova.

3. Prva knjiga prodata na Amazonu je nosila naziv „Fluidni koncepti i kreativne analogije: računarski modeli fundamentalnih mehanizama misli“ („Fluid Concepts and Creative Analogies: Computer Models of the Fundamental Mechanisms of Thought“).

4. Osim što postoje prave škorpije, postoje „knjiške škorpije“, oni koji su neprijateljski nastrojeni prema knjigama i učenju; izraz je prvi put zabeležen 1649. godine u delu pesnika Endrua Marvela.

5. Najmanja knjiga „Old King Cole“ se nalazi u Velškoj narodnoj biblioteci. Njene dimenzije su 1 mm x 1mm, a stranice se mogu okretati jedino uz pomoć igle.

6. Prva osoba koju je Rej Bredberi pozvao na sastanak je radila kao prodavačica u knjižari; venčali su se 1947.god. i ostali zajedno do njene smrti 2003.

7. Japanska reč „tsundoku“ znači „kupovanje gomile knjiga koje nikada ne stižemo da pročitamo“.

8. DŽ. D. Selindžer je kao srednjoškolac toliko voleo da glumi da se u godišnjake upisivao pod imenima uloga koje je igrao.

9. Najskuplja knjiga na svetu je „Bay Psalm book“ („Zalivska knjiga psalama“) iz 1640. godine štampana u Americi. Prodata je u novembru 2013. godine za 14.5 miliona dolara.

10. „Bukinista“ je prodavac „polovnih knjiga koje nemaju veliku vrednost“.

11. Prva knjiga štampana u Oksfordu je bila studija o učenjima Apostola. Na prvoj strani je bila štamparska greška: pisala je 1468.god. umesto 1478.

12. Silvija Plat je napisala knjigu besmislenih pesama za decu koju je nazvala „The Bed Book“, a koja je o raznim vrstama kreveta.

13. Pre nego što je Gugl otkupio domen pod nazivom gmail.com, Garfield.com ga je koristio za komunikaciju sa ljubiteljima ovog stripa.

14. U kineskoj provinciji Hunan je 1931. godine knjiga „Alisa u zemlji čuda“ bila zabranjena, jer „životinje ne smeju da koriste jezik kojim govori čovek“.

15. Džonatan Svift je izmislio ime Vanesa.

16. Godine 1849. Dostojevski je osuđen na smrt streljanjem. U poslednjem trenutku presuda je preinačena u četiri godine teškog rada.

17. Hans Kristijan Andersen je jednom prilikom boravio kod Dikensa čitavih pet nedelja; kada je konačno otišao, Dikens je na ogledalu gostinjske sobe napisao: „Hans Andersen je u ovoj sobi spavao pet nedelja – što je za ovu porodicu kao VEČNOST.”

18. Vladimir Nabokov je imao „kredenac za genitalije“ u kom je držao svoju kolekciju muških genitalija plavog leptira. Sada se čuva na Harvardu.

19. Kada se sin DŽ. R. R. Tolkina prijavljivao u vojsku, kao zanimanje svog oca je naveo „čarobnjak“.

20. Vilijem Burouz je 1951.god. slučajno iz pištolja ubio svoju nevenčanu suprugu Džoan Volmer, dok su pijani igrali igru „Vilijem Tel“.

21. Već 1974.god. Artur Klark je predvideo internet kakav imamo od 2001. godine.

22. Dž.R.R. Tolkin i K.S. Luis su se jednom takmičili ko će da pročita duži odlomak iz „loših“ ljubavnih romana spisateljice Amande MekKitrik Ros a da ne prsnu u smeh.

23. „Priča o Petru Zecu“ koju je napisala Beatriks Poter je odbijana toliko puta, dok autorka nije odlučila da je sama objavi u 250 primeraka. Do sada je prodato 45 miliona.

24. Stig Larson je rekao da je „The Girl with the Dragon Tatoo“ zasnovana na onome što bi bila Pipi Duga Čarapa kao odrasla.

25. Pre nego što je postao popularan pisac, autor „Da Vinčijevog koda“ Den Braun je bio pop pevač. Jedan od njegovih solo albuma se zvao „Anđeli i demoni“.

Izvor: interestingliterature.com

ORIGINALNE VERZIJE DIZNIJEVIH BAJKI – (NE)SREĆNI DO KRAJA ŽIVOTA

Nezavisno od toga kojoj starosnoj grupi pripadate, jedno je sigurno – ne možete poreći da volite Diznijeve crtaće. Volter Elijas „Volt“ Dizni prokrčio je put produkciji dugometražnoih animiranih filmova još 1937. godine ostvarenjem Snežana i sedam patuljaka. Snežani su se tokom narednih godina pridružile i druge princeze, čime je nastao naš omiljeni plemićki krug koji nam iznova daje zrnce nade u srećne završetke. Ali, šta je poslužilo čika Voltu kao inspiracija? Da li je stvarnost zaista tako bajkovita?

Snežana i sedam patuljaka – slučajno spasena

Dizni je za svoj prvi animirani film iskoristio priču o devojci „beloj kao sneg, crvenoj kao krv, crnoj kao abonos“. Za polaznu ideju iskoristio je nemačku bajku braće Grim iz 19. veka. Iako će u narednim filmovima Dizni prilično odstupati od originalnih priča, sa Snežanom to nije bio slučaj.

Verzija braće Grim (gore) ili Diznijeva (dole) - koju preferirate? Preuzeto sa DIsney Examiner.

Verzija braće Grim (gore) ili Diznijeva (dole) – koju preferirate? Preuzeto sa Disney Examiner.

Volt je zadržao lik preterano egoistične kraljice, magično ogledalo, lovca koji nije imao srca da posluša naređenje kraljice i ubije mladu Snežu, ekipu patuljaka i otrovnu jabuku. Međutim, epilog originalne priče i crtaća su različiti. Nakon što su se videli samo jednom i pevali dva minuta, mladi princ se zaljubio u Snežu, a kada ju je zatekao kako leži u staklenom kovčegu, poljubio ju je i time poništio dejstvo otrovne jabuke. Priča braće Grim kaže da je princ, nakon što ju je zatekao mrtvu, zamolio njene drugare patuljke da ponese njen kovčeg u svoj dvor i čuva je poput najdragocnijeg umetničkog dela. Dok su prinčeve sluge nosile kovčeg u zamak, jedan od njih se sapleo, prodrmao kovčeg i komad otrovne jabuke je ispao iz Snežinog grla. Princ je zaprosio Snežanu i organizovao raskošno venčanje. Da ne zaboravimo kraljicu-megalomanijaka, i ona je bila pozvana na venčanje, s tim što je morala da nosi užarene gvozdene cipele i da u njima pleše do iznemoglosti. Kad je bal, nek’ je bal!

Pepeljuga – žrtva porodičnog nasilja

Kad otkuca ponoć...Preuzeto sa Disney Examiner.

Kad otkuca ponoć… Preuzeto sa Disney Examiner.

Nakon očeve smrti, Pepeljuga ostaje da živi sa maćehom i dve zle sestre, koje je tretiraju kao poslugu i verbalno kinje svakodnevno. Cela porodica osim Pepeljuge pozvana je na kraljevski bal. Ipak, Pepeljuga uspeva da se udesi za bal uz pomoć svoje kume Dobre vile i osvoji prinčevo srce pre ponoći. Kraj nam je svima poznat: princ vraća Pepeljugi izgubljenu staklenu cipelicu i žive srećno i berićetno u raskošnom zamku, a maćeha i sestre mogu samo da se grizu od zavisti. Ipak, originalna verzija je malo drugačija: braća Grim kažu da je Pepeljugin otac bio itekako živ i zdrav i da je svesno učestvovao u zanemarivaju i zlostavljanju Pepeljuge. Iako je zapravo moćna čarobnica koja suzama može da izvodi razne čini, ona se pokorava svojoj sadističkoj porodici. I ovaj put braća Grim nisu razočarala po pitanju surovosti: Pepeljugine polusestre odsecale su delove svojih stopala (jedna je odsekla palac, a druga deo pete) kako bi ih ugurale u staklenu cipelicu. Budući da nisu uspele i da su samo napunile cipelicu krvlju, princ je pronašao Pepeljugu, organizovao veliko venčanje i pozvao njenu porodicu. Polusestre su, naravno, pokušale da uprospaste venčanje, ali su im Pepeljugine pričljive ptičice iskopale oči. Šta je to sa krvavim svadbama i Diznijem???

Uspavana lepotica – ako se ne protivi, znači da hoće

Nažalost, iza Diznijevih animiranih radosti ne stoji uvek tipična ljubavna priča. Iza Aurore, „Uspavane lepotice“, krije se bajka o silovanju i ubistvu. Ne, nije u pitanju crna hronika, već bajka „Sunce, Mesec i Talija“ italijanskog pesnika Đambatiste Basila iz 1634. Po njegovoj verziji, postoji proročanstvo koje govori da će mlada Talija umreti od uboda vretena. Talijin otac, moćan kralj, naredio je da se spale sva vretena u kraljevstvu. Neko vreme Talija je bila bezbedna, dok nije videla staricu koja plete. Radoznalost je ubila Taliju poslavši je u večan san. Skrhani otac odnosi telo svoje ćerke u usamjenu palatu u šumi, kako bi Talija počivala u miru. Jednog dana kralj druge zemlje nailazi na Talijino počivalište i, obuzet požudom i njenom lepotom… pa… zamislite sami. Nakon 9 meseci Talija, iako u komi, rađa blizance, koje odgajaju njene čuvarke dobre vile (gde su bile kad je zabludeli kralj posetio njihovu mezimicu?). U jednom trenutku jedno od blizanaca uspeva da isisa dejstvo otrova iz majčinog prsta i ona se budi. Pošto nije znala odakle joj deca (koliko god glupavo zvučalo), nazvala ih je Sunce i Mesec (tu su svakog dana, a ne zna kako). Otac Talijine dece saznao je da je dobio decu, ali… Problem je bila njegova žena, koja je htela da ubije Taliju, a njenu decu skuva. Kada je kralj saznao za planove svoje supruge, spalio ju je, oženio Taliju i uživao sa njom u ljubavi i izobilju.

Mala sirena – deo pogrešnog sveta

Ako bismo organizovali izbor za najveću žrtvu friendzone-ovanja, Arijel bi definitivno bila pobednik. Crtani film iz 1989. nam daje priču o sireni avanturističkog i radoznalog duha koja se zaljubljuje u princa sa kopna. Kako bi ga osvojila, sklapa pakt sa morskom vešticom Ursulom – daje svoj predivni glas za par nogu. Iako Ursula umalo odnosi pobedu, Erik i Arijel je pobeđuju i žive srećno u zajednici kopna i mora. Ali, Hans Kristijan Andersen je 1836. godine zamislio čitavu priču mnogo mračnijom i tužnijom. Ursula ne oduzima glas Sireni magijskim putem, već joj odseca jezik. Arijel dobija noge, ali joj svaki korak predstavlja užasan bol, kao da hoda po komadićima stakla. Nažalost, princ ni ne obraća pažnju na Arijel, već je posmatra kao nemoćnu i krhku osobu, gotovo kao dete. Stara se o njoj, ali se nažalost ženi drugom. Arijel ima izbor – da ubije svog princa prve bračne noći i vrati svoja peraja i glas ili da se baci u more. Sirena bira plemenitiji način i daje svoj život za voljenog princa. Međutim, ne umire odmah, već ostaje 300 godina da obitava na Zemlji kao dobri duh pre nego što kroči u Raj. Ne dobiju svi srećan kraj, izgleda…

Lepotica i Zver – od Stokholmskog sindroma do ljubavi

Priča o pametnoj, plemenitoj i lepoj Bel i ogorčenom princu pretvorenom u čudovište retko koga ostavlja ravnodušnim. Diznijevo ostvarenje odstupa pomalo od priče Žan-Mari LePrinsa de Bomona. U originalnoj verziji Bel ima tri brata i dve sestre, izrazito ljubomorne na svoju najmlađu sestru Bel. Njihov otac prilikom jednog od putovanja slučajno zaluta u zamak Zveri, koji, očekivano, poludi od besa. Uslov je sledeći – ili otac ostaje ili mora da mu preda jednu od svojih kćeri. Hrabra Bel staje u zamenu oca i žrtvuje se. Međutim, Zverin ubilački nagon prerasta u ljubav, ostavlja Bel u životu i predlaže joj brak svakog dana u naredna tri meseca. Iako je Bel odbila njegovu ponudu, Zver je pušta u posetu porodici. Nakon produženog boravka kući Bel se vraća u zamak i zatiče Zver na samrti. Ipak, nemamo pobesnelu rulju koja želi da ga ubije niti gordog Gastona koji želi Bel za sebe, već je Zver sam kriv za svoju smrt – nakon Belinog odlaska on se svakoga dana izgladnjivao sve dok se ona nije vratila. Ovaj čudan potez delovao je na Bel, koja je ipak pristala da se uda za njega. Možda se upornost ipak isplati, pa makar i po cenu da zjedete samog sebe.

Pokahontas – genocid, otmica i rana smrt

Pokahontas, onako kako istorija pripoveda. Preuzeto sa Taco Flavored Tea.

Pokahontas, onako kako istorija pripoveda. Preuzeto sa Taco Flavored Tea.

Koliko god da romantizovana Diznijeva verzija o međurasnoj ljubavi zvuči idilično i lepo, moramo se suočiti sa činjenicom da život ne funkcioniše uvek baš tako, posebno kada govorimo o Indijancima i Evropljanima. Originalna verzija priče o Pokahontas, princezi plemena Povhatan, daleko je tragičnija od svoje animirane verzije. Kada su Evropljani došli u Ameriku, mala Pokahontas je imala samo 11 godina. Ljubav između nje i Džona Smita nikada se nije desila, već se Pokahontas udala za svog saplemenika. Međutim, već 1613. Englezi su je zatočili, budući da su se odnosi između njenog plemena i Engleza pooštrili. Njen otac, poglavica, pokušao je na sve načine da pregovara sa neprijateljima, ali bezuspešno – Pokahontas je preuzela hrišćanstvo, promenila ime u Rebeka i udala se za uzgajivača duvana Džona Rolfa. Samo godinu dana nakon odlaska u Englesku Pokahontas je preminula. Imala je samo 20 godina.

.

Premda su originalne bajke obilate krvlju, surovim i brutalnim scenama, nemoguće je odoleti predivnim filmovima koje nam je Dizni iznedrio iz svojih paleta i pera. Ukoliko vam ovaj tekst nije ubio ljubav prema crtaćima, veurjemo da ćete se uskoro naći pred kompjuterom, sa činijom kokica i da ćete pevati omiljene pesme iz najdražeg vam filma.

Za prelepe ilustracije Aurore, Arijel i Bel zaslužan je Miloš Bogdanović.

http://kulturkokoska.rs/originalne-verzije-diznijevih-bajki-nesrecni-kraja-zivota/