Šta to slavimo?

Opet su krenule (prerane) čestitke za Božić. SMS, Viber, WhatsUp, po Facebooku, Instagramu i inim tehnoliškim dostignućima za širenje vere.

Da li sam ja čudak, ili usamljenik, pa ne vidim neku vezu između te dve stvari, prepuštam drugim da odluče.

Kako god, danas je Blic.rs objavio neke od narodnih verovanja za Božić. I onda se ona moja tvrdnja da razmišljamo poput pagana koji su juče primili hrišćanstvo nekako potvrđuje. Uostalom, procenite sami:

– Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, u jednoj većoj šerpi ili tiganju rastopi se mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne ugleda svoju glavu, dogodine će umreti – jedno je od narodnih verovanja.

– Ako na Badnji dan bude oblačno, očekuje se rodna godina.

– U nekim ovčarskim krajevima čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak verujući da će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.

– Uveče domaćin sa sinovima u kuću unosi pečenicu, badnjak i slamu. Kada pređe preko praga, pozdravi domaćicu i čestita joj badnje veče, na šta ga ona blagosilja i posipa domaćina i ono što unosi pšenicom.

– Po slami ne valja ići bos, jer će ukućane boleti noge.

– Na Badnje veče stoka se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

– Posle večere uza zid se poređaju kašike po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će sledeće godine umreti.

– Na Badnje veče ne treba zaspati dok badnjak ne izgori, jer će onda ukućani umirati bez predznaka.

– U nekim krajevima veruju da će biti dosta meda u narednoj godini ako iz badnjaka iskaču varnice.

– Ako se na badnjaku koji gori u ognjištu nakupi dosta pepela, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

– Kada ukućani legnu da spavaju, baba ili neka druga starija žena zabada nož u vrata iznutra ili stavlja glogov kolac iza vrata i na njega obesi luk da bi ukućani bili sigurni od uroka, veštica i nečistih sila.

– Vatra na ognjištu na Badnji dan i Božić ne treba da se raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne bi nadimala od trave. Umesto toga, vatra se raspiruje lisnatim granama.

– Na jugu Srbije verovalo se da će momci i devojke koji za Badnje veče prespavaju na slami usnuti budućeg supružnika.

– U nekim krajevima se veruje da božićnu sveću ne valja gasiti duvanjem, već hlebom natopljenim vinom.

– Na Badnji dan valja posaditi neku biljku, jer se veruje da će se sigurno primiti.

I da napomenem, ovo nisu narodna verovanja iz dvanaestog veka. Ne, dosta od gore nabrojanog se praktikuje i dan-danas.

Ja preveliki vernik baš i nisam, pa možda ne bi trebalo da kritikujem, ali mislim da ovo gore veze sa relgijom, verom, Crkvom, Isusovim rođenjem i Bogom nema. Srećno vam Badnje veče.

Šta to slaviš, Srbine?

Prođe (skoro) ovo vreme slava i posela, došla nam je ova Nova (njihova) godina. Još da dočekamo Božić i Srpsku Novu, pa da nam je srce na mestu.

Nisam baš nešto aktivan na Facebooku, ali tu i tamo pogledam šta mi rade drugovi, rasuti po celom svetu. Ima šta da se vidi. Grupe podrške Putinu, Srbija=Rusija, Kosovo je srce Srbije i slično. Pravoslavlje posvuda, lajkuju se ikone svetaca, slike manastira. Dele se slike Svete Petke ili Svetog Nikole, sve sa potpisom „ko podeli, svetac će mu pomoći„.

Slike sa slave, nebitno koje: domaćin, razdrljene košulje, zagrlio brata i svastiku. Domaćica u haljinici, dekolte malo iznad pupka. Sveća na stolu od barem pola metra. Svakojake đakonije. Potpis ispod slika „ovako Srbi slavu slave, po slavi smo jedini u svetu“. Domaćin je kao profilnu sliku na FB  stavio pravoslavni krst, natpis „ponosim se što sam Srbin i pravoslavac“.

Sve je divno i lepo.

Par dana kasnije,dolazi mi obaveštenje od FB: isti domaćin, sa još uvek istom profilnom slikom je komentarisao fotografiju u grupi „vruće mačkice sa Balkana“. Na slici jadnica od (nadam se) 18-19 godina. Domaćinu se sviđa šta vidi, pa valjda zaboravlja na pravoslavlje za jedan trenutak: „uff, kako bih te ja“. Vidim da je par minuta kasnije stavio na FB slike svoje dece, sa komentarom „moji anđeli„. Pa se zapitam kakav mu je mentalni sklop.

Opet par dana kasnije, domaćin je na slavi kod svog brata. Slika ista: odela koja se oblače tri puta godišnje: za slavu, doček Nove i ako se ide u crkvu. Sad već postajem špijun, odlazim da vidim šta je njegov brat lepo napisao na FB. Todana, naravno, podelio je sliku sveca kojeg slavi. Dan ranije, lajkovao je jedno desetak slika- manastiri i izreke Patrijarha Pavla, kao i dupeta i silikone iz neke grupe „mačkica“. Otpilike u srazmeru 50:50.

Pravoslavlje i Srbi. Bez komentara. I što je najjadnije, nisu ovi i ovakvi slučajevi izolovani, plašim se da je takvo ponašanje pre pravilo nego izuzetak.

Ali neko odozgore vidi sve, kako reče ona „srpska izdajica i autonomaš“, Đole Balašević.