knjige
Formirali živi lanac kako bi preselili lokalnu knjižaru
Oko 250 ljudi formiralo je živi lanac kako bi spasili lokalnu knjižaru u engleskom gradu Sauthemptonu. Nakon što je povećana cena za iznajmljivanje prostora knjižara October Books je bila prinuđena da se preseli na novu lokaciju. Problem je bio što je u fondu ove knjižare bilo više od dve hiljade knjiga.
I onda su se javili dobrovoljci koju su formirali živi lanac i knjigu po knjigu, iz ruke u ruku, preneli na novu lokaciju udaljenu 150 metara. Zanimljivo je da je nova lokacija knjižare nekada bila banka tako da će knjige biti smeštene na najsigurnijem mogućem mestu – u sefovima.
Dobri građani Sauthemptona, ne samo da su preneli knjige, već su skupili novac i od tog novca su i kupljene nove prostorije.
„Ovo je ogroman pokazatelj podrške celokupne lokalne zajednice i veoma smo dirnuti ovim gestom“, rekla je Kler Dajper koja je zaposlena kao knjižar u October Booksu. „Mi smo deo zajednice u čijem interesu radimo i zaista je bilo divno doživeti ovu uzvratnu podršku.“
„Ovo je zadivljujuće“, kazala je Dženi Frenkkoja je bila jedna karika živog lanca. „Udružena zajednica na ovaj način pokazuje svoju moć. October Books rade dobar posao i mi im ovo dugujemo.“
October Books je osnovana davne 1977. godine i sebe opisuju kao „radikalnu knjižarsku zajednicu nazvanoj po Ruskoj revoluciji“. Na dosadašnjoj lokaciju su se nalazili poslednjih petnaest godina.
Kažu da je preseljenje bilo nužno jer je cena zakupa postala previsoka. Knjižara je tražila pomoć za otplatu kredita kako od pripadnika lokalne zajednice tako i od finansijskih institucija.
Nakon što su skupili 487.800 funti kako bi kupili prostorije nekadašnje banke pozvali su volontere da im pomognu u premeštanju knjiga.
https://bosonoga.com/2018/12/06/formirali-zivi-lanac-kako-bi-preselili-lokalnu-knjizaru/
Izvor i fotografije: Bookvar.rs
SASVIM SLUČAJNO OTKRIVENE OTROVNE KNJIGE U UNIVERZITETSKOJ BIBLIOTECI
Naučnici su, istražujući stare knjige u univerzitetskoj biblioteci, došli do jezivog otkrića koje neodoljivo asocira na radnju čuvenog romana Umberta Eka.
Mnogi se sećaju da se zaplet romana Ime ruže Umberta Eka vrti oko otrovne knjige. U ovom romanu poludeli monah je natopio stranice jedne knjige otrovom tako da svako ko lizne prst prilikom listanja ove knjige umire.
Da li je moguće da su se izmišljena dešavanja iz ove knjige zaista i dogodila? Nedavno otkriće pokazuje da je i to moguće. Naučnici su tokom ispitivanja nekoliko retkih i starih knjiga koje su u posedu danskog univerziteta pronašli tragove otrova. Specijalnom tehnikom rendgenskim zracima čija je primena široko rasprostranjena u arheološkim i umetničkim istraživanjima prilikom kojih se utvrđuju hemijski elementi predmeta i slika na koricama ovih knjiga iz 16. i 17. veka pronađeni su tragovi arsenika.
Interesantno je što se do ovog šokantnog otkrića došlo sasvim slučajno. Naime, ranijim istraživanjem utvrđeno je da su korice ovih knjiga sačinjena od starih pergamenata na kojima se nalaze zapisi starog rimskog i kanonskog prava. Poznato je da su evropski knjižari za koričenje knjiga tokom 16. i 17. veka koristili stare pergamente.
Zbog debelog sloja zelene boje kojom su pergamentni premazani naučnici nikako nisu uspevali da pročitaju stare latinske natpise. Zato su ih odneli u laboratoriju kako bi rendgenskim zracima pokušali da ih odgonetnu. Ispitivanje je pokazalo kako je zelena sloj zapravo bio pigment arsenika. Arsenik je jedna od najotrovnijih supstanci na svetu koja može dovesti do trovanja, pojave kancera i smrti. Toksičnost arsenika se ne smanjuje protokom vremena. Pigment arsenika jednostavan je za proizvodnju i u prošlosti se koristio u razne namene. Naročito tokom 19. veka.
U to doba je u Parizu započeta industrijska proizvodnja zelene boje. Impresionisti i postimpresionisti koristili su različite nijanse zelene boje kako bi naslikali svoje najupečatljivije radove. Iz ovoga sledi zaključak da mnoge slike iz tog perioda koje se danas nalaze po muzejima ili privatnim zbirkama sadrže otrov.
Već u drugoj polovini 19. veka toksične osobine ove supstance bile su uglavnom poznate, tako da se sve manje koristila za proizvodnju boja, a sve više kao pesticid u poljoprivredi. Ovo je potrajalo sve do polovine prošlog veka kada je upotreba arsenika i u poljoprivredi zabranjena.
Biblioteka je ove otrovne knjige smestila u posebne kutije na kojima se nalaze nalepnice sa upozorenjem. Kutije se nalaze u odvojenoj prostoriji sa izdvojenim sistemom za ventilaciju. U planu je digitalizacija ovih knjiga kako bi bile dostupne za bezbedno čitanje.
Izvor: Independent
10 gradova koje bi svaki ljubitelj knjiga trebalo da poseti
Preporuke jedne američke autorke
Da li vam je životna želja da spakujete kofere i krenete na put oko sveta? Neke ljude ne drži mesto i jedva čekaju da uskoče u voz, autobus ili avion i nestanu na neko vreme. Jedan od najboljih saveta koje vam mogu dati je da putujete van sezone. Nikad se ne zna kakvu ponudu možete naći, a možda to bude baš za neki od sledećih gradova.Ja sam pisac i obožavam da čitam, tako da svaki put kada posetim neki grad prvo tražim ove četiri stvari: knjižare, kafiće, biblioteke i pokušam da saznam da li je neki pisac živeo i umro u blizini. Tokom jednog devojačkog putovanja u Ki Vest nabasala sam na jednu od Hemingvejevih kuća koja je sada muzej i dom za mačke koje imaju polidaktiliju.
Ako ste knjigoljubac koji traži svoju sledeću destinaciju za odmor, onda je ovaj spisak baš za vas. Od dablinskih ulica popločanih književnom istorijom preko neverovatnih evropskih biblioteka, do grada koji je inspirisao fenomenalna dela Gabrijela Garsije Markesa – za svakoga ponešto!
1. Njujork, Njujork
Njujork je više od grada; Njujork je stanje uma. Posetite knjižare „Books of Wonder“, „McNally Jackson“ i „The Strand“ , ili pronađite neki niskobudžetni bar koji će u vama probuditi osećaj da ste lik iz romana koji je tek stigao u grad. Postoji mnogo mesta koja „mirišu“ na književnost u ovoj betonskoj džungli gde se snovi ostvaruju.
2. San Huan – stari grad, Portoriko
Ovo ostrvo je malo ali moćno, i promoviše neke od najcenjenijih svetskih pisaca kao što su Esmeralda Santjago i Migel Pinjer, osnivač svetski poznatog kafića „Nuyorican Poets Café“. Obavezno posetite „The Poet’s Passage“ (Prolaz pesnika), kafić koji čuva mala čivava po imenu Federiko Garsija Lorka.
3. Kopenhagen, Danska
Za ljubitelje bajki Kopenhagen vam nudi jedinstvenu priliku da posetite kuću i muzej Hansa Kristijana Andersena, i vidite skulpturu Male sirene. Ljubitelji knjiga bi takođe trebalo da posete Kraljevsku biblioteku, koja je dobila nadimak Crni dijamant.
4. Kartahena, Kolumbija
Za najvernije fanove Gabrijela Garsije Markesa, autora svetskih bestselera „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“. Ovaj grad je inspirisao mnoga njegova dela, i ovde je pobegao kada su počeli nemiri u Bogoti. Markesov pepeo je premešten iz njegovog doma u Meksiku u univerzitet u Kartaheni.
5. Nju Orleans, Luizijana
En Rajs, Dženifer Armentraut, Elis Arden su samo neki od autora koji su svoje romane smestili u ovaj istorijski grad zabave. Nju Orleans vrvi od priča o duhovima i čudnim zvukovima koje odzvanaju duboko u noć. Popijte piće u Francuskoj četvrti , pridružite se grupi turista i prošetajte do hotela Monteleone, u kojem se rodio Truman Kapote, barem je tako on tvrdio.
6. Pariz, Francuska
Pariz, kao i Njujork, ima mnogo da ponudi knjigoljupcima. Pročitajte omiljeni roman u dekadentnom kafiću ili napravite piknik pod Ajfelovom kulom i nazdravite čašom šampanjca. I ne zaboravite da posetite najstariju javnu biblioteku, Mazarenovu biblioteku, kao i kuću Viktora Igoa.
7. Sejlem, Masačusets
Mesto koje je poznato po romanima o suđenju vešticama, sada je nju ejdž epicentar za sajmove fizike, prodavnice sa opremom za veštice, i čak postoji radnja „Wynott’s Wands“ inspisirana Harijem Poterom koja prodaje čarobne štapiće. Posetite Kuću sa sedam zabata, koja je inspirisala Natanijela Hotorna da napiše istoimeni roman. Možete se opustiti i popiti koktel u lobiju hotela Hotorn.
8. Edinburg, Škotska
Šta prvo videti? „The Elephant House“ i „Spoon“ su dva restorana koja tvrde da Dž. K. Rouling kod njih često dolazi da piše. Svratite do škotskog pripovedačkog centra (Scottish Storytelling Centre) i do škotske biblioteke poezije (Scottish Poetry Library), prošetajte hodnicima sa turističkim vodičem i upijte informacije o petsto godina dugoj istoriji knjiga.
9. Dablin, Irska
Dablin je dom Džejmsa Džojsa, Šejmusa Hinija, Oskara Vajlda i mnogih drugih. Za ljubitelje folklora Muzej leprikona je pun pogodak. Tura po Dablinu pešice će vas odvesti do Triniti koledža i lokalnih pabova, a istovremeno ćete od lokalnih vodiča saznati manje poznate zanimljivosti o pomenutim autorima.
10. Tokio, Japan
Ovo je lokacija iz snova, posebno kada je hrana u pitanju. Uronite u romane Harukija Murakamija i osmislite sami obilazak grada. Posetite Kamakura muzej književnosti, i obavezno zavirite u osmospratnu knjižaru „Kinokunija“. Za vas koji volite prirodu, izdvojte vremena da planinarite putanjom „Basho trail“ koja vodi od Tokija do Kanazave.
Autor: Zoraida Kordova
Izvor: bustle.com
Ljermontov
“Možda ću sutra umrijeti!… A na zemlji neće ostati nijedno stvorenje koje bi me bilo potpuno shvatilo. Jedni me drže gorim, a drugi boljim nego što sam zaista… Jedni će reći: bio je dobar dečko, a drugi – gadan čovjek. A i jedno i drugo bit će lažno. Kad je tako, je li vrijedno živjeti? A ipak živiš – zbog radoznalosti: čekaš nešto novo … smiješno i dosadno!”
Reče Pečorin, junak jednog od najpoznatijih i za rusku književnost, najutjecajnijih ruskih romana – “Junak našeg doba”, a čiji je autor Mihail Ljermontov rođen na današnji dan, prije točno 204 godine.
https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=720501641636284&id=498948247124959
Ulična umetnost: čitanje
Mantra je ulični umetnik francuske scene koji kroz slikanje oživljava detalje iz svog detinjstva, poput sova, paukova, knjiga i prirode koju neretko ne čujemo. Ovaj mural je nastao u Luksemburgu, u oviru ” Urban Art Esch” festivala i nosi naziv “Curiosity feeds Imagination”.
15 zanimljivih činjenica o knjigama
1. Od jednog drveta je moguće napraviti i do 50 knjiga.
2. Latinski prevod romana „Vini Pu“, s naslovom „Winnie ille Pu“, jedina je knjiga na latinskom koja je ikad dospela na listu najprodavanijih knjiga po Njujork Tajmsu.
3. Prava „Alisa u Zemlji Čuda“ se zvala Alis Lindel. Njena porodica je bila u prijateljstvu sa autorom i on je ovu priču napisao za nju kada je imala deset godina.
4. Smatra se da je prvi roman napisan na pisaćoj mašini „Avanture Toma Sojera“ Marka Tvena.
5. Prva knjiga ikada nazvana „bestseler“ je bila „Fools of Nature“ američke spisateljice Alis Braun davne 1889. godine.
6. Rekord postavljen za najveći broj ljudi koji balansiraju sa knjigama na glavi i na istom mestu je 998, a postavljen je u Sidneju, u Australiji 2012. godine.
7. Prve štampane knjige nisu imale ni ime autora ni naslov na samim koricama, već su korice bile prava umetnička dela, prekrivena crtežima, uvezane kožom ili čak ukrašene zlatom.
8. Bivši američki predsednik Teodor Ruzvelt je čitao u proseku jednu knjigu dnevno.
9. Potrebno je oko 475 sati da se napiše roman.
10. Termin „knjiški moljac“ je u upotrebi zbog malih insekata koji se hrani knjiškim povezom.
11. Termin „yahoo“ zapravo potiče iz knjige „Guliverova putovanja“ objavljene 1726. godine.
12. Svakoga dana se u svetu objavi oko 125 novih naslova.
13. Prva knjiga prodata u preko million primeraka je „Čiča Tomina koliba“.
14. Kuća Čarlsa Dikensa je imala tajna vrata sakrivena iza lažne police sa knjigama, a lažne knjige su uključivale naslove kao što je „Life of a Cat“ u 9 tomova.
15. Najskuplja knjiga ikad kupljena je „Codex Leicester“ koju je napisao Leonardo da Vinči, a kupio ju je Bil Gejts za 30.8 miliona dolara.
Izvor: phillytrib.com
Prevod: Dušica Novaković
Kako čitati više?
Iako bi knjigoljupci voleli da imaju ceo dan za čitanje, to zbog studiranja, posla ili ostalih obaveza odraslih – to jednostavno nije moguće. Ali isto tako nije moguće čekati savršen trenutak za čitanje – jer on ne postoji.
Neki od najzauzetijih ljudi na svetu uspevaju da ostanu verni čitaoci. Kako njima polazi za rukom da svakog dana nađu vremena za knjigu? Sledi par saveta koji će vas možda motivisati da organizujete svoj dan drugačije – uvek je vreme za čitanje.
1. Nabavite više knjiga nego što možete da pročitate
Bilo da pozajmljujete knjige iz biblioteke, od prijatelja, ili ih kupujete – nabavite ih što više. Ukoliko imate mnogo „fizičkih“ knjiga u kući koje ste sami izabrali i jedva čekate da pročitate, ostaje vam samo da uradite još jedan korak – da stvarno krenete sa čitanjem.
U isto vreme, možete birati između nekoliko knjiga, pa ukoliko vam se u određenom trenutku u stvari ne čita neki klasik, možete se opredeliti za savremenu književnost. Ionako ćete imati sve opcije u kući, pa neće biti potrebe za izlaskom iz zone udobnosti.
Takođe, kad već imate toliko knjiga u kući, možda pročitate i više od onoga što ste planirali i mislili da možete.
2. Idealni uslovi za čitanje ne postoje
Možda ne možete da imate nekoliko sati dnevno za bavljenje svojom omiljenom aktivnošću, ali čak iako možete da ugrabite samo pola sata dnevno za čitanje kući, učinite ih što idealnijim. Stručnjaci iz firme Status Frigo savetuju da dom učinite što udobnijim. Nađite svoju novu omiljenu fotelju za čitanje, idealnu temperaturu na rashladnom uređaju, omiljeni napitak – to je najbliže što možemo doći idealnom trenutku za čitanje.
3. Čitajte više knjiga paralelno
Većina ljudi ne voli paralelno čitanje više knjiga, pa se pre odlučuje za opciju čitanja jedne po jedne. Međutim, razmislite i o ovoj opciji jer ona sa sobom nosi gomilu prednosti. Na primer, neke knjige je lakše čitati noću ili pred spavanje, dok su druge savršene za jutarnje ili dnevno čitanje.
Knjige koje čitate u određenom vremenskom periodu možete držati na svom noćnom stočiću, ili na posebnom staklu na kom će biti jasno izdvojene i vidljive.
4. Postavite čitalački cilj – koliko stranica dnevno?
Izazovite sebe – odlučite da svakog dana treba da pročitate najmanje 30 stranica knjige (ili koliko god mislite da je moguće). Taj cilj mogu da budu poglavlja ili pasusi, takođe. Bitno je samo da imate okvirnu brojku u glavi i da tog dana ne odustajete od čitanja dok ne pređete bar preko nekoliko stranica.
Možete postaviti i godišnji čitalački cilj – na primer, „sledeće godinu ću pročitati 70 knjiga“. I ne odustajte dok to ne ispunite.
5. Ignorišite liste knjiga koje „morate“ pročitati
Istraživanja su pokazala da ovakve top liste knjiga loše utiču na našu motivaciju za čitanje. Ne samo da su neke top liste ogromne (250 knjiga i više) nego ih i ima previše. Ukoliko se odlučite da pratite jednu top listu, onda imate utisak da sebi uskraćujete zadovoljstvo čitanja drugih knjiga, a istovremeno imate osećaj „obaveze čitanja“ po staroj top listi.
Nije loše pogledati koje knjige se nalaze na raznoraznim top listama, ali uvek imajte svoju listu za čitanje koja će biti fleksibilna i dinamična, nikad striktno određena tako da nema mogućnosti menjanja.
6. Probajte brzo čitanje
Ideja iza ovog saveta je jednostavna – ako želite da čitate više za manje vremena, onda tehnike brzog čitanja vredi probati. Postoje različite vrste brzog čitanja o kojima možete da se informišete na internetu – od YouTube tutorijala do pohađanja pravog kursa.
Ove tehnike uključuju čitanje „grupe reči“ umesto svake reči posebno, treniranje očiju da se kreću brže po stranici korišćenjem lenjira ili olovke prilikom čitanja, zadržavanje daha do završetka pasusa (ovom tehnikom smanjujemo našu tendenciju „da čujemo“ ono što čitamoi tako ubrzavamo čitalački proces).
7. Koristite modernu tehnologiju za čitanje
Telefoni, tableti i lap-topovi ne moraju da služe samo u poslovne svrhe ili za surfovanje internetom i društvenim mrežama. Iskoristite svoje pametne uređaje da biste vi postali pametniji – čitajte dok se vozite u prevozu, čekate u redu, tokom pauze na poslu ili između predavanja.
Prednost je to što ne morate da nosite fizičku knjigu sa sobom gde god da krenete nego možete knjigu koju trenutno čitate imati čak i na svom telefonu. Tako ćete uspeti da „ukradete“ malo vremena u svakom danu za svoju omiljenu aktivnost – čitanje.
Ukoliko vam se svidi čitanje preko telefona, tableta ili lap-topa možete razmisliti i o kupovini Kindle-a, uređaja koji ima samo jednu funkciju – čitanje elektronskih knjiga. Njegov ekran je napravljen specijalno da prija svakom čitalačkom oku, a količina knjiga koje možete imati na ovom uređaju je gotovo beskonačna.
8. Čitajte pre spavanja
Ovo je proverena metoda za opuštanje i pripremanje za san. Ukoliko već imate naviku čitanja pre spavanja, možete probati da se naviknete i na čitanje knjige odmah nakon što se probudite, dok haotičnost dana još nije počela.
9. Nađite čitalačko društvo
Čitanje bi bilo mnogo zanimljije ako biste uspeli da nađete osobe koje čitaju istu knjigu koju vi čitate. Razgovor o knjizi bio bi dodatna motivacija. To ne moraju da budu ljudi iz vašeg okruženja. Na Goodreads-u možete pronaći ljude koje interesuju iste knjige kao i vas – sa njima možete razmenjivati utiske i ocene knjiga. Tu su i mnogobrojne Facebook i Instagram stranice knjigoljubaca širom sveta.
10. Pratite kako napredujete sa čitanjem
Na malopre pomenutom Goodreads-u možete koristiti brojač stranica i knjiga koje ste pročitali. Na isti način možete pratiti kretanje kroz vašu listu odabranih knjiga za čitanje – šta je sledeće na redu, dokle ste stigli sa fikcijom, npr.
11. Ne čitajte sve
Vi birate šta ćete čitati u toku dana. Zato se zapitajte da li su vesti koje svakodnevno čitate, portali, blogovi, Facebook statusi ono što zaista želite da čitate ili su to ipak knjige? Imajte na umu da vam ove aktivnosti oduzimaju vreme koje možete provesti uz novu.
Pacijent iz sobe 19
Gradski dečko koji je dan ranije u riječkom klubu Palach ispijao pivo i mahao DJ-u da pusti Sisters of Mercy, na svoj devetnaesti rođendan poslan je u rat. Dvadeset pet godina kasnije doveli su ga pred psihijatra kojemu će objasniti zašto je sebi učinio nešto nezamislivo.
Vanja Kovačević, pacijent iz sobe 19, monolog pred psihijatrom započinje svojim devetnaestim rođendanom, danom kad je na dar dobio pušku u ruke, a onda progovara o mnogim ključnim točkama svog djetinjstva, odrastanja, ratovanja, očinstva, preživljavanja i ubijanja. U kontrastu između zastrašujućih ispovijedi Vanje vojnika i nježnih sjećanja Vanje iz vremena prije rata cijeli je svemir oduzetih mogućnosti, cijeli vremeplov potencijalnog života koji se više nikad ne može dogoditi. Ta fantomska bol oduzete mladosti u literarnoj interpretaciji Zorana Žmirića mogla bi se upisati među najpotresnije stranice suvremene hrvatske književnosti.
Jedina veza između prijašnjeg života Vanje Kovačevića, života koji se mogao dogoditi i onoga kojeg upravo živi jest njegov omiljeni bend – Sisters of Mercy – čije mu pjesme služe i kao anestezija i kao dokaz da u njemu još negdje živi onaj mladić kojemu su na devetnaesti rođendan tutnuli pušku u ruke i poslali ga u rat.
Kraj monologa pred psihijatrom – koji možda baš i nije psihijatar nego jedina moguća adresa Vanjine ispovijedi – opet iznova dokazuje da je Zoran Žmirić majstor neočekivanih završnih romanesknih obrata i istančane psihološke karakterizacije, pogotovo kad su u pitanju ratne priče koje u njegovoj interpretaciji uvijek zadiru duboko u istinu koju nije uvijek lako podnijeti, baveći se nuspojavama kolektivnog i onim neizrecivim što dobra književnost ipak zna nepogrešivo formulirati.
Veštačka inteligencija i pisanje
Mislila sam da u mom poslu nema opasnosti od automatizacije – računar nikako ne može da nadomesti kompleksnu kreativnost karakterističnu za ljudski jezik u pisanim delima, niti je u stanju da sastavi smislenu priču. Moguće je da sam pogrešila. Pisci, čuvajte se, jer je roman, čiji je autor japanska veštačka inteligencija, upravo ušao u uži krug za nacionalnu književnu nagradu Japana.
Roman, čiji je koautor ovaj program, nosi naziv „The Day A Computer Writes A Novel“ („Dan kada je računar napisao roman“). Delo je ušlo u izbor za književnu nagradu Hoši Šinići. Konkurs je i prethodnih godina bio otvoren za dela koja nije napisao čovek, međutim, ove godine je po prvi put komisija dobila radove veštačke inteligencije. Od 1450 prijavljenih radova, 11 dela, je barem delimično, napisao program.
Pred vama je odlomak iz jednog takvog romana kako biste stekli utisak sa čime su suočeni ljudski kandidati:
„Uzdrhtao od radosti, koju sam osetio po prvi put, uzbuđeno sam nastavio da pišem.“
„Dan kada je računar napisao roman. Računar, rešen da na prvo mesto stavi sopstveno zadovoljstvo, prestaje da radi za ljude.“
Ekipu, koja je stvorila ovu književnu veštačku inteligenciju, vodio je Hitoši Macubara, profesor na Državnom univerzitetu u Hakodateu (Future University Hakodate). Njegov tim je usmeravao veštačku inteligenciju, odlučujući o zapletu i rodu likova. Takođe su pomagali u izboru pripremljenih rečenica, koje je veštačka inteligencija zatim upotrebljavala kako bi samostalno „napisala“ knjigu.
„Do sad su programi veštačke inteligencije korišćeni za rešavanje problema za koje postoje odgovori. U budućnosti želim da proširim potencijal veštačke inteligencije kako bi se što više približila ljudskoj kreativnosti“, izjavio je nedavno Macubara za jedan japanski časopis („Yomiuri Shimbun“).
Autor naučne fantastike na konferenciji za novinare povodom dodele nagrada, dao je svoj komentar ovog dela: „Bio sam iznenađen, jer je reč o dobro struktuiranom romanu. Ali ipak postoje određeni problemi koje je potrebno prevazići da bi se osvojila nagrada, kao što su opisi likova.“ Iako knjiga na kraju nije dobila nagradu, svojim nastupom je pokazala potencijal za dalji napredak.
Mnogi smatraju da ovi programi za veštačku inteligenciju, iako mogu biti odlični za igranje društvenih igara („Go and shogi), imaju mnogo bolji učinak kada rade sa ljudima. Na šahovskim turnirima, na primer, timovi sastavljeni od vrhunskih šahista i veštačke inteligencije imaju neuporedivo bolje rezultate od timova koje čine isključivo ljudi, ili isključivo veštačka inteligencija. Možda budućnost književnosti znači da ćemo imati ljude na čelu i računare kao koautore.
Izvor: bigthink.com
Prevod: Maja Horvat
