Putnik

Jedan te isti ostajem

putnik

na tuđem putu

sa mačem u rukama

spavam

 

Boli me

tuđa bol

smetaju tuđe reči

kroz prozor me budi

sunce

mač tako lepo sija

 

Dođi

ovo je poslednji poziv

da vidiš

kako je biti putnik

na ovom putu

 

Usnio sam san

nikad lepši

da mi je neko ponudio

slamku spasa

i kako sam je zgrabio

i vukao sebe na vrh

 

I sunce se kroz prozor javilo

i probudilo me je

i kako se mač lepo sijao

i moje ruke

krvave

oko njega

 

 

 

Šta je potrebno da bi se napisala pesma?

Rilke u romanu Zapisi Maltea Lauridsa Brigea, nastalog u Parizu i objavljenog 1910. godine, govori o potrebi upoznavanja sveta i života da bi se mogla napisati pesma koja će imati stvarnu umetničku i saznajnu vrednost:

rajner marija rilke
Rajner Marija Rilke

„Trebalo bi čekati i skupljati smisao i slast celog svog života, i to po mogućnosti dugačkog života, pa bismo onda, sasvim pri kraju, možda bili kadri da napišemo deset redaka koji su dobri. Jer stihovi nisu osećanja, kako to ljudi misle (osećanja imamo dovoljno rano) – nego su iskustva. Radi jednog jedinog stiha potrebno je videti mnoge gradove, ljude i stvari, potrebno je poznavati životinje, potrebno je osećati kako ptice lete i poznavati onaj pokret sa kojim se mali cvetovi ujutru otvaraju. Treba se moći sećati puteva u nepoznatim krajevima, neočekivanih susreta i rastanaka koje smo dugo gledali kako se bliže – sećati se dana iz detinjstva, koji su još nerazjašnjeni, roditelja koje smo viđali kad su nam priređivali radosti i koje nismo shvatali (bila je to radost namenjena nekom drugom), sećati se dečjih bolesti, koje tako neobično počinju sa tolikim dubokim i teškim preobražajima, sećati se dana u tihim, suzdržanim sobama i jutara na moru, mora uopšte, mnogih mora, noći provedenih na putovanju, noći što su sumorno stremile uvis i odletale sa zvezdama – ali još nije dovoljno ako nam je dato da na sve to mislimo. Treba imati uspomene na mnoge ljubavne noći, od kojih nijedna nije naličila na drugu, na krikove porodilja… Ali potrebno je biti i pored samrtnika, sedeti pored mrtvaca u sobi sa otvorenim prozorom i šumovimašto nailaze na mahove. A nije dovoljno još ni to što imamo uspomene. Potrebno je moći i zaboraviti ih kad ih ima suviše, i treba imati veliko strpljenje i čekati da one ponovo naiđu. Jer same uspomene još ne čine ono što mi želimo. Tek kada postanu krv u nama, pogled i pokret, bezimene, tako da se više ne mogu razlikovati od nas samih, tek onda se može desiti da u jednom veoma retkom času prva reč jednoga stiha iskrsne među njima i poteče iz njih.“

http://kultivisise.rs/rilke-sta-je-potrebno-da-bi-se-napisala-pesma/

Svet je moj

Pazi da jednom
Ne promeniš put
Sve tvoje tajne znam
A moja krila
Od mene su veća
Puteve sve sam
Stvorio ja

Iz moga oka
Sunce se javlja
Sa mrakom je ono
Najbolji drug
I tek ponekad
Kad raširim krila
Shvatam da ipak
Svet je moj

U jednom dahu
Za jedan dah
Sunce sa mrakom
U meni ljubi se
I tek ponekad
Kad skupim krila
Znam da ipak
Svet je moj

Guardian-angel.jpg

Voodoo

Loco, ti koji si duh vetra

Ponesi me kao leptira

Da oplodim cvet

Od svih polena

Tebi ću dati najbolji

A ako mi se desi da se osušim

Ti ćeš me potopiti

U vodu u hramu.

Loko, duše vetra

Održaću obećanje

Ponesi me širom sveta…

Pevaj mi pesmu

Koju sam oduvek želeo da napišem

Daj mi viziju

Usnulog proroka

I iluziju

Plavog dima

Pomozi mi da vidim

Teraj me na početak

Dani nevinosti

Prvi i poslednji

Lažno sećanje na prošli život

Reci mi savet

Za drugu stranu amajlije

Kada te đavo nagovara

Nasmej mu se u lice

Loco, duše vetra

Teraj me da vidim nevidljivo

Daj mi talisman

Za svaki znak univerzuma

 

Mojsije

Žrtvovan sam još jednom
Na oltaru bezumlja
Težeći povratku
U obećanu zemlju
Svet se okupio
I gledao moje
Golo lice
Koje se sećalo početka
Smeh se čuo u daljini
Čaše su kucale
I koraci
Tromi i teški

More se podelilo

6809147-sea-waves-background.jpg

Razgovor s Davidom

Reci nam, Davide,
imena umrlih
daj da čujemo
njihove krike

Reci nam, svemoćni care,
Koliko puta
Po trideset dukata si uzeo
Da li si ikad sebe optužio?
Pričaj o zabludama svojim,
koje nisi hteo da priznaš
o, vladaru naš

reci nam cenu naših duša

Zašto ćutiš Davide,
Slatkorečivi prinče,
Pričaj

Pričaj o porazima svojim
I bitkama koje nisi dobio
Reci Davide,
željni smo znanja
zašto ćutiš
o, ponizni slugo naš?

King_David_Praising_the_Lord_with_His_Harp_001.jpg