Biblioteke sveta

Izgrađen krajem 19. veka u portugalskom neogotičkom stilu od Rafaela da Silve e Kastra, Real Gabinete Portugues de Leitura sadrži više od 350.000 svezaka

Poruka piscima

„Nikada se nemoj porediti sa živim piscima. Ne znaš da li su oni dobri ili ne. Poredi se sa onima koji su umrli i za koje znaš da su dobri. Onda kada možeš da ih prevaziđeš – tada znaš da si dobar.


A dobri pisci se uvek vraćaju, uvek su aktuelni. Sada si duplo bolji nego onda kada si mislio da si sjajan.
Sve što treba da uradiš je da pišeš iskreno i predano, i da ne misliš kakva će biti sudbina tvog dela“. Ove reči ostavio je Ernest Hemingvej svim budućim piscima.

Najprevođeniji autori na svetu

Knjige se prevode već hiljadama godina bez ikakve baze podataka o tome. Tek je Društvo naroda, 1932. godine, počelo da vodi registar o prevođenim knjigama. Ujedinjene nacije su posle Drugog svetskog rata nastavile ovaj posao i od 1946. godine UNESCO vodi registar Index Translationum o svim prevodima knjiga.

Ovo je spisak najprevođenijih autora:

1. Agata Kristi sa 7.236 prevoda
2. Žil Vern sa 4.751 prevoda
3. Vilijam Šekspir sa 4.296 prevoda
4. Enid Blajton sa 3.924 prevoda
5. Barbara Kartland sa 3.652 prevoda
6. Danijela Stil sa 3.628 prevoda
7. Vladimir Lenjin sa 3.593 prevoda
8. Hans Kristijan Andersen sa 3.520 prevoda
9. Stiven King sa 3.357 prevoda
1. Jakob Grim sa 2.977

Evo koji su najprevođeniji autori na svetu

KNJIŽAR POKLANJA KNJIGU SVAKOM DETETU KOJE DONESE PRAZNU PLASTIČNU BOCU ILI LIMENKU

U gradiću na jugu Italije u blizini Salerna nalazi se knjižara koja uvela specifičan način plaćanja knjiga. Kako bi kod dece istovremeno razvili čitalačke, ali i ekološke navike, u kojoj knjižari su odlučili da svako mlađi od četrnaest godina ko donese praznu plastičnu bocu ili limenku zauzvrat dobije knjigu po svom izboru.

Ova ideja je potekla od Mišela Džentila, vlasnika knjižare i kafića Ex Libris iz Pola, koji je na ovaj način želeo i da ohrabri decu da čitaju, ali i da učini nešto korisno za planetu.


„Nadam se da će moja inicijativa postati viralna i uticati na celu zemlju“, rekao je on. „Bilo bi to revolucionarno, ne samo za planetu, već i za obrazovanje dece i njihove izgleda za zapošljavanje.“

Zanimljiv je i način prikupljanja knjiga za ovu akciju.

Naime, na jugu Italije postoji običaj koji se naziva „caffe sospeso“ ili „kafa na čekanju“. U pitanju je čin solidarnosti i humanosti gde neko ko kupuje kafu naručuje sospreso. Ovo znači da ta osoba konzumira jednu kafu, ali plaća dve. Drugu kafu će kasnije dobiti neka siromašna osoba koja dođe i kafić i pita da li imaju sospreso. Ovaj običaj je nastao u jednom radničkom kafiću u Napulju, a ubrzo se proširio i u mnogim drugim kafićima.

Na ovaj način Mišel Džentile prikuplja i knjige za svoju akciju. On to naziva “libro sospeso” ili „knjiga na čekanju“.



„Samo juče sam poklonio šezdeset knjiga na čekanju“, kaže Džentile. „Zamislite da to postane globalna igra u kojoj svako dete na planeti može da zameni plastičnu bocu ili limenku za knjigu?“

Iako je deprimirajuće što je pitanje problema plastičnog otpada na individualnim genijalcima i njihovim rešenjima, a ne na onima koji proizvode plastiku, ipak ohrabruje podatak da je u malom mestu na jugu Italije sve više dece sa knjigama, a sve manje plastičnog otpada tamo gde mu nije mesto.



Izvor: CNN

http://www.bookvar.rs

B

Smešten u srcu North Beacha, City Lights je nezaobilazna ikona San Franciska. Osnovana 1963. godine u jeku Beatnik ere, knjižara je počela kao prodavnica za sve knjige, a sada nudi širok izbor kako velikih izdavača, tako i nezavisnih.

Pravoslavna crkva pretvorena u knjižaru

Svaki ljubitelj poezije koji se nađe u Šangaju mora posetiti staru pravoslavnu crkvu Svetog Nikole. Crkvu su podigli takozvani „beli Rusi“ koji su došli u Šangaj 1917. godine nakon bekstva iz, revolucijom zahvaćene, Rusije. Crkva je napuštena nakon što su Evropljani napustili grad 1947. godine. Nakon toga zgrada je korišćena kao magacin, a zatim kao perionica veša.

Danas, zahvaljujući arhitektonskoj firmi Wutopia Lab, obnovljena zgrada služi da slavi stihove. Nazvana i Crkva u crkvi u ovoj građevine se danas nalazi Sinan Books Poetry Store na čijim policama se nalazi preko hiljadu naslova na mnogim jezicima. Ove knjige se nalaze poređane na čeličnim policama teškim četrdeset i pet tona koje su popunile prostor oko fasada, visokih lukova i plafona koji su i dalje ukrašeni starim freskama.

Za kupce koji su se umorili tokom kupovine postoje i dva kafića sa istočne i zapadne strane zgrade.

Pogledajte kako sve to danas izgleda:

Pravoslavna crkva pretvorena u knjižaru

Ploveća knjižara

Logos Hope je knjižara brod. Najpre je kao trajekt zaplovila 2004, a potom je 2009. ukrcana na tri puta veći brod, pa je knjižara na pučini dobila dodatni prostor pa tako i mogućnost da više članova posade organizuje razne aktivnosti kad pristane u neku daleku luku.

Logos Hope je najveći brod OM Ships International, a knjižaru vodi jedna neprofitna i humanitarna organizacija iz Nemačke.
Brod je dug više od 130 metara, a sa više od 5.000 knjiga predstavlja najveću ploveću knjižaru na svetu. I ima prelep zadatak – da prenese knjige i obrazovanje u svaki kutak i svaku luku sveta, do onih ljudi koji knjige mogu teško da nabave. A osim što se u njoj knjige prodaju po nižim cenama, posada otvara biblioteke u lokalnim školama, domovima za decu i podstiče osnivanje drugih dobrotvornih organizacija.

Zanimljivo je i to da nijedan član posade ne prima platu, već su svi volonteri. Za poslednjih osam godiina plovidbe Logos Hope posetio je 42 zemlje, a u svakoj luci bio je usidren po nekoliko nedelja, te posada može da se posveti društvenim i edukativnim programima u vezi sa zdravim životom, prevencijom bolesti, ali i da na brod, koji može da primi najviše 450 osoba, uđe što više posetilaca.


Logos Hope je do sada do najudaljenijih luka odneo više od tri miliona knjiga i primio preko 2,5 miliona ljudi.

Svetski dan knjige

Svetski dan knjige proslavlja se širom sveta 23. aprila još od 1995. godine, kada je ovaj praznik pisane reči ustanovljen na Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu.

Ipak, ova tradicija vuče znatno duže korene u Španiji, gde se ovaj datum obeležava od 1923. godine, kao dan kada su preminuli velikani svetske književnosti Migel de Servantes i Vilijam Šekspir.


Na taj dan zaljubljenici u literaturu razmenjuju knjige i ruže, a samo u Kataloniji tokom dvadeset i četiri sata proda se oko 400.000 knjiga i čak četiri miliona ruža.

Ove godine praznik će biti obeležen simboličnim akcijama širom Španije, u skladu sa vanrednim stanjem.

Sedište Instituta Servantes u Madridu pokrenulo je akciju „Sloboda, to je knjižara“ kojoj su se pridružile brojne ličnosti iz sveta kulture i umetnosti sa željom da zajedničkim snagama skrenu pažnju na krizu koja je pogodila knjižare, izdavačke kuće, biblioteke i ostale aktere književne industrije.

https://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/svetski-dan-knjige_1116903.html

Malleus Malifecarum

Malleus Malifecarum je zloglasna knjiga iz 15. veka koju je napisalo Heinrich Kramer (pod latinizovanim imenom Henricus Institoris), zloglasni inkvizitor Katoličke crkve. Napisana je godine 1486., a objavljena prvi put u nemačkom gradu Speyer (Speier) godine 1487. Od prvog izdanja iz 1487. pa do izdanja iz 1669. izašlo je oko 36 izdanja ove knjige. Opisana je kao zbir znanja o demonologiji u petnaestom veku.

Na osnovu podataka koje sam pronašao na internetu, o ovoj knjizi saznao sam sledeće:

“Veštičji čekić” se na osnovu tekstova iz Starog i Novog zaveta bavi opravdavanjem inkvizicije i lova na veštice, kao i pobijanjem argumenata da ne postoje vradžbine i diskreditovanjem onih koji su bili skeptični ili nisu verovali u postojanje veštica i vradžbina. Sama knjiga je autentični simbol jednog mračnog doba ljudske istorije poznatok kao “doba inkvizicije”. Pojedini istoričari smatraju da je Malleus Maleficarum bio jedan od nekoliko glavnih faktora koji su doprineli izbijanju „veštičjeg ludila“. Drugi savremeni istoričari smatraju da knjiga ipak nije bila toliko uticajna. Neki ovu knjigu smeštaju u TOP10 knjiga koje su “zavile svet u crno”. Na kraju knjige nalaze se ilustracije na kojima su prikazani različiti načini mučenja ljudi.

Inače, probao sam putem Google translate da prevedem naslov Malleus Malifecarum na različite jezike. Interesantan je prevod na engleski jezik, a to je Wishbone, ili na srpskom Jadac. Jadac je naziv za viljuškastu kost kod ptica i nekih izumrlih dinosaurusa, u našem narodu poznatija kao kost za “ispunjavanje želja”. Kost se koristi tako da dve osobe uzmu kost za jednu, odnosno drugu stranu, zamisle želju i povuku kost prema sebi. Kada kost pukne, osobi koja dobije veći deo kosti ispuniće se želja.

Zaključak: Našao sam PDF verziju ove knjige sa prevodom na hrvatski. Bacio sam pogled na par strana i ugasio prozor. Skoro uvek verujem svom unutrašnjem osećaju koji mi je govorio da zapravo ne želim da čitam i posedujem ovu knjigu. Setio sam se i reči Nikodima Agiorita u delu “Nevidljiva borba“, gde on kaže: kao što je neophodno čuvati um od neznanja, tako je potrebno čuvati ga i od mnogog praznog znanja. Tako je i bilo. Ova knjiga ni na koji način ne može da obogati moje znanje, niti mene kao osobu, već samo može da me optereti negativnim, mračnim i nepotrebnim informacijama. Birajte šta čitate, isto kao što birate šta jedete.

https://aknjige.com/blog/malleus-maleficarum-vesticji-cekic/2020/