knjige
Pravoslavna crkva pretvorena u knjižaru
Svaki ljubitelj poezije koji se nađe u Šangaju mora posetiti staru pravoslavnu crkvu Svetog Nikole. Crkvu su podigli takozvani „beli Rusi“ koji su došli u Šangaj 1917. godine nakon bekstva iz, revolucijom zahvaćene, Rusije. Crkva je napuštena nakon što su Evropljani napustili grad 1947. godine. Nakon toga zgrada je korišćena kao magacin, a zatim kao perionica veša.
Danas, zahvaljujući arhitektonskoj firmi Wutopia Lab, obnovljena zgrada služi da slavi stihove. Nazvana i Crkva u crkvi u ovoj građevine se danas nalazi Sinan Books Poetry Store na čijim policama se nalazi preko hiljadu naslova na mnogim jezicima. Ove knjige se nalaze poređane na čeličnim policama teškim četrdeset i pet tona koje su popunile prostor oko fasada, visokih lukova i plafona koji su i dalje ukrašeni starim freskama.
Za kupce koji su se umorili tokom kupovine postoje i dva kafića sa istočne i zapadne strane zgrade.
Pogledajte kako sve to danas izgleda:
Pravoslavna crkva pretvorena u knjižaru
Ploveća knjižara
Logos Hope je knjižara brod. Najpre je kao trajekt zaplovila 2004, a potom je 2009. ukrcana na tri puta veći brod, pa je knjižara na pučini dobila dodatni prostor pa tako i mogućnost da više članova posade organizuje razne aktivnosti kad pristane u neku daleku luku.
Logos Hope je najveći brod OM Ships International, a knjižaru vodi jedna neprofitna i humanitarna organizacija iz Nemačke.
Brod je dug više od 130 metara, a sa više od 5.000 knjiga predstavlja najveću ploveću knjižaru na svetu. I ima prelep zadatak – da prenese knjige i obrazovanje u svaki kutak i svaku luku sveta, do onih ljudi koji knjige mogu teško da nabave. A osim što se u njoj knjige prodaju po nižim cenama, posada otvara biblioteke u lokalnim školama, domovima za decu i podstiče osnivanje drugih dobrotvornih organizacija.
Zanimljivo je i to da nijedan član posade ne prima platu, već su svi volonteri. Za poslednjih osam godiina plovidbe Logos Hope posetio je 42 zemlje, a u svakoj luci bio je usidren po nekoliko nedelja, te posada može da se posveti društvenim i edukativnim programima u vezi sa zdravim životom, prevencijom bolesti, ali i da na brod, koji može da primi najviše 450 osoba, uđe što više posetilaca.
Logos Hope je do sada do najudaljenijih luka odneo više od tri miliona knjiga i primio preko 2,5 miliona ljudi.
Svetski dan knjige
Svetski dan knjige proslavlja se širom sveta 23. aprila još od 1995. godine, kada je ovaj praznik pisane reči ustanovljen na Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu.
Ipak, ova tradicija vuče znatno duže korene u Španiji, gde se ovaj datum obeležava od 1923. godine, kao dan kada su preminuli velikani svetske književnosti Migel de Servantes i Vilijam Šekspir.
Na taj dan zaljubljenici u literaturu razmenjuju knjige i ruže, a samo u Kataloniji tokom dvadeset i četiri sata proda se oko 400.000 knjiga i čak četiri miliona ruža.
Ove godine praznik će biti obeležen simboličnim akcijama širom Španije, u skladu sa vanrednim stanjem.
Sedište Instituta Servantes u Madridu pokrenulo je akciju „Sloboda, to je knjižara“ kojoj su se pridružile brojne ličnosti iz sveta kulture i umetnosti sa željom da zajedničkim snagama skrenu pažnju na krizu koja je pogodila knjižare, izdavačke kuće, biblioteke i ostale aktere književne industrije.
https://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/svetski-dan-knjige_1116903.html
Malleus Malifecarum
Malleus Malifecarum je zloglasna knjiga iz 15. veka koju je napisalo Heinrich Kramer (pod latinizovanim imenom Henricus Institoris), zloglasni inkvizitor Katoličke crkve. Napisana je godine 1486., a objavljena prvi put u nemačkom gradu Speyer (Speier) godine 1487. Od prvog izdanja iz 1487. pa do izdanja iz 1669. izašlo je oko 36 izdanja ove knjige. Opisana je kao zbir znanja o demonologiji u petnaestom veku.
Na osnovu podataka koje sam pronašao na internetu, o ovoj knjizi saznao sam sledeće:
“Veštičji čekić” se na osnovu tekstova iz Starog i Novog zaveta bavi opravdavanjem inkvizicije i lova na veštice, kao i pobijanjem argumenata da ne postoje vradžbine i diskreditovanjem onih koji su bili skeptični ili nisu verovali u postojanje veštica i vradžbina. Sama knjiga je autentični simbol jednog mračnog doba ljudske istorije poznatok kao “doba inkvizicije”. Pojedini istoričari smatraju da je Malleus Maleficarum bio jedan od nekoliko glavnih faktora koji su doprineli izbijanju „veštičjeg ludila“. Drugi savremeni istoričari smatraju da knjiga ipak nije bila toliko uticajna. Neki ovu knjigu smeštaju u TOP10 knjiga koje su “zavile svet u crno”. Na kraju knjige nalaze se ilustracije na kojima su prikazani različiti načini mučenja ljudi.
Inače, probao sam putem Google translate da prevedem naslov Malleus Malifecarum na različite jezike. Interesantan je prevod na engleski jezik, a to je Wishbone, ili na srpskom Jadac. Jadac je naziv za viljuškastu kost kod ptica i nekih izumrlih dinosaurusa, u našem narodu poznatija kao kost za “ispunjavanje želja”. Kost se koristi tako da dve osobe uzmu kost za jednu, odnosno drugu stranu, zamisle želju i povuku kost prema sebi. Kada kost pukne, osobi koja dobije veći deo kosti ispuniće se želja.
Zaključak: Našao sam PDF verziju ove knjige sa prevodom na hrvatski. Bacio sam pogled na par strana i ugasio prozor. Skoro uvek verujem svom unutrašnjem osećaju koji mi je govorio da zapravo ne želim da čitam i posedujem ovu knjigu. Setio sam se i reči Nikodima Agiorita u delu “Nevidljiva borba“, gde on kaže: kao što je neophodno čuvati um od neznanja, tako je potrebno čuvati ga i od mnogog praznog znanja. Tako je i bilo. Ova knjiga ni na koji način ne može da obogati moje znanje, niti mene kao osobu, već samo može da me optereti negativnim, mračnim i nepotrebnim informacijama. Birajte šta čitate, isto kao što birate šta jedete.
https://aknjige.com/blog/malleus-maleficarum-vesticji-cekic/2020/
Knjižara iz srednjeg veka
Kada jednom u nju zakoračite, naći ćete se u 13. stoleću.
Iza neupadljivih vrata u jednako neupadljivoj ulici srednjovekovnog grada Provinsa u Francuskoj, strmo kameno stubište odvodi posetioce u skrivenu zemlju čudesa: zasvođenu prostoriju iz 13. veka, krcatu knjigama koje otkrivaju sve o ovom periodu ljudske istorije.
Uglavljeni u ovu prelepu knjižaru, koja pomalo liči na kriptu, kriju se kopije originalnih srednjovekovnih tekstova, mapa, moderna fikcija smeštena u ovu eru, muzika, poezija, DVD-evi srednjovekovnih drama i dokumentaraca i, naravno, dečje knjige, igračke i kostimi inspirisani ovim periodom, piše atlasobscura.
U knjižari se krije oko 5.000 različitih naslova.
Zove se „Le Roy Lire“ što u prevodu znači „Kralj čita“, ali kada se izgovori i „Kralj Lir“ – poznata Šekspirova tragedija.
Provins, grad koji je pod UNESCKO zaštitom, poseduje predivnu srednjovekovnu arhitekturu, a ova knjižara se savršeno uklapa u njega i sveopštu posvećenost očivanju evropske istorije i kulture od pada Rimskog cartva, pa sve do renesanse.
Ukoliko imate sreće da se nađete u ovom graduću, koji nije toliko daleko od Pariza, knjižara radi od 14 do 19 sati od utorka do petka i vikednima rano ujutru.
Izvor: telegraf.rs/ Atlas Obscura
Knjižare sveta: Škotska
Nijedan vodič za posetu Invernessu ne bi bio potpun bez Leakey-ja. To je druga po veličini knjižara polovnih knjiga u Škotskoj. Smeštena u staroj crkvi, i grejana velikom peći na drva, Leakey’s sadrži hiljade različitih knjiga.
Kako stojite sa taštinom?
Naša knjiga- Geca Kon
Edicija „Naša knjiga“ izdavača Geca Kon izlazila je od 1934. godine do početka Drugog svetskog rata. Urednik je bio Ž. Milićević. Kako se navodi u jednoj od knjiga, svakog meseca (sem jula i avgusta) izlazila je po jedna knjiga.
Na ovoj stranici imamo u ponudi 21 knjigu iz ove edicije, sa rasponima brojeva od br. 2 do br. 73, koje su izlazile, kao što je već rečeno, od februara 1934. g. do marta 1941. godine.
Posebnost i retkost ove ponude predstavlja činjenica da svaka knjiga ima svoj originalni kolor omot.
Spisak naslova: Ka pobedi – Aleksandar Đurić (1938), 1300 kaplara – M. Janjušević (1939), Neizmišljeni likovi – Grigorije Božović (1940), Vera Novakova – Marica Vujković (1934), Selo i grad – Jelena Bilbija (1934), Beogradske priče – Nadežda Tutunović (1934), Fazlića potok – Zvonimir Šubić (1934), Sedma sveska Majerovog leksikona – Vlastimir S. Petković (1934), Zemlja ostavljena – Petar S. Petrović (1935),
Kroz život – Dušan Radić (1935), Po tragu – V. Živojinović (1935), Dani na Miljacki – B. Jevtić (1935), Živi nakovanj – Dušan Radić (1937), Krugovi na vodi – Emil S. Petrović (1938), Pod zakonom – Grigorije Božović (1939), Borci i bjegunci – Branko Ćopić (1939), Zmija u nedrima – S. Živadinović (1940), Žetva života – Emil S. Petrović (1940), Gunj i smoking – Vlastimir S. Petković (1940), Treća kategorija – Emil S. Petković (1941), Humoreske – Žak Konfino (1941).
https://www.antikvarne-knjige.com/knjige/nove-knjige-u-ponudi
Knjige u lancima
Sve do 18. veka knjige su u velikom broju biblioteka bile vezane lancima. Bio je to najsigurniji način da se skup predmet poput knjige sačuva od pojedinaca koji znanje vole da ponesu sa sobom. Na slici vidite police katedralne biblioteke u britanskom gradiću Herefordu, jedne od nekoliko preostalih „okovanih” biblioteka
