Pariški Shakespeare and Company ima dugu istoriju povezivanja sa „Izgubljenom generacijom“ emigranata koji su naseljavali Pariz 1920-ih. Unutra ćete pronaći lavirint regala za knjige, niše i čitaonice koji su savršeni za listanje knjiga. Nije iznenađenje što je ova prodavnica tokom godina inspirisala mnoge pisce, putnike i čitaoce.
Da, istina je da svi živimo u digitalnoj eri; doba tehnologije, ekrana i tastature umesto olovaka i stranica, ali neki se slažu da ne postoji ništa bezvremenije od dobre knjige i dobrog mesta za uživanje u njoj.
Knjiga Aleksa Džonsona „Neverovatne biblioteke“ vodi nas na put oko sveta da vidimo neke od najčudnijih, najintrigantnijih biblioteka koje postoje.
Sa bibliotekama koje se protežu od impresivnih, inovativnih konstrukcija do prenosivih, postavljene na zadnji deo kamile ili nošene modifikovanim teretnim biciklom, Johnsonovi neobični dragulji su predstavljeni u nastojanju da se podvuče njihova značajna uloga u društvu, kao autor karakteristično kaže da će „u svetu koji postaje postepeno sve virtuelniji, telesnost biti sve više cenjena“.
Man Showcases The World’s Most Unusual Libraries In An Amazing Book
Izgrađen krajem 19. veka u portugalskom neogotičkom stilu od Rafaela da Silve e Kastra, Real Gabinete Portugues de Leitura sadrži više od 350.000 svezaka
„Nikada se nemoj porediti sa živim piscima. Ne znaš da li su oni dobri ili ne. Poredi se sa onima koji su umrli i za koje znaš da su dobri. Onda kada možeš da ih prevaziđeš – tada znaš da si dobar.
A dobri pisci se uvek vraćaju, uvek su aktuelni. Sada si duplo bolji nego onda kada si mislio da si sjajan.
Sve što treba da uradiš je da pišeš iskreno i predano, i da ne misliš kakva će biti sudbina tvog dela“. Ove reči ostavio je Ernest Hemingvej svim budućim piscima.
Knjige se prevode već hiljadama godina bez ikakve baze podataka o tome. Tek je Društvo naroda, 1932. godine, počelo da vodi registar o prevođenim knjigama. Ujedinjene nacije su posle Drugog svetskog rata nastavile ovaj posao i od 1946. godine UNESCO vodi registar Index Translationum o svim prevodima knjiga.
Ovo je spisak najprevođenijih autora:
1. Agata Kristi sa 7.236 prevoda
2. Žil Vern sa 4.751 prevoda
3. Vilijam Šekspir sa 4.296 prevoda
4. Enid Blajton sa 3.924 prevoda
5. Barbara Kartland sa 3.652 prevoda
6. Danijela Stil sa 3.628 prevoda
7. Vladimir Lenjin sa 3.593 prevoda
8. Hans Kristijan Andersen sa 3.520 prevoda
9. Stiven King sa 3.357 prevoda
1. Jakob Grim sa 2.977
Evo koji su najprevođeniji autori na svetu
U gradiću na jugu Italije u blizini Salerna nalazi se knjižara koja uvela specifičan način plaćanja knjiga. Kako bi kod dece istovremeno razvili čitalačke, ali i ekološke navike, u kojoj knjižari su odlučili da svako mlađi od četrnaest godina ko donese praznu plastičnu bocu ili limenku zauzvrat dobije knjigu po svom izboru.
Ova ideja je potekla od Mišela Džentila, vlasnika knjižare i kafića Ex Libris iz Pola, koji je na ovaj način želeo i da ohrabri decu da čitaju, ali i da učini nešto korisno za planetu.
„Nadam se da će moja inicijativa postati viralna i uticati na celu zemlju“, rekao je on. „Bilo bi to revolucionarno, ne samo za planetu, već i za obrazovanje dece i njihove izgleda za zapošljavanje.“
Zanimljiv je i način prikupljanja knjiga za ovu akciju.
Naime, na jugu Italije postoji običaj koji se naziva „caffe sospeso“ ili „kafa na čekanju“. U pitanju je čin solidarnosti i humanosti gde neko ko kupuje kafu naručuje sospreso. Ovo znači da ta osoba konzumira jednu kafu, ali plaća dve. Drugu kafu će kasnije dobiti neka siromašna osoba koja dođe i kafić i pita da li imaju sospreso. Ovaj običaj je nastao u jednom radničkom kafiću u Napulju, a ubrzo se proširio i u mnogim drugim kafićima.
Na ovaj način Mišel Džentile prikuplja i knjige za svoju akciju. On to naziva “libro sospeso” ili „knjiga na čekanju“.
„Samo juče sam poklonio šezdeset knjiga na čekanju“, kaže Džentile. „Zamislite da to postane globalna igra u kojoj svako dete na planeti može da zameni plastičnu bocu ili limenku za knjigu?“
Iako je deprimirajuće što je pitanje problema plastičnog otpada na individualnim genijalcima i njihovim rešenjima, a ne na onima koji proizvode plastiku, ipak ohrabruje podatak da je u malom mestu na jugu Italije sve više dece sa knjigama, a sve manje plastičnog otpada tamo gde mu nije mesto.
Izvor: CNN
Smešten u srcu North Beacha, City Lights je nezaobilazna ikona San Franciska. Osnovana 1963. godine u jeku Beatnik ere, knjižara je počela kao prodavnica za sve knjige, a sada nudi širok izbor kako velikih izdavača, tako i nezavisnih.
Svaki ljubitelj poezije koji se nađe u Šangaju mora posetiti staru pravoslavnu crkvu Svetog Nikole. Crkvu su podigli takozvani „beli Rusi“ koji su došli u Šangaj 1917. godine nakon bekstva iz, revolucijom zahvaćene, Rusije. Crkva je napuštena nakon što su Evropljani napustili grad 1947. godine. Nakon toga zgrada je korišćena kao magacin, a zatim kao perionica veša.
Danas, zahvaljujući arhitektonskoj firmi Wutopia Lab, obnovljena zgrada služi da slavi stihove. Nazvana i Crkva u crkvi u ovoj građevine se danas nalazi Sinan Books Poetry Store na čijim policama se nalazi preko hiljadu naslova na mnogim jezicima. Ove knjige se nalaze poređane na čeličnim policama teškim četrdeset i pet tona koje su popunile prostor oko fasada, visokih lukova i plafona koji su i dalje ukrašeni starim freskama.
Za kupce koji su se umorili tokom kupovine postoje i dva kafića sa istočne i zapadne strane zgrade.
Pogledajte kako sve to danas izgleda:
Pravoslavna crkva pretvorena u knjižaru
Logos Hope je knjižara brod. Najpre je kao trajekt zaplovila 2004, a potom je 2009. ukrcana na tri puta veći brod, pa je knjižara na pučini dobila dodatni prostor pa tako i mogućnost da više članova posade organizuje razne aktivnosti kad pristane u neku daleku luku.
Logos Hope je najveći brod OM Ships International, a knjižaru vodi jedna neprofitna i humanitarna organizacija iz Nemačke.
Brod je dug više od 130 metara, a sa više od 5.000 knjiga predstavlja najveću ploveću knjižaru na svetu. I ima prelep zadatak – da prenese knjige i obrazovanje u svaki kutak i svaku luku sveta, do onih ljudi koji knjige mogu teško da nabave. A osim što se u njoj knjige prodaju po nižim cenama, posada otvara biblioteke u lokalnim školama, domovima za decu i podstiče osnivanje drugih dobrotvornih organizacija.
Zanimljivo je i to da nijedan član posade ne prima platu, već su svi volonteri. Za poslednjih osam godiina plovidbe Logos Hope posetio je 42 zemlje, a u svakoj luci bio je usidren po nekoliko nedelja, te posada može da se posveti društvenim i edukativnim programima u vezi sa zdravim životom, prevencijom bolesti, ali i da na brod, koji može da primi najviše 450 osoba, uđe što više posetilaca.
Logos Hope je do sada do najudaljenijih luka odneo više od tri miliona knjiga i primio preko 2,5 miliona ljudi.
Блог Тијане Читаковић о музици, образовању, уметности и животу
Dajte mi par reči, napisaću vam ceo svet!
Blog Aleksandra Perovića, direktora Ekološkog pokreta ,,OZON"
O društvu, umjetnosti... i još nekim stvarima
Dobro proveden život je dugačak.
Erotika sa pričom
znanje ucenje uspeh
Čajanka pod kestenom
Online knjige dostupne svim citaocima
Knjige
Autor duologije "Pad Elemenata"
Omiljene knjige
make a difference...
dozvoljavam sve ono što žuri da se čuje i misli da je to zaslužilo
Raj sam oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku. – Horhe Luis Borhes
