Apoteka poezije

U velikoj Britaniji je otvorena prva „Apoteka poezije“ u koju možete doći sa receptom za lek (pesmu!) koji leči dušu.

Debora Alma, osnivač ove jedinstvene lekovite knjižare prepisivala je u poslednjih šest godina pesme kao terapiju. U njenoj apoteci se ne kupuju lekovi protiv nesanice niti multivitamini, već mušterije mogu da dobiju recepte na kojima se nalaze imena čuvenih pesnika.

U engleskoj regiji Šropšajer nalazi se trgovački gradić Bišop kasl koji ima bogatu prošlost. Upravo tu se nalazi ova čarobna knjižara u kojoj Debora Alma, odevena u apotekarski beli mantil, sa stetoskopom oko vrata, dočekuje knjigoljupce. Škole, bolnice i festivali često je pozivaju u goste kao literarnog zdravstvenog radnika. Ali ona se umorila od putovanja, pa je odlučila da se skrasi u nekadašnjoj apoteci čiji joj se izgled veoma dopao.


„Odlučila sam da sačuvam originalne police, fioke, pult za kasu od hrastovog drveta“, objašnjava ona. Podelila je prostor u odeljenja u kojima kupci mogu da se snađu već prema – raspoloženju.

Tu je i odeljak za decu, savetovanje, kafe i poseban kutak za radionice, pisanje i različite događaje.

Alma ne želi da štancuje recepte, smatra da svaki „pacijent“ zaslužuje individualnu konsultaciju pre nego što dobije odgovarajuću pesmu.

„Smatram da poezija može mnogo da doprinese poboljšanju ili promeni stanja duha, da može na mnogo načina da očuva dobro mentalno zdravlje.“ Ova „poetoteka“ističe terapeutski učinak poezije.


Osim poezije, u apoteci se mogu naći i drugi proizvodi koji mogu da leče ili prate različita raspoloženja, pa se tako mogu naći posude, sveće ili posebno dizajnirani predmeti, tvorevine lokalnih umetnika.

Petkom se u apoteci organizuju besplatna savetovališta: polučasovni razgovor sa „apotekarem“ obezbeđuje pravu recepturu – izbor adekvatnih tekstova koji odgovaraju vašem duševnom raspoloženju.

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-kako-apoteka-poezije-leci-dusu-unos-13479.html?utm_source=facebook.com&utm_medium=social&utm_campaign=laguna-bukmarker

Advertisements

Spavaj i sanjaj

Spavaj i sanjaj

maziću ti kosu i bdiću nad tobom

kažeš mi tiho

 

Tu sam da te čuvam

tu sam da te čujem

čitam ti sa usana

 

Spavaj i sanjaj

kako letiš

kako si opet jak

ja sam tu da te čuvam

 

Lezi i odmori

kažeš mi blago

ja sam tu

pored tebe

 

Sklapam oči lagano

tonem u san

dok si tu pored mene

i sanjam

kako sam jak

i kako sam tvoj

kako se budim

i kako ti kažem

spavaj i sanjaj

ja sam tu da te čuvam

i da budem kraj tebe

 

Intermezzo

Dok zavesa pada

poklanjam se

i povlačim

skidam sa sebe onaj lažni osmeh

i ovo usko odelo

hodnik

pa napolje

na vazduh

 

Možda postoji

i neko drugo nebo

možda je negde

neki novi dan

zavesa je pala

grad ispred mene

me zove i kaže

da učinim korak

 

Zaboravljam ime

zaboravljam broj

još jedan korak

pa još jedan

vetar mi kaže da hodam dalje

kaže da negde postoji

možda

neki drugi put

možda postoji

neki jači zrak

 

Zavesa je pala

druga se otvara

možda je predstava ova

samo jedan mali

intermeco

 

Oprost

I baš me je briga

šta želiš da kažeš

nije mi važno

šta hoćeš da živiš

stavljam ti ruke

na glavu

evo

možeš da ideš

 

Crveni plašt

i srebrna kruna

nije mi važno

šta želiš

da uspeš

poljubac u čelo

za srećan put

evo

možeš da kreneš

 

Ti nosiš greh

tvojih davnih dana

nisu ti rekli

da sve se plaća

znak u vazduhu

za dobar dan

evo

slobodno idi

 

Putnik

Jedan te isti ostajem

putnik

na tuđem putu

sa mačem u rukama

spavam

 

Boli me

tuđa bol

smetaju tuđe reči

kroz prozor me budi

sunce

mač tako lepo sija

 

Dođi

ovo je poslednji poziv

da vidiš

kako je biti putnik

na ovom putu

 

Usnio sam san

nikad lepši

da mi je neko ponudio

slamku spasa

i kako sam je zgrabio

i vukao sebe na vrh

 

I sunce se kroz prozor javilo

i probudilo me je

i kako se mač lepo sijao

i moje ruke

krvave

oko njega

 

 

 

Šta je potrebno da bi se napisala pesma?

Rilke u romanu Zapisi Maltea Lauridsa Brigea, nastalog u Parizu i objavljenog 1910. godine, govori o potrebi upoznavanja sveta i života da bi se mogla napisati pesma koja će imati stvarnu umetničku i saznajnu vrednost:

rajner marija rilke
Rajner Marija Rilke

„Trebalo bi čekati i skupljati smisao i slast celog svog života, i to po mogućnosti dugačkog života, pa bismo onda, sasvim pri kraju, možda bili kadri da napišemo deset redaka koji su dobri. Jer stihovi nisu osećanja, kako to ljudi misle (osećanja imamo dovoljno rano) – nego su iskustva. Radi jednog jedinog stiha potrebno je videti mnoge gradove, ljude i stvari, potrebno je poznavati životinje, potrebno je osećati kako ptice lete i poznavati onaj pokret sa kojim se mali cvetovi ujutru otvaraju. Treba se moći sećati puteva u nepoznatim krajevima, neočekivanih susreta i rastanaka koje smo dugo gledali kako se bliže – sećati se dana iz detinjstva, koji su još nerazjašnjeni, roditelja koje smo viđali kad su nam priređivali radosti i koje nismo shvatali (bila je to radost namenjena nekom drugom), sećati se dečjih bolesti, koje tako neobično počinju sa tolikim dubokim i teškim preobražajima, sećati se dana u tihim, suzdržanim sobama i jutara na moru, mora uopšte, mnogih mora, noći provedenih na putovanju, noći što su sumorno stremile uvis i odletale sa zvezdama – ali još nije dovoljno ako nam je dato da na sve to mislimo. Treba imati uspomene na mnoge ljubavne noći, od kojih nijedna nije naličila na drugu, na krikove porodilja… Ali potrebno je biti i pored samrtnika, sedeti pored mrtvaca u sobi sa otvorenim prozorom i šumovimašto nailaze na mahove. A nije dovoljno još ni to što imamo uspomene. Potrebno je moći i zaboraviti ih kad ih ima suviše, i treba imati veliko strpljenje i čekati da one ponovo naiđu. Jer same uspomene još ne čine ono što mi želimo. Tek kada postanu krv u nama, pogled i pokret, bezimene, tako da se više ne mogu razlikovati od nas samih, tek onda se može desiti da u jednom veoma retkom času prva reč jednoga stiha iskrsne među njima i poteče iz njih.“

http://kultivisise.rs/rilke-sta-je-potrebno-da-bi-se-napisala-pesma/

Refesticon: produžen konkurs do 10. aprila

Lokalni javni emiter Radio Bijelo Polje raspisuje međunarodni konkurs za zbirku kratkih priča pod nazivom “Makrokozma 21“ za četvrti Regionalni festival fantastične književnosti REFESTICON 2016 koji je posvećen Petru II Petroviću Njegošu povodom 165 godina od njegove smrti.

Propozicije konkursa:

  1. Na konkurs se mogu slati samo neobjavljene priče (epska ili naučna fantastika, fantazija, horor, legende i vilinske priče) sa motivom kosmosa (mikro ili makro);
  1. Priče mogu biti na crnogorskom, srpskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku, dužine od 3 do 8 stranica;
  1. Tekst treba poslati isključivo elektronskom poštom na adresu refesticon@gmail.com i to u Word-u (font Arial, veličina 12) sa naslovom, imenom i prezimenom autora / autorke, kratkom biografijom (do 300 riječi) i kontakt podacima;
  1. Jedan autor / autorka može poslati samo jednu priču za čije autorstvo i odgovara;
  1. Poželjno je da priče budu o ljudima i predjelima iz Crne Gore (prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti);
  1. Krajnji rok za slanje priča je 10.4.2016. godine;
  1. Objavljene priče se ne honorarišu i ne dodjeljuju se nagrade za najbolju;
  1. Izbor pristiglih priča će obaviti međunarodni žiri, dok će rezultati biti objavljeni prije održavanja festivala;
  1. Obrane priče će biti objavljene u zbirci ‘’Makrokozma 21’’ koju ćemo premijerno predstaviti na 4. Regionalnom festivalu fantastične književnosti REFESTICON 2016 koji se održava u maju u Bijelom Polju, Crna Gora.