Nova Moskva

Rusija se kasno uključila u trku za podelu Afrike koja se odvijala osamdesetih godina 19. veka. Ipak, jedan je kozak dobio naređenje da stvori rusku koloniju. Ovo je neverovatna priča o jedinom (i kratkovečnom) ruskom naselju na Crnom kontinentu.

Na Berlinskom kongresu (1884–1885) Velika Britanija, Francuska, Holandija, Belgija, Španija i Portugalija podelile su afrički kontinent, ostavivši bez ičega Austrougarsku, Švedsku, Dansku, Italiju, Tursku i Rusko carstvo.

Pobunila se mlada država Italija i dobila nekoliko područja. Sjedinjene Države su bile zainteresovane samo za Liberiju, zbog projekta povratka afričkih robova u mesto odakle potiču, osmišljenog 1822. godine.Rusija nije dobila teritorije na velikom kontinentu. „Već je dovoljno velika“, pomislile su evropske sile, koje su sa nepoverenjem gledale na ruskog diva, pobeđenog u Krimskom ratu (1853–1854). Ali nisu svi bili spremni da se pomire sa tom odlukom.

Rusi preuzimaju inicijativu

Ruski carski ministar Konstantin Pobedonoscev je 1888. godine isplanirao posebnu misiju na obale Crvenog mora sa idejom uspostavljanja kolonijalne baze. Abisinija će kao hrišćanska zemlja dočekati širom otvorenih ruku grupu ruskih pravoslavnih doseljenika, mislio je on.

Bio je potreban čovek sa jakim karakterom koji bi na Crnom kontinentu preuzeo zadatak osnivanja ruske carske kolonije, pa je nakon kratke potrage izbor pao na avanturistu Nikolaja Ašinova, kozaka iz Tereka. On je 10. decembra 1888. isplovio iz Odese na brodu „Kornilov“, na kojem je bilo 165 muškaraca, žena i dece: 30 kozaka, 12 Čerkeza, i drugih stanovnika iz okoline Odese. Na brodu je bilo i četvoro sveštenika, uključujući arhimandrita po imenu Pajsij.

Ašinov je svima ispričao da mu je sultan Tađure, Muhamed Loitah, poklonio zemlju na kojoj će živeti.

Afrika, nova ruska kolonija

Putnici koji su nameravali da prošire teritoriju Ruskog carstva, koje se u to vreme protezalo od Poljske do Aljaske, stigli su do egipatske luke Aleksandrija, a zatim se ukrcali na ruski brod „Lazarev“ koji ih je doveo do Port Saida. Odatle su do obećane zemlje nastavili put na austrijskom trgovačkom brodu „Anfitrit“.

Čim su se iskrcali na kopno, Rusi su održali prvu versku službu. Međutim, još prvih dana na afričkom tlu došlo je do sukoba sa lokalnim stanovništvom. Neki su kozaci ukrali stoku od susednog plemena Danakil i pucali u meštane koji su pokušali da vrate svoju stoku. Sultan Tađure je naredio da Ašinov plati plemenu Danakil 60 srebrnih franaka zbog tog incidenta. Ašinov je, međutim, uskoro poslao Muhamedu Loitahu vest da mu ruski car nudi zaštitu, koja je stigla i do Francuza i uznemirila ih.Rusi su odlučili da promene položaj i 28. januara 1889. stigli su do stare egipatske napuštene tvrđave Sagalo u blizini Adenskog zaliva. Abisinci su ih srdačno primili i pristali da pošalju rusku poštu u glavni grad. Etiopskog cara Johanesa IV obradovala je vest o dolasku Rusa i tražio je osnivanje vojne baze, očekujući da će mu Sloveni pomoći u ratu protiv Italijana.

Problemi sa Francuzima

Ruska kolonija bila je prilično skromnog izgleda, ali su, uprkos toj jednostavnosti, Ašinov i njegovi ljudi naselje nazvali Nova Moskva i izmislili zastavu za novu teritoriju. Kombinovali su rusku trobojku i krst Andrejevske zastave. Prema „The World at War“, nemirni kozaci su zahtevali da im se da dozvola da napadaju rute karavana koji su prelazili njihovu teritoriju, a Ašinov im je platio zlatom i srebrom da bi ublažio njihove ratničke instinkte i izbegao veća zla.

Francuzi, koji su se pre Rusa nastanili u Oboku i 1883. godine uspostavili protektorat, uključujući područje koje su Rusi okupirali, brzo su pokazali šta misle o Novoj Moskvi.

Ašinov je pokušao da ih smiri, nudeći im da podigne zastavu kolonije uz francusku zastavu. Međutim, kada su vesti o prisustvu Rusije na tom području došle do Pariza, francuska vlada je naredila da se doseljenici smesta razoružaju i deportuju. Istovremeno je Pariz tražio od vlasti Ruskog carstva da objasne prisustvo kozaka na teritoriji pod francuskom kontrolom.Ruski ambasador u Parizu je odgovorio da Ašinov nije ruski diplomatski predstavnik i ostavio ga na milost i nemilost Francuzima.

Kapitulacija Nove Moskve

Šesnaestog februara ispred tvrđave Sagalo su se zaustavila četiri francuska vojna broda. Ašinovu i njegovim saputnicima je naređeno da ostave oružje i odmah se ukrcaju na brodove koji će ih odvesti u Obok, a zatim će biti vraćeni u Rusiju.

Ašinov je odbio naređenje (ili ga, prema nekim izvorima, nije razumeo) i Francuzi su ispalili 16 topovskih đuladi na rusko naselje. Poginulo je osmoro ljudi, 22 osobe su bile ranjene. Ašinov je podigao belu košulju u znak kapitulacije. Do sredine dana svi su Rusi bili na brodovima. Na plaži je ostalo oko 50 pušaka koje nisu mogle da odbrane Novu Moskvu.

Povratak u Rusiju

Rusi su vraćeni u Obok, a kasnije deportovani u Odesu. Kada se otkrilo što se dogodilo u Sagalu, ruska vlada je odbila da prizna bilo kakvu povezanost sa Ašinovom i njegovim ljudima. Car Aleksandar III nije želeo sukob sa Francuskom, koja je kroz svoje banke trebalo da dâ važan zajam ruskoj vladi. Car je zabranio novinama da pišu o celoj priči i da se povratnici intervjuišu. Svi su prinudno poslati na svoja mesta stanovanja. Arhimandrit Pajsij u manastir u Gruziju, Ašinov u udaljeni kraj Saratovske gubernije bez prava preseljenja od tri godine.

Šta bi bilo, kad bi…

Zamislite da je Nova Moskva ipak osnovana na obali uprkos Francuzima, da nije stekla nezavisnost prema Brest-litovskom sporazumu zbog kojeg je Rusko carstvo izgubilo teritorije kao što su Finska i baltičke zemlje, ili da su sovjetske trupe odbile Musolinijeve trupe za vreme Drugog Svetskog rata.

Kako bi Sagalo izgledao danas? To bi sigurno bila neka vrsta ruskog Gibraltara, jedna od najvažnijih luka za rusku mornaricu, koja bi se aktivno borila protiv somalijskih pirata u Indijskom okeanu. U isto vreme, to bi bio veliki turistički centar. Na glavnom trgu grada turisti bi se slikali pored spomenika Nikolaju Ašinovu, kozaku koji je osvojio deo Afrike za Rusiju.

https://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/neverovatna-prica-o-novoj-moskvi-propaloj-ruskoj-koloniji-u-africi/

Advertisements

Beskućnik umesto traženja milostinje naplaćuje književne prikaze

Ovo je Filani Dladla, poznatiji kao „Knjiški crv sa ulice“. Ima 24 godine i živi u Johanesburgu, a njegova životna priča je neverovatna.

Još kao dete, odrastajući u južnoafričkoj pokrajini Kvazulu-Natal, voleo je knjige. Ali kada se preselio u Johanesburg u potrazi za poslom, počeo je da se drogira, piše One a prenosi Glif.

„Dao sam otkaz i više nisam imao novac za rentu – sve sam izgubio. Dok sam živeo na ulici primetio sam koliko mnogo prosjaka dobija novac nizašta. Pomislio sam da bih mogao da budem drugačiji i pružim ljudima nešto korisno – kao što je knjiga ili književni prikaz – u zamenu za novac.“

I tako je počeo da prodaje knjige na ulici – ali tek pošto bi ih pročitao, kako bi prolaznicima mogao da pruži detaljan uvid u njih.

Čak je počeo da prilagođava cenu u zavisnosti od toga koliko mu se svidela knjiga – od 10 južnoafričkih randa (manje od 1$) za one u kojima nije uživao, do 80 randa (oko 6$) za one koje su mu omiljene. Uskoro je postao poznat pod imenom „Knjiški crv sa ulice“ i njegov mali biznis je počeo da se razvija.

„Uz pomoć malo samomotivacije i podosta self-help knjiga, doneo sam odluku da prekinem da se drogiram. Ali dok sam pomagao samome sebi, želeo sam da istovremeno pomognem i drugim ljudima sa kojima sam živeo na ulici. Tako da sam novac koji sam dobijao od prodaje knjiga počeo da trošim na sapune i hleb koje sam kupovao ostalima, umesto da ga trošim na drogu. Njihovi osmesi su me motivisali da nastavim da koristim to malo što imam na širenje sreće. Od tog trenutka, bilo mi je jasno da ne želim da ikada više budem ovisnik.“

Filani je odlučio da podeli svoju ljubav prema čitanju sa siromašnom decom, tako da je otvorio čitalački klub u lokalnom parku, gde deca mogu da dođu nakon škole, dok čekaju da ih roditelji pokupe posle posla.

„Knjige im dajem pod jednim uslovom – da dođu ponovo i da mi kažu šta su naučili čitajući ih. Neka deca uzmu knjigu i više se nikada ne vrate, ali ne dopuštam da mi to slomi duh, jer znam da postoji mnogo druge dece koja vole da čitaju i koja će knjige koristi kao oružje u borbi protiv siromaštva.

Mnogo dece je zalutalo posle srednje škole – neki su se okrenuli drogama, neki alkoholu, kriminalu. Hoću da promenim to. Mi se ne bavimo samo čitanjem – mi pričamo o našim nadama, snovima i izazovima, i pružamo podršku jedni drugima.“

Filanijeva priča je poslužila kao inspiracijama mnogim ljudima u Južnoj Africi i svetu. Čak se pojavio i na kontinentalnoj TV stanici – CCTV Africa.

Napravio je i sajt gde možete da podržite njegov rad doniranjem knjige, ukoliko živite u Johanesburgu, ili da podržite neko dete iz njegovog čitalačkog kluba. Kakav sjajan tip!

Helen Hektor
(prevod: Danilo Lučić)

http://www.hellycherry.com/2018/01/beskucnik-umesto-trazenja-milostinje-naplacuje-knjizevne-prikaze.html?m=1

Retrospektiva: Kakva je bila 2018. u književnosti

„Što zovemo početkom često je i kraj. I dokrajčiti nešto znači otpočeti.“ Ovo su reči velikog Getea i nekako ih se čovek najlakše priseti u decembru, onda kada se svode računi i podvlače crte. Čovek se tada sve češće osvrće na proteklih dvanaest meseci i razmišlja o tome kako vreme uvek isklizne iz ruku i kako smo se našli na kraju godine brže nego što smo se nadali. I pored prazničnog raspoloženja i ozračja kojim isijava, decembar zna da bude neugodan mesec… Sneg, vetar i hladnoća koja nekada grize do kosti su dovoljni razlozi da se čovek zatvori u četiri zida svoje kuće i da ne proviruje napolje, osim ako mora. Čovekov najbolji prijatelj je knjiga, a uz knjigu, kafu/čaj i toplu peć, sve je mnogo lepše i lakše se prebrode zimski minusi. Ukoliko nemate ideju šta da čitate, možda Vas tekst koji sledi motiviše da pročitate baš neku od knjiga koje spominjemo ovde.

Za početak, red je da se podsetimo koje književne jubileje je svet obeležio, i kojih poznatih pisaca smo se prisetili u 2018. godini…
200 godina od rođenja Ivana Turgenjeva
150 godina od rođenja Gastona Lerua i Maksima Gorkog
100 godina od rođenja Teodora Sterdžena, Madlen Lengl i Aleksandra Solženjicina
250 godina od smrti Lorensa Sterna
100 godina od smrti Vilfreda Ovena i Gijoma Apolinera
50 godina od smrti Džona Stajnbeka

…a zatim je red i da se prisetimo svih onih koji su nas zauvek napustili u 2018. godini:
Alberto Ongaro (92), italijanski pisac, poznat po romanu Španska verzija (Mono & Manjana)
Nil Sajmon (91), američki dramaturg i pisac scenarija na osnovu čijih komedija su snimljeni mnogobrojni filmovi (Bosonoga u parku, Čudan par, Slatka Čeriti,…)
Kejt Vilhelm (89), američka autorka SF romana Where Late the Sweet Birds Sang koji je dobio Hugo i Lokus nagradu
Ursula K. Legvin (88), američka autorka mnogobrojnih SF romana, najpoznatija po romanima iz serijala o Zemljomorju (Kontrast), kao i po remek delu Dispossessed – Čovek praznih šaka
Tom Volf (88), američki autor, najpoznatiji po romanu Bonfire of Vanities, na osnovu kojeg je snimljen istoimeni film sa Tom Henksom i Melani Grifit
Vilijem Goldman (87), američki pisac i scenarista, poznat po romanu Princeza nevesta, i scenarijima za filmove Buč Kesidi i Sandens Kid, Svi predsednikovi ljudi, Maratonac
Filip Rot (85), američki pisac, dobitnik nacionalne književne nagrade i Pulicerove nagrade, poznat po romanima Američka pastorala, Ljudska mrlja,… (Paideia)
Vidiadar S. Najpol (85), britanski pisac, Nobelovac i dobitnik Bukerove nagrade za roman U slobodnoj državi (Rad), poznat po romanima Enigma dolaska (Plato), Ulica Migel, Pola života i Predeo tame (Narodna knjiga)
Harlan Elison (84), američki SF pisac, višestruki dobitnik nagrada Hugo, Nebula i Edgar, najpoznatiji po svom uredničkom radu na zbirci SF priča Dangerous Visions
Arto Pasilina (76), finski pisac, domaćoj publici poznat po romanima Godina zeca i Nezaboravno kolektivno samoubistvo (Odiseja)
Anita Šriv (71), američka spisateljica, poznata po romanima Pilotova žena, Poslednji susret, Morsko staklo (Laguna)
Džek Kečam (71), američki autor horor romana, četvorostruki dobitnik Brem Stoker nagrade, poznat po romanu Off Season
Filip Ker (62), britanski autor, poznat po romanima Kristalno leto, Stepski konji i serijalu Deca lampe (Laguna)
Entoni Bordejn (61), američki kuvar i pisac, autor knjiga Kuvareva turneja, Srednje pečen i Recepti braserije Les Halles (Mascom)

Naravno, ova lista nije kompletna bez Stena Lija (95) i Stiva Ditka (90), Marvelovih pokretača, koji su svojim stripovima zauvek izmenili popularnu kulturu, film ali i književnost.

Kada se osvrnemo i pogledamo izdavačku ponudu u 2018. godini, sa razlogom možemo reći kako je bila uspešna u izdavaštvu i književnosti. Obilovala je gomilom novih naslova koje su izbacili renomirani pisci poput Džulijana Barnsa, Majkla Ondačija, Markusa Zusaka, Haleda Hoseinija,… Domaći izdavači su se trudili da prate svetske trendove i da svojim čitaocima, skoro u rekordnim rokovima, ponude prevode svetskih hitova.

Evo knjiga koje su se sa nestrpljenjem iščekivale u 2018.
Chloe Benjamin – The Immortalists (Booka: Besmrtnici)
Dave Eggers – The Monk of Mokha
Heather Morris – The Tattooist of Auschwitz (Laguna će objaviti ovaj roman sledeće godine)
Jo Nesbo – Macbeth (Hogarth Shakespeare) (Laguna: Magbet)
Jodi Picoult – A Spark of Light
John Boyne – A Ladder to the Sky
John Grisham – The Reckoning
Jojo Moyes – Still Me (Vulkan: Zauvek moj dragi)
Julian Barns – The Only Story (Geopoetika: Jedina priča)
Khaled Hosseini – Sea Prayer (Laguna: Molitva moru)
Kristin Hannah – The Great Alone
Lauren Groff – Florida (Booka će objaviti ovu zbirku priča u aprilu 2019.)
Markus Zusak – Bridge of Clay
Michael Ondaatje – Warlight
Nicholas Sparks – Every Breath
Patrick deWitt – French Exit
Robert Galbraith – Lethal White (Cormoran Strike 4)
Sally Rooney – Normal People
Tana French – The Witch Elm
Zadie Smith – Feel Free: Essays

I ljubitelji fantastike i horora su imali čemu da se raduju u 2018. godini. Mnogo serijala je dobilo svoje nastavke, mnogi novi serijali su započeti, Stiven King je objavio čak dve knjige, a dobili smo i knjigu koju nismo ni tražili – Martinov prequel za Igru prestola, priču o Targarjenima.

Sledi spisak knjiga iz oblasti fantastike i horora koje su bile veoma tražene u ovoj godini:
Amie Kaufman & Jay Kristoff – Obsidio (The Illuminae Files 3) (Urban Reads je najavio ovu knjigu)
Brandon Sanderson – Skyward (Skyward 1)
Cassandra Clare – Queen of Air and Darkness (The Dark Artifices 3) (Publik Praktikum je najavio ovu knjigu)
David Almond – The Colour of the Sun
George R.R. Martin – Fire & Blood (Laguna je najavila ovu knjigu za 2019.)
Guillermo del Toro – The Shape of Water (Laguna je najavila ovu knjigu)
Ian McDonald – Time Was
Madeline Miller – Circe
Marie Lu – Batman: Nightwalker (DC Icons 2) (Urban Reads: Batman – Noćobdija)
Marie Lu – Wildcard (Warcross 2) (Urban Reads je najavio ovu knjigu)
Naomi Novik – Spinning Silver
Neal Shusterman – Thunderhead (Arc of a Scythe 2) (Vulkan je objavio prvi deo)
Paul Tremblay – The Cabin at the End of the World
Pierce Brown – Iron Gold (Red Rising 4) (Urban Reads: Gvozdeni zlatni)
Ransom Riggs – A Map of Days (Miss Peregrine’s Peculiar Children 4) (Orfelin: Mapa dana)
Saaba Tahir – A Reaper at the Gates (An Ember in the Ashes 3) (Vulkan je objavio prva dva dela)
Sarah J. Maas – A Court of Frost and Starlight (A Court of Thorns and Roses 3.1)
Sarah J. Maas – Kingdom of Ash (Throne of Glass 7) (Laguna je do sada objavila četiri romana iz ovog serijala)
Sarah J. Maas – Catwoman: Soulstealer (DC Icons 3) (Urban Reads: Catwoman – Dušekradica)
Stephanie Garber – Legendary (Caraval 2) (Laguna je objavila prvi deo)
Stephen King – Elevation
Stephen King – The Outsider
Stuart Turton – The 7 ½ Deaths of Evelyn Hardcastle
Tahereh Mafi – Restore Me (Shatter Me 4) (Urban Reads: Sastavi me)
Tomi Adeyemi – Children of Blood and Bone (Urban Reads: Deca krvi i kosti)
V.E. Schwab – Vengeful (Villains 2)
Veronica Roth – The Fates Divide (Carve the Mark 2) (Urban Reads je objavio prvi deo)
Victoria Aveyard – War Storm (Red Queen 4) (Urban Reads: Ratna oluja)

Na domaćoj književnoj sceni je takođe bilo mnogo noviteta. Kao dokaz za to uzećemo činjenicu da je na konkurs za NIN-ovu nagradu pristigao 201 roman čime je, kako su članovi žirija rekli, oboren rekord. Da je ovaj konkurs otvoren i za zbirke priča i poezije, broj bi sigurno bio trostruko veći.

Sledi spisak najinteresantnijih domaćih naslova iz 2018. godine.
Aleksandar Gatalica – Poslednji Argonaut (Službeni glasnik)
Goran Marković – Beogradski trio (Laguna)
Igor Marojević – Tuđine (Laguna)
Ivan Branković – Čovek koji se rugao (Portalibris)
Ivan Ivanji – Poslednji potez (Laguna)
Jelena Lengold – Odustajanje (Arhipelag)
Miloš Petković i Aca Seltik – Usnuli zmajevi (Laguna)
Miloš Petković i Mladen Stanisavljević – Jezomor: Portret troprstog slikara (Portalibris)
Miomir Petrović – Black Light (Laguna)
Nebojša Petković – Čudnovati događaji u novogodišnjoj noći (Portalibris)
Nele Karajlić – Solunska 28 (Laguna)
Slobodan Vladušić – Veliki juriš (Laguna)
Svetlana Slapšak – Škola za delikatne ljubavnike (Laguna)
Uroš Petrović – Neko se uselio u onu staru vilu (Laguna)
Vanja Bulić – Dušanova kletva (Laguna)
Vladimir Arsenijević – Ka granici (Laguna)
Vladimir Tabašević – Zabluda svetog Sebastijana (Laguna)
Vuk Drašković – Aleksandar od Jugoslavije (Laguna)
Vule Žurić – Pomor i strah (Laguna)
Zoran Petrović – Praznik zveri 3: Nezvani gost (Otvorena knjiga)

Dok čekate da se neke od aktuelnih stranih knjiga pojave u prevodu, evo spiska izdanja koje su domaći izdavači objavili ove godine, a koje ne bi trebalo propustiti:

Laguna:
Adrijan Čajkovski – Deca vremena
Alis Voker – Boja purpura
Dafne di Morije – Rebeka
Dž. G. Balard – Carstvo sunca, Dobrota žena
Džim Krejs – Đavolova ostava
Ejmor Touls – Džentlmen u Moskvi
Filip Pulman – Prva knjiga praha: Divlja lepotica
Ju Nesbe – Magbet
Juval Noa Harari – Homo Deus: Kratka istorija sutrašnjice
Kurt Flaš – Đavo i njegovi anđeli
Majkl Ondači – Engleski pacijent
Nejtan Hil – Vodenduh
Piter Frankopan – Putevi svile
Piter V. Bret – Utroba zemlje 1-2
Slobodan Vladušić – Veliki juriš

Geopoetika:
Džulijan Barns – Jedna priča
Haruki Murakami – Ubistvo Komtura
Pol Biti – Prodana duša
Pol Oster – 4321
Sali Runi – Razgovori s prijateljima

Dereta:
Agota Krištof – Blizanačka trilogija (zajedno sa IK Kontrast)
Dejvid Linč – Soba za snove
Džefri Judžinidis – Midlseks
Džonatan Frenzen – 27. grad
Kazuo Išiguro – Nokturna: pet priča o muzici i sutonu
Margarita Karapanu – Kasandra i vuk
Tom Perota – Ostavljeni
Vladimir Nabokov – Sabrane priče

Vulkan:
Donato Karizi – Čovek iz lavirinta
Gijom Muso – Devojka i noć
N.K. Džemisin – Peto godišnje doba
Stiven King – O pisanju
Stiven King & Oven King – Uspavane lepotice

Dibidus:
Ketrin Arden – Devojka u kuli
Patrik DeVit – Braća Sisters

Urban Reads:
Ivana Nešić – Priče o prkosnim Srpkinjama: 50 smelih žena Srbije
Madlen Langl – Kapije vremena
Mari Lu – Batman: Noćobdija
Sara Dž. Mas – Žena mačka: Dušekradica
Tomi Adejemi – Deca krvi i kosti

Publik Praktikum:
Filip Riv – Smrtonosne mašine (tetralogija)
Dž.R.R. Tolkin – Gospodar prstenova
Dž.R.R. Tolkin – Pisma od Deda Mraza

Evro Book:
Gejbrijel Talent – Samo moja draga
Hari Poter: Putovanje kroz istoriju magije

Booka:
Kloi Bendžamin – Besmrtnici
Elena Ferante – Priča o izgubljenoj devojčici
Karl Uve Knausgor – Moja borba 5
Kejti Kitamura – Razdvojenost

Čarobna knjiga:
Andžej Sapkovski – Lux perpetua (Husitska trilogija 3)
Dejvid Lindzi – Putovanje na Arktur
Džon Skalzi – Starčev rat
Ijan Makjuan – Dete u vremenu, Orahova ljuska
Isak Asimov – Carstvo (trilogija)

Kontrast:
Andre Breton – Nađa: Manifest nadrealizma
Dostojno jest
Filip K. Dik – Tecite suze moje, reče policajac, Prodor božanskog, Tamno skeniranje
Frensis Skot Ficdžerald & Zelda Ficdžerald – U potpisu, Zelda i Skot Ficdžerald
Ursula K. Legvin – Zemljomorje

Arhipelag:
Jelena Lengold – Odustajanje
Majkl Kaningem – Sati (novi prevod)

Nakon izlistavanja stranih i domaćih izdanja iz 2018. red je da vas upoznamo i sa nagradama koje su dodeljene. Neke knjige koje su bile spomenute gore su uspele da oduševe i kritičare i čitaoce i time sebi obezbedile bolje tiraže i veću čitanost. Sledi spisak najznačajnijih nagrada i njihovih dobitnika:

Nobelova nagrada: nije dodeljena. Osnovana je alternativna nagrada za književnost za koju su bili nominovani Mariza Konde, Nil Gejman, Haruki Murakami i Kim Tuj. Murakami je zahtevao da se njegova nominacija povuče, a nagradu je na kraju dobila Mariza Konde.

Bukerova nagrada: Anna Burns – Milkman
Bukerova internacionalna nagrada: Olga Tokarczuk – Flights (Paideia: Beguni)
Pen/Fokner nagrada: Joan Silber – Improvement
Pulicerova nagrada: Andrew Sean Greer – Less
Kosta nagrada za knjigu godine: Helen Dunmore – Inside the Wave
Američka nacionalna nagrada za književnost: Sigrid Nunez – The Friend

Sajt Goodreads je u 2018. godini proslavio desetogodišnjicu „Choice Awards“. Ove godine je pristiglo 5.027.741 glasova čitalaca širom sveta, a dodeljena je i posebna nagrada za najbolju knjigu u proteklih deset godina.

Evo pobednika u najznačajnijim kategorijama:
Najbolje od najboljeg: Angie Thomas – The Hate U Give (Urban Reads: Ta mržnja koju seješ)
Fikcija: Jojo Moyes – Still Me (Vulkan: Zauvek moj dragi)
Misterija i triler: Stephen King – Outsider
Istorijska fikcija: Kristin Hannah – The Great Alone
Fantazija: Madeline Miller – Circe
Romantika: Helen Hoang – The Kiss Quotient
SF: V.E. Schwab – Vengeful
Horor: Stephen King – Elevation
Humor: Tiffany Haddish – The Last Black Unicorn
Memoari i autobiografija: Tara Westover – Educated, A Memoir
Istorija i biografija: Maxwell King – The Good Neighbor: The Life and Work of Fred Rogers
Nauka i tehnologija: Steve Brusatte – The Rise and Fall of the Dinosaurs: A New History of a Lost World
Poezija: Amanda Lovelace – The Witch Doesn’t Burn in This One
Prvi roman Goodreads autora: Tomi Adeyemi – The Children of Blood and Bone (Urban Reads: Deca krvi i kosti)
YA fikcija: Becky Albertalli – Leah on the Offbeat
YA fantazija: Sarah J. Maas – Kingdom of Ash (Laguna prevodi ovaj serijal)
Dečiji roman: Rick Riordan – The Trials of Apollo

Nagrade vezane za SF, EF, horor i sličnu literaturu osvojili su:
Hugo nagrada: N.K. Jamisin – The Stone Sky (autorka treći put zaredom dobija ovu nagradu) (Vulkan je objavio prvi deo ovog ciklusa)
Nebula nagrada: N.K. Jamisin – The Stone Sky
Lokus nagrada za naučnu fantastiku: John Scalzi – The Collapsing Empire
Lokus nagrada za fantaziju: N.K. Jamisin – The Stone Sky
Nagrada Artur Klark: Anne Charnock – Dreams Before the Start of Time
Nagrada Širli Džekson: Pyun Hye-young – The Hole
Nagrada Edgar: Attica Locke – Bluebird, Bluebird
Nagrada Brem Stoker: Christopher Golden – Ararat

U Srbiji su u toku 2018. godine dodeljene sledeće nagrade:
NIN-ova nagrada: Dejan Atanacković – Luzitanija (Besna kobila)
Nagrada „Meša Selimović“: Dejan Ilić – Dolina Plistos (Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani Kraljevo)
Nagrada „Ivo Andrić“: Vladimir Kecmanović – Ratne igre (pripovetka iz knjige Kao u sobi sa ogledalima, Laguna)
Nagrada „Isidora Sekulić“: Uglješa Šajtinac – Žena iz Huareza (Arhipelag)
Kočićevo pero: Stevan Tontić – Ta mjesta (Agora)
Nagrada „Stevan Sremac“: Krsta Popovski – Ina (Laguna)
Nagrada „Miroslav Dereta“: Mirko Demić – Pustolovine bačkog opsenara (Dereta)
Portalibrisov konkurs „Vrata Knjige 2018“: nagrada nije dodeljena
Nagrada „Politikinog zabavnika“: Jasminka Petrović – Sve je u redu (Kreativni centar)
Nagrada „Pegaz“: Mladen Peršić – Čistilište (KOS)

Povodom desetogodišnjice osnivanja evropske nagrade za književnost organizovano je spisateljsko takmičenje Evropska priča u kom je učestvovalo 36 nagrađenih autora iz 26 različitih zemalja. U decembru je organizovana proslava u Beču na kojoj su dodeljene nagrade. Jelena Lengold je za priču Jasmin i smrt dobila nagradu čitalaca EU. Da podsetimo, prošle godine je evropsku nagradu za književnost dobio Darko Tuševljaković za roman Jaz (Arhipelag), Uglješa Šajtinac je 2014. godine dobio ovu nagradu za roman Sasvim skromni darovi (Arhipelag), a Jelena Lengold je 2011. godine dobila ovu nagradu za zbirku priča Vašarski Mađioničar (Arhipelag).

I u 2018. godini je velik broj knjiga doživeo svoje ekranizacije:
A Simple Favor (Slatka mala tajna) – Darcey Bell (Vulkan: Milo za drago)
A Wrinkle in Time (Kapije vremena) – Medeleine L’Engle (Urban Reads: Kapije vremena)
Annihilation (Uništenje) – Jeff Vandermeer
Bel Canto – Ann Patchett (Laguna: Bel kanto)
Bird Box – Josh Malerman
Blackkklansman (Crni klanovac) – Ron Stallworth
Boy Erased (Dečak izbrisani) – Garrard Conley
Crazy Rich Asians (Ludi bogati Azijati) – Kevin Kwan
Every Day – David Levithan (Dereta: Svakog dana)
Fahrenheit 451 (451 stepen Farenhajta) – Ray Bradbury (Laguna: Farenhajt 451)
Fifty shades Freed (Pedeset nijansi: Oslobođeni) – E.L. James (Laguna: Pedeset nijansi: Oslobođeni)
First Man (Prvi čovek na mesecu) – James R. Hansen
Hunter Killer (Lovac ubica) po romanu Firing Point – George Wallace & Don Keith
Juliet, Naked (Džulijet) – Nick Hornby (Vulkan: Džulijet)
Love, Simon (S ljubavlju, Sajmon) po romanu Simon vs. The Homo Sapiens Agenda – Becky Albertalli (Urban Reads: Sajmon protiv zavere Homo Sapiensa)
Mary Queen of Scots (Marija Stjuart Kraljica Škotske) po knjizi My Heart is my own: The life of Mary Queen of Scots – John Guy
Maze Runner: The Death cure (Lavirint 3: Smrtonosni lek) – James Dashner (Urban Reads: Lavirint 3: Lek smrti)
Mortal Engines (Smrtonosne mašine) – Philip Reeve (Publik Praktikum: Smrtonosne mašine)
Peter Rabbit (Zec Petar) – romani Beatrix Potter (Data Status)
Ready Player One (Prvi igrač na potezu) – Ernest Kline (Laguna: Prvi igrač na potezu)
Red Sparrow (Izdaja) – Jason Matthews (Laguna: Izdaja)
The Aspen Papers – Henry James
The Darkest minds (Mračni umovi) – Alexandra Bracken (Publik Praktikum: Najmračniji umovi)
The Girl In the Spider’s Web (Ono što nas ne ubije) – David Lagercranz (Čarobna knjiga: Ono što nas ne ubije – Milenijum 4)
The Grinch po delu How The Grinch Stole Christmas – Dr. Seuss
The Guernsey Literary and Potato Peel Pie Society (Društvo za književnost i pitu od krompira sa Gernsija) – Mary Ann Shaffer & Annie Barrows (Laguna: Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše)
The Hate U Give – Angie Thomas (Urban Reads: Ta mržnja koju seješ)
The House with a Clock in Its Walls (Kuća magičnog sata) – John Bellairs (Narodna knjiga: Kuća sa satom u zidovima)
The Little Stranger – Sarah Waters (VBZ: Mali stranac)
The Meg (Megalodon: Predator iz dalekih dubina) – Steve Alten
The Sisters Brothers (Braća Sisters) – Patrik DeWitt (Dibidus: Braća Sisters)
To All The Boys I’ve Loved Before – Jenny Han (Urban Reads: Momcima koje sam volela)
Wildlife – Richard Ford

U 2018. smo mogli da pratimo i velik broj serija koje su nastale na osnovu književnih dela:
A Discovery of Witches (Otkriće veštica) – Deborah Harkness (Vulkan: Otkriće veštica)
Altered Carbon (Digitalni ugljenik) – Richard Morgan (Laguna: Digitalni ugljenik i Slomljeni anđeli)
Castle Rock na osnovu priča koje je napisao Stephen King (Vulkan)
Instinct (Instinkt) po romanu Murder Games – James Patterson & Howard Roughan
Patrick Melrose (Patrik Melrouz) na osnovu romana o istoimenom junaku – Edward St. Aubyn
Sharp Objects (Oštri predmeti) – Gillian Flynn (Laguna: Oštri predmeti)
The Alienist (Alijenista) – Caleb Carr (Laguna: Alijenista)
The Haunting of Hill House (Ukleta kuća na brdu) – Shirley Jackson (Orfelin: Ukleta kuća na brdu)
The Little Drummer Girl – John Le Carre
The Terror (Teror) – Dan Simmons (Laguna: Teror)
You (Ti) – Caroline Kepnes (Laguna: Ti)

Za kraj evo i knjiga koje nas očekuju u 2019. godini. Glavni adut za sledeću godinu će zasigurno biti nastavak romana Sluškinjina priča (Margaret Atvud), a tu su i knjige autora koji već duže vreme nisu imali nešto novo (Bret Iston Elis, Hilari Mantel i Tea Obreht). Sudeći po ovom spisku, sledeća godina će biti žestoka!!!
Angie Thomas – On the Come Up
Bret Easton Ellis – White
Colson Whitehead – The Nickel Boys
Elizabeth Strout – Olive, Again
Erin Morgenstern – The Starless Sea
Harlan Coben – Run Away
Hilary Mantel – The Mirror and the Light
Ian McEwan – Machines Like Me
James S.A. Corey – Tiamat’s Wrath (The Expanse 8)
Jeanette Winterson – Frankisstein
Katherine Arden – The Winter of the Witch (Winternight Trilogy 3)
Leigh Bardugo – King of Scars (Nikolai Duology 1)
Leigh Bardugo – Ninth House (Alex Stern 1)
Margaret Atwood – The Testaments (The Handmaid’s Tale 2)
Matt de la Pena – Superman: Dawnbreaker (DC Icons 4)
Neil Gaiman – The Seven Sisters
Pierce Brown – Dark Age (Red Rising Saga 5)
Sarah J. Maas – Crescent City (Crescent City 1)
Sophie Kinsella – I Owe You One
Stephanie Garber – Finale (Caraval 3)
Tahereh Mafi – Defy Me (Shatter Me 5)
Tea Obreht – Inland
Tomi Adeyemi – Children of Virtue and Vengeance (Legacy of Orisha 2)

2018. godina je zasigurno bila veoma plodna književna godina – u njoj smo dobili mnoštvo pravih literarnih poslastica, i svaki, pa čak i onaj najizbirljiviji, čitalac je mogao da nađe nešto po svom ukusu. Ono što je bilo za svaku pohvalu jesu gostovanja stranih pisaca u našoj zemlji. Ove godine smo imali prilike da se družimo sa Ju Nesbeom, Piterom V. Bretom, Taharom Ben Želunom, Ijanom Makjuanom i Justejnom Gorderom. Izvanredne reakcije pisaca na druženje sa čitaocima, a posebno oduševljenje koje je Piter V. Bret iskazao povodom Sajma knjiga govore u prilog tome kako Srbija ima šta da ponudi i piscima i čitaocima.

Praznično je vreme, i skoro svaka izdavačka kuća ima neku akciju – iskoristite priliku i obradujte i sebe i svoje najbliže “duhovnom hranom”. Možda baš neka knjiga koju smo spomenuli u ovoj retrospektivi čeka da je otkrijete, pročitate i onda da postane deo vas zauvek.

Kristijan Vekonj

http://www.hellycherry.com/2018/12/retrospektiva-kakva-je-bila-2018-u-knjizevnosti.html?m=1http://www.hellycherry.com/2018/12/retrospektiva-kakva-je-bila-2018-u-knjizevnosti.html?m=1

Kako napraviti svoju kolekciju knjiga

Lične biblioteke imaju dugu i bogatu istoriju. Bile su standardna obeležja domova od 17. do 20. veka. Za višu klasu, biblioteka je bila savršeno mesto iz koga se upravljalo imanjem i družilo sa drugom gospodom (obično uz piće i poneku cigaru). A za radničku klasu, lična biblioteka ili bar nekoliko polica sa knjigama, bili su sjajno bekstvo posle teškog rada, kao i moguće sredstvo za napredak na ekonomskoj lestvici.

Bogata gospoda iz prošlosti obično su sakupljala sabrana dela klasičnih pisaca („Sabrana dela Čarlsa Dikensa“ na primer), izuzetne knjige koje su doprinele napretku civilizacije (takozvane „Velike knjige“) i knjige u vezi sa njihovim ličnim interesovanjem i zanimanjem. Isti standardni naslovi se mogu očekivati u biblioteci svakog gospodina, što znači da je, uz neke značajne izuzetke, prosečna kolekcija donekle dosadna. Na svakom bogatom imanju u SAD ili Britaniji, mogu se naći varijacije jedne iste biblioteke.

Biblioteka radnika je zanimljivija. Ograničen budžet znači da su knjige luksuz i da se kupuju samo sa određenom namerom ili iz duboke i neprolazne strasti za nekim delom. Posledica toga je da biblioteka radnika daje fascinantan uvid u njegov život, iako na prvi pogled ne mora izgledati impresivno.

Važne knjige u našim životima uvek treba da nam budu lako pristupačne. Koje biste knjige poneli sa sobom ako bi pošli u kolibu u australijskoj divljini? Te knjige treba da kupujete. Tu vam nije potrebno nikakvo uputstvo; jednostavno kupujte ona dela koja volite. U formatu koji vama najviše odgovara.

Kolekcija knjiga, s druge strane nešto je sasvim drugačije. Tu idete dalje od formiranja osnovne biblioteke da biste napravili svrsishodnu, pažljivo skupljenu kolekciju knjiga objedinjenu jednom središnjom temom. I tu se zapravo kolekcionari knjiga razlikuju od drugih.

Kolekcionari su lovci koji gone svoj plen na prašnjavim policama antikvarnica. (Ili manje poetski, na treptavim ekranima svojih računara.) Oni grade svoje kolekcije sa naročitim ciljem na umu. Estetika, interesovanja, dobit, milosrđe, posao, zadovoljstvo, učenje, čista želja za izuzetnošću ili možda pohlepa, to su sve razlozi zbog kojih ljudi prave kolekcije knjiga. Na primer, na jednoj polici sam napravio jednu malu kolekciju knjiga na osnovu njihovog izgleda, na drugoj iz interesovanja za temu koju obrađuju, i jednu na kojoj ću kasnije da zaradim.

Međutim, bez obzira na motive, svaka kolekcija knjiga vredna svog imena, mora biti objedinjena oko lako prepoznatljive središnje teme.

Vrste kolekcija knjiga

Ali kakve knjige treba da skupljate? Na šta da se usredsredite? Iako postoji mnogo načina da napravite svoju zbirku, ovo je nekoliko oprobanih recepata:

1. Autorska kolekcija: U ovakvoj vrsti kolekcije, pravite čitavu zbirku od knjiga određenog autora. Obično to znači da kupite prva izdanja svih knjiga nekog pisca, a obimnija zbirka bi uključivala i reizdanja, strane prevode, posebna izdanja i članke u časopisima vezane za njih. Pravljenje autorske zbirke je skup poduhvat ako se odlučite za istaknute pisce. Međutim, možete da napravite jeftinu kolekciju usredsređujući se na pisce u usponu, ili omiljene autore iz prošlosti koji su manje poznati. Varijaciju autorske kolekcije predstavlja ilustrovana kolekcija – sve knjige koje je ilustrovao određeni autor.
2. Kolekcija zasnovana na određenoj listi: Ovakvu kolekciju pravite uzevši neku poznatu listu (na primer, dobitnici Pulicerove nagrade ili nagrade Buker) i onda pokupujete sve knjige sa te liste. I ovde važi da treba da se usredsredite na prva izdanja, a u skupljem obliku, kolekcija bi uključivala reizdanja, klasične edicije, itd.
3. Tematska kolekcija: Tematska kolekcija je ograničena jedino vašom kreativnošću. Intervjuisao sam jednog mladića koji je zarad svoje disertacije, sakupljao sve što je mogao naći o Olimpijadi u Minhenu iz 1972. godine. E to je šmekerska i neočekivana zbirka koju bi neko mogao imati na polici. Slično tome, mogli biste skupljati knjige o pecanju pastrmki u Montani, knjige o golfu u Škotskoj, dela koja se bave vrhunskim kvalitetom kubanskog duvana ili avanturističke romane sa radnjom smeštenom u Africi. Izbor je beskonačan. Knjige iz tematske kolekcije su obično izlizane od silne upotrebe.
4. Estetska kolekcija: Ovakva kolekcija nastane kada se knjige posmatraju kao vizuelna umetnička dela. To uključuje izdanja nekog izdavača u posebnom povezu, knjige sa koricama koje je ilustrovao vaš omiljeni umetnik ili muzičke partiture iz 19. veka na čijim je koricama obojena litografija, ili knjige u povezu od štavljene kože. Sastavljanje estetske kolekcije je slično pravljenju male umetničke zbirke. Tragate za knjigama koje sjajno izgledaju.
Značajno je u kakvom se stanju knjige nalaze

Pravilo je da pokušate da nađete najfiniji primerak koji možete priuštiti. Šta to znači? Pronađite knjigu u najboljem stanju koju vam budžet dozvoljava da kupite. Kada razgledate knjige po internetu ili katalozima, primetićete da prodavci raspoređuju knjige po otprilike standardnim ocenama koje počinju sa „odlično“ i završavaju se sa „loše“:

„Odlično“ znači da je primerak u suštini nov, verovatno nekorišćen, bez znakova upotrebe, pogotovo u odnosu na svoju starost.

„Gotovo odlično“ znači da je skoro novo, ali ima par veoma malih oštećenja, koje prodavci opišu u katalogu.

„Veoma dobro“ znači da postoje jedno ili dva primetna oštećenja, takođe opisana.

„Dobro“ obično ima više oštećenja.

„Solidno“ ima značajan broj mana.

„Loše“ je primerak koji se samo može čitati ali ne odgovara pristojnoj kolekciji knjiga (osim ako delo nije izuzetno retko).

Naravno, način na koji prodavci određuju šta je „odlično“ a šta „skoro odlično“ i slično, subjektivan je ali ovakvo ocenjivanje knjiga daje dobre opšte smernice.

Napomena o knjigama sa omotima koji se skidaju: nabavite ih ako možete. Pokušajte da nađete knjige koje imaju originalne omote u najboljem stanju koje možete priuštiti (to naravno ponekad nije izvodljivo). Omoti se takođe rangiraju od „odlično“ do „loše“, i značajno utiču na vrednost knjige. Primer: prvo izdanje romana „Veliki Getsbi“, F. Skota Ficdžeralda, koštaće vas nekoliko hiljada dolara. Ali prvo izdanje sa originalnim omotom? Preko 100.000! Ozbiljan sam. Tako da nabavite te omote. I zaštitite ih celofanom.

Gde nabavljati knjige za svoje kolekcije

Sada da se pozabavimo time gde da tražite svoje knjige. Preturati police sa knjigama u antikvarnim knjižarama je fino i može dovesti do bitnih otkrića ali takođe je korisno istraživati velike mogućnosti interneta da biste pronašli knjige za svoju kolekciju. Kupindo, Abebooks.com i Biblio.com su dva odlična sajta preko kojih možete da nađete retka izdanja kao i knjige koje se više na štampaju, i kupite ih od nezavisnih prodavaca širom sveta. Ibej takođe predstavlja pravo blago u ovom pogledu.

Kako uštedeti prilikom sakupljanja knjiga

Ako ne želite da bankrotirate prilikom sastavljanja svoje kolekcije, evo nekoliko saveta:

Ne gomilajte nepotrebno: Otarasite se knjiga koje više nisu značajne za vašu kolekciju. Kada nađete bolje očuvane primerke za vašu zbirku, prodajte lošija izdanja. Ibej, ili za naše tržište, Kupindo je od velike koristi u ovom.

Na takvim sajtovima se držite zdravog razuma: Naučite kako da uštedite vreme prilikom potrage. Koristite se isteklim oglasima da vidite koliko se sličnih naslova prodalo u prošlosti. Steknite predstavu o vrednosti neke knjige i onda sledeći put na aukciji dajte ponudu u skladu sa tim. Budite otvoreni za dogovore.

Steknite potrebno poznavanje tematike: Naučite sve moguće o žanru/temi/piscu/ilustratoru. Tako ćete biti sposobni da primetite interesantna izdanja povoljne cene koja će se temom uklopiti u vašu zbirku.

Negujte poznanstva sa prodavcima retkih knjiga: On ili ona će vam ponuditi zanimljiva izdanja vezana za vašu kolekciju pre nego što izađu sa njima u javnost (gde će možda biti izložena po većoj ceni).

Kupujte direktno od prodavca: Sajtovi kao Abebooks.com ili Biblio.com odlični su za kolekcionare ali za svaku prodaju uzimaju proviziju. Posledica toga je da neki prodavci nude knjige jeftinije ako ih kupujete direktno od njih ili sa njihovog vebsajta. Uzmite u obzir ovu opciju naročito kada tragate za nekim skupim izdanjima.

Bez obzira da li želite da budete ozbiljan kolekcionar knjiga ili samo težite tome da nabavite značajne knjige u svom životu, zapamtite ovaj Ciceronov citat o samodovoljnosti: „Onome ko ima biblioteku i baštu, ne treba ništa više“. Neka nam ništa više ne treba.

Da li vi imate kolekciju knjiga? Pošaljite nam vaš komentar o tome.

Izvor: artofmanliness.com
Prevod: Vladimir Martinović

Neobjavljeni rukopisi: Šta se krije po fiokama poznatih pisaca?

1. Ostrvo krsta (The Isle of the Cross), Herman Melvil

Pitanje je da li postoji pisac čiji su svi romani dospeli na listu najčitanijih. Još je veće pitanje da li postoji onaj čiji su svi rukopisi uspeli da budu i objavljeni. Neki rukopisi čak i poznatih pisaca bili su uništeni, ukradeni, odbijeni ili zauvek zaključani u fioci samog autora.

Iako je Mobi Dik (Moby Dick) danas veoma popularan roman, u vreme objavljivanja bio je potpuni neuspeh, bar u komercijalnom smislu. Ista sudbina zadesila je i naredni Melvilov roman Pjer (Pierre; or, The Ambiguities).

Stoga se on 1853. bacio na pisanje romana Ostrvo krsta koji je navodno nastao prema istinitoj priči za koju je Melvil čuo tokom svog putovanja na Nantaket.

Prema priči, Agata Heč, ćerka čuvara svetionika u Masačusetsu udala se za mornara koji ju je napustio kada je ostala u drugom stanju i vratio se ‒ 17 godina kasnije. Nakon što je čuo ovu priču, Melvil ju je najpre ispričao jednom drugom piscu, inače svom prijatelju, Natanijelu Hotornu, međutim ovaj je rekao kako bi tu priču ipak trebalo da napiše Melvil. On je taj savet i poslušao, u nadi da će napokon imati sreće sa prodajom romana, no izdavačka kuća nije delila njegovo oduševljenje pričom.

Iako su tačni razlozi ostali nepoznati, izdavačka kuća Harpers je odbila ovaj roman, a danas se spekuliše da su to učinili iz bojazni da ih akteri ove priče ne bi kasnije tužili. Danas je ovaj rukopis potpuno izgubljen.

2. Naš bračni život (Our Married Life), Džonson (Johnson), Misterija Bonite (The Mystery of Bonita) i Moli Udl (Molly Oodle), L. Frenk Baum

Autor Čarobnjaka iz Oza svojevrsni je rekorder na ovoj listi. Iako je L. Frenk Baum bio pre svega dečiji pisac, tokom svoje karijere oprobao se i u pisanju romana za odrasle. Međutim, za taj deo njegovog opusa danas gotovo da se i ne zna, i to iz dobrog razloga.

Naime, čak četiri romana ovog pisca nikada nisu ugledali svetlost dana. Romani Naš bračni život (Our Married Life), Džonson (Johnson), Misterija Bonite (The Mystery of Bonita) i Moli Udl (Molly Oodle) koje je Baum napisao u periodu između 1912. i 1915. godine nikada nisu objavljeni, a danas se ne zna da li su rukopisi uopšte sačuvani.

Baumov najstariji sin Frenk je naveo u svojim memoarima da je njegova majka spalila sva četiri rukopisa. Međutim, mnogi smatraju kako ovo nije istina jer je izvesno da se Frenk Mlađi na ovaj način samo svetio svojoj majci zato što ga je izbacila iz svog testamenta.

3. Drugi pogled (Double Exposure; or Doubletake), Silvija Plat

Silvija Plat najpoznatija je po svojoj poeziji i svom prvom i jedinom romanu Stakleno zvono (The Bell Jar). Nakon što je izvršila samoubistvo kada joj je bilo 30 godina, svet je ostao uskraćen za njen spisateljski glas i specifičnu naraciju.

Međutim, 1977. njen muž Ted Hjuz (takođe pisac) otkrio je u svojim memoarima kako je Platova pisala svoj drugi roman u vreme koje je prethodilo njenoj preranoj smrti.

Roman Drugi pogled bio je osmišljen kao autobiografija, a Platova se u njemu bavila krahom svog braka sa Hjuzom. U prvom izdanju svojih memoara Hjuz je zapisao da je pre svoje smrti, Platova napisala čak 130 stranica novog romana, da bi u kasnijim izdanjima broj bio smanjen na 60 ili 70.

On je dalje naveo kako je rukopis spisateljicine autobiografije nestao 70-ih, a razlog nestanka je ostao prekriven velom tajne. Međutim, iako se ne zna sa sigurnošću šta se desilo sa ovim romanom i da li je možda Platova uspela i da ga završi, ovaj pomen rukopisa dao je povoda za spekulacije.

Kako je vrlo verovatno da Silvija Plat nije predstavila naročito laskavu sliku svog supruga za koga se zna da je bio preljubnik, sve su šanse da nestanak ovog rukopisa nije niti kakva misterija, niti nesrećan slučaj.

4. Siromah i dama (The Poor Man and the Lady), Tomas Hardi

Kada govorimo o prvim romanima pisaca, može se reći da su oni često šablonski. Prvi romani obično su opterećeni autobiografskim elementima, a napori da se iskleše sopstveni stil i spisateljski glas očigledni su svakom iole pažljivijem čitalačkom oku. Mnogi pisci su tokom života često govorili kako bi želeli da im prvi roman nikada nije ni objavljen, ali se sa njima ne bi složio Tomas Hardi.

Kada je krajem 1860-ih godina mlađani Hardi poslao rukopis svog prvog romana izdavačkim kućama u Londonu, jedan čovek zadužen za iščitavanje novih rukopisa po imenu Džordž Meredit navodno je sprečio izdavače da puste Hardijev roman u štampu. Meredit je svoj stav opravdao željom da sačuva reputaciju mladog pisca, te da spreči da njegov prvenac našteti karijeri koja je bila tek u povoju.

Postoje dve verzije ove priče. Oni naklonjeniji piscu kažu kako je Meredit lično otišao kod Hardija kako bi mu izneo svoje mišljenje i saopštio vesti, dok drugi tvrde da je rukopis glatko odbijen. Potonjoj verziji veruju i autori Hardijeve biografije iz 1921. pod nazivom Tomas Hardi, pesnik i romanopisac (Thomas Hardy, Poet and Novelist) u kojoj pišu da je ovakav scenario daleko izgledniji.

Hardi je kasnije opravdavao Mereditovu odluku govorivši kako je on predložio da se knjiga stavi na čekanje jer je za mladog pisca bila previše filozofski obojena i preterano satirična. No, ne čini se da je on ovu odluku prihvatio sa oduševljenjem.

Svoj rukopis čuvao je do pred smrt, možda čak i u nadi da će roman jednom naći put do datuma objavljivanja. Ipak, par godina pre nego što će preminuti, Hardi je spalio ovaj rukopis, pa će tako ovaj roman zauvek ostati misterija za javnost i Hardijeve obožavaoce.

5. Nedovršeni roman o Prvom svetskom ratu, Ernest Hemingvej

Teško da u istoriji književnosti postoji nečuveniji događaj od krađe kofera u kojem su se nalazila rana Hemingvejeva dela. Naime, kada je Hemingvej izveštavao sa Lozanske konferencije mira, njegova prva supruga Hedli Ričardson ponela je sa sobom ovaj dragoceni kofer iz Pariza u Švajcarsku kako bi pokazala Hemingvejeva dela Linkolnu Štefensu, njujorškom reporteru i piscu.

No, kofer nikada nije stigao na svoje odredište. Pre nego što je stigla u Švajcarsku, Hedli su ukrali kofer još u vozu. U njemu su se nalazile indigo kopije i originali svih Hemingvejevih kratkih priča koje je do tog momenta napisao, kao i rukopis romana o Prvom svetskom ratu na kojem je pisac uveliko radio.

Nakon što mu je delo nestalo usred pisanja, Hemingvej je odlučio da potpuno zaboravi na njega. Nikada se nije pokušao da ponovo napiše ni roman koji je započeo, ni kratke priče koje je izgubio. Umesto toga, nakon incidenta on se potpuno okrenuo pisanju drugog romana, za koji će se ispostaviti da je potpuni uspeh ‒ Sunce se ponovo rađa (The Sun Also Rises).

6. Princ Meduza, Hanter S. Tompson

Još jedan američki pisac i novinar poznat po svom novinarskom stilu pisanja ostao je bez jednog svog romana. Autor Paranoje u Las Vegasu (Fear and Loathing in Las Vegas) i Dnevnika opijanja (The Rum Diary) Hanter Tompson, takođe se kao mladi pisac suočio sa odbijanjem.

Njegov prvi roman, Princ Meduza, izdavači su odbili i tako ga osudili na večni zaborav. Priča je, kažu, bila autobiografske prirode i govorila je o dečaku iz Luivila koji je došao u veliki grad da okuša sreću. Kasnije je i sam Tompson priznao kako je roman bio nezanimljiv i kako je njegova priča neupečatljiva, pa ju je lako zaboraviti. Da li rukopis ovog romana još uvek postoji je nepoznanica.

Zanimljivo je da to nije jedini Tompsonov roman koji se suočio sa odbijanjem. Njegov naredni roman Dnevnik opijanja takođe je dugo bio neobjavljen. Tompson ga je napisao 60-ih inspirisan vremenom koje je kao novinar proveo u Portoriku, međutim, na objavljivanje se čekalo sve do 1998. kada ga je Tompsonov prijatelj pronašao u njegovom stanu i nagovorio ga da pokuša ponovo da ga objavi.

Igrom sudbine, taj Tompsonov prijatelj bio je Džoni Dep koji će kasnije tumačiti glavnu ulogu u filmskoj adaptaciji ovog romana (nakon uspešne ekranizacije i prethodnog Tompsonovog romana Paranoja u Las Vegasu).

7. Mesec škrabala (Scribbler Moon), Margaret Atvud

Evo jednog romana koji je doslovno završio zaključan u fioci. Preciznije, u sefu.

Naime, Margaret Atvud je 2014. napisala roman za projekat Biblioteka budućnosti koji je sprovela norveška Narodna biblioteka. Projekat je osmišljen tako da čuva rukopise raznih pisaca sve do 2114. kada će biti objavljeni u jednoj antologiji. Projekat je zasadio 1000 stabala u Norveškoj od kojih će za nešto manje od sto godina nastati papir za štampanje 1000 primeraka ove jedinstvene antologije.

Margaret Atvud je prva koja je predala svoj rukopis na čuvanje ovom projektu, a ideja je da svake godine novi pisac doda jedno svoje neobjavljeno delo ovoj kolekciji. Njenim stopama krenuli su 2015. i Dejvid Mičel sa svojim romanom Od mene teče ono što se zove vremenom (From Me Flows What You Call Time) i 2016. Sigurjon B. Sigurdson (islandski pisac poznatiji kao Sjon) sa romanom VII: Dok moja četkica dodiruje tunike anđela (VII: As My Brush Brushes on the Tunics of Angels).

Detalji o ovom romanu koji je napisala autorka Sluškinjine priče (The Handmaid’s Tale) nepoznati su javnosti. Naime, svi rukopisi koji pripadaju ovom projektu su izloženi u Narodnoj biblioteci u Oslu, međutim, nisu dostupni za čitanje. Iako većina nas gotovo sigurno neće dočekati da pročita ova dela, svoj primerak možete rezervisati ukoliko uplatite 1000 dolara projektu Biblioteka budućnosti.

https://kultivisise.rs/neobjavljeni-rukopisi-poznatih-pisaca/

25 zanimljivih činjenica o knjigama

1. Hju Lofting, pisac romana „Dr Dulitl“ je smatrao da treba da postoje „knjige za starije“, kao što postoje i „knjige za mlade“.

2. U Dikensovoj kući je postojao tajni prolaz koji se otvarao uz pomoć lažne police sa knjigama. Među lažnim knjigama je bilo raznih naslova, između ostalih „Život mačke“ u devet tomova.

3. Prva knjiga prodata na Amazonu je nosila naziv „Fluidni koncepti i kreativne analogije: računarski modeli fundamentalnih mehanizama misli“ („Fluid Concepts and Creative Analogies: Computer Models of the Fundamental Mechanisms of Thought“).

4. Osim što postoje prave škorpije, postoje „knjiške škorpije“, oni koji su neprijateljski nastrojeni prema knjigama i učenju; izraz je prvi put zabeležen 1649. godine u delu pesnika Endrua Marvela.

5. Najmanja knjiga „Old King Cole“ se nalazi u Velškoj narodnoj biblioteci. Njene dimenzije su 1 mm x 1mm, a stranice se mogu okretati jedino uz pomoć igle.

6. Prva osoba koju je Rej Bredberi pozvao na sastanak je radila kao prodavačica u knjižari; venčali su se 1947.god. i ostali zajedno do njene smrti 2003.

7. Japanska reč „tsundoku“ znači „kupovanje gomile knjiga koje nikada ne stižemo da pročitamo“.

8. DŽ. D. Selindžer je kao srednjoškolac toliko voleo da glumi da se u godišnjake upisivao pod imenima uloga koje je igrao.

9. Najskuplja knjiga na svetu je „Bay Psalm book“ („Zalivska knjiga psalama“) iz 1640. godine štampana u Americi. Prodata je u novembru 2013. godine za 14.5 miliona dolara.

10. „Bukinista“ je prodavac „polovnih knjiga koje nemaju veliku vrednost“.

11. Prva knjiga štampana u Oksfordu je bila studija o učenjima Apostola. Na prvoj strani je bila štamparska greška: pisala je 1468.god. umesto 1478.

12. Silvija Plat je napisala knjigu besmislenih pesama za decu koju je nazvala „The Bed Book“, a koja je o raznim vrstama kreveta.

13. Pre nego što je Gugl otkupio domen pod nazivom gmail.com, Garfield.com ga je koristio za komunikaciju sa ljubiteljima ovog stripa.

14. U kineskoj provinciji Hunan je 1931. godine knjiga „Alisa u zemlji čuda“ bila zabranjena, jer „životinje ne smeju da koriste jezik kojim govori čovek“.

15. Džonatan Svift je izmislio ime Vanesa.

16. Godine 1849. Dostojevski je osuđen na smrt streljanjem. U poslednjem trenutku presuda je preinačena u četiri godine teškog rada.

17. Hans Kristijan Andersen je jednom prilikom boravio kod Dikensa čitavih pet nedelja; kada je konačno otišao, Dikens je na ogledalu gostinjske sobe napisao: „Hans Andersen je u ovoj sobi spavao pet nedelja – što je za ovu porodicu kao VEČNOST.”

18. Vladimir Nabokov je imao „kredenac za genitalije“ u kom je držao svoju kolekciju muških genitalija plavog leptira. Sada se čuva na Harvardu.

19. Kada se sin DŽ. R. R. Tolkina prijavljivao u vojsku, kao zanimanje svog oca je naveo „čarobnjak“.

20. Vilijem Burouz je 1951.god. slučajno iz pištolja ubio svoju nevenčanu suprugu Džoan Volmer, dok su pijani igrali igru „Vilijem Tel“.

21. Već 1974.god. Artur Klark je predvideo internet kakav imamo od 2001. godine.

22. Dž.R.R. Tolkin i K.S. Luis su se jednom takmičili ko će da pročita duži odlomak iz „loših“ ljubavnih romana spisateljice Amande MekKitrik Ros a da ne prsnu u smeh.

23. „Priča o Petru Zecu“ koju je napisala Beatriks Poter je odbijana toliko puta, dok autorka nije odlučila da je sama objavi u 250 primeraka. Do sada je prodato 45 miliona.

24. Stig Larson je rekao da je „The Girl with the Dragon Tatoo“ zasnovana na onome što bi bila Pipi Duga Čarapa kao odrasla.

25. Pre nego što je postao popularan pisac, autor „Da Vinčijevog koda“ Den Braun je bio pop pevač. Jedan od njegovih solo albuma se zvao „Anđeli i demoni“.

Izvor: interestingliterature.com

Knjige za bijeg iz svakodnevice: Putovanje kroz vrijeme

Knjige za bijeg iz svakodnevice: Putovanje kroz vrijeme

Dosadilo vam je ovo naše vrijeme, njegove brige i dubioze? Vi ste zreli za jedno drugačije putovanje, izaberite pravac među našim naslovima.

Audrey Niffenegger: Žena vremenskog putnika

Prvijenac američke spisateljice, u kojem je vješto inkorporiran SF motiv putovanja kroz vrijeme u ljubavnu priču između knjižničara i studentice likovne akademije. Naime, glavni lik Henry ima mutirani gen zbog kojeg neočekivano nestaje i pojavljuje se u prošlosti ili budućnosti. Clare i Henry pokušavaju živjeti „obične“ živote, ali u tome ih ometa nešto što ne mogu ni predvidjeti, niti kontrolirati.To je roman o bezuvjetnoj odanosti kroz vrijeme.

Herbert George Wells: Vremenski stroj

„Vremenski stroj“ (1895) prvi je roman engleskog pisca znanstvene fantastike u kojemu Vremenski putnik dolazi u 802.701. godinu u zajednicu Eloia. To su dobroćudna, no degenerirana ljudska bića niske inteligencije koja se prehranjuju voćem, ništa ne rade i žive u blagostanju, no prividnome, jer podzemne špilje nastanjuju majmunoliki Morlocki koji se hrane mesom, i to mesom Eloia.

Michael Crichton: Niz vrijeme

Uzbudljiva priča o grupi mladih povjesničara koji su otišli na putovanje niz vrijeme: istražujući stare građevine iz XIV. stoljeća odjednom se nađu u njemu, pokušavajući spasiti svog nestalog profesora. Priča je zasnovana na kvantnoj teoriji po kojoj paralelno postoje mnogi svjetovi, pa je moguć i put u njih adekvatnim strojevima, koje u ovom romanu osigurava bogata korporacija.

Tim Powers: Anubisova vrata

Tim Powers, prisutan na spisateljskoj sceni od 1976., pripada redu darovitijih američkih pisaca čiji romani osciliraju između SF-a i epske fantastike. U romanu „Anubisova vrata“ (1983.) nalazimo plejadu osebujnih likova, a radnja, smještena u Englesku s početka 19. st., započinje magijskim zazivanjem egipatskog boga mrtvih, Anubisa. Autor time „šalje“ signale karakteristične za epsku fantastiku, odnosno horor. U radnju zatim uvodi i elemente SF-a koristeći motiv vremenskog putovanja. Dva desetljeća nakon prvog izdanja na hrvatskom jeziku, ovo osvježeno izdanje, jednog od legendarnijih romana ovoga žanra, nezaobilazno je štivo novim, ali i onim malo starijim generacijama.

Robert A. Heinlein: Vrata u ljeto

Dan Davis je zaneseni inovator s bezgraničnom ljubavlju prema mačku Peteu i minimalnim smislom za financijske probitke. Time izaziva bijes zaručnice, pohlepne Belle i poslovnog partnera Milesa, koji se rješavaju Dana na elegantan način, „dugim snom“ ili hibernacijom. Dan se budi početkom trećeg tisućljeća, daleko pametniji i odlučan da istjera pravdu i, svoj novac. Duhovitim i neočekivanim rješenjima i obratima, rušeći prostorno-vremenske granice, autor vodi čitatelja, preko Amerike sedamdesetih, u Ameriku 2001. i natrag, pa opet u 2001. sve do konačnog raspleta.

Arthur C. Clarke, Stephen Baxter: Vremenska odiseja

Ovu uzbudljivu priču punu fizike budućnosti, vojne strategije i zapanjujućih likova, koja se odvija u svijetu znamenite „Odiseje u svemiru 2001“, napisali su Arthur C. Clarke i njegov najtalentiraniji suautor Stephen Baxter. Roman počinje tako da je Zemlja doslovno narezana na kriške i ponovo spojena u nekakvoj neobjašnjivoj i sveobuhvatnoj katastrofi. Svaki segment tla pripada različitom vremenskom razdoblju od kojih su poneka udaljena milijunima godina. Na početku romana britanska vojna postrojba iz 19. stoljeća, stacionirana na granici Afganistana s Pakistanom, zarobi australopiteke – majku i dijete, dok se u istom trenutku u blizini spušta helikopter UN-ovih promatrača iz 21. stoljeća. Oni se kasnije pridružuju vojsci Aleksandra Velikog, dok se u tabor Džingis-kana prisilno spušta lender Sojuz s međunarodne svemirske stanice.

Poul Anderson: Hodnici vremena

U ovom je romanu u centru događanja bespoštedna borba za moć dviju suprotnih strana iz tehnološki savršenije budućnosti. U toj se borbi brišu sve prostorno-vremenske granice, pa se čitatelj, poput glavnog junaka, vraća iz Amerike XX. stoljeća u osvit europske civilizacije, u neolitsku Dansku, ali i u srednjovjekovnu Englesku. U ovom ratu širom svijeta i širom vremena ljudska povijest ipak ostaje nepromijenjena, a glavni junak nastojat će, vlastitom odlukom, znanje iz svoga vremena podijeliti s ljudima iz brončanog doba.

Selden Edwards: Mala knjiga

Debitantski roman, pisan više od trideset godina, obiteljska je saga i ujedno putovanje je kroz vrijeme Franka Standisha, Wheelera, Burdena III, nasljednika bostonskih bankara, bejzbolskog čuda od djeteta, rock-zvijezde sedamdesetih i pisca. Godine 1988. Wheeler je u kasnim četrdesetima, živi u San Franciscu i iznenada, iščašenjem u vremenu nađe se u Beču u godini 1897. U gradu i vremenu znanog iz priča svog omiljenog profesora Hazea, Wheeler se neočekivano dobro snašao. Sreće oca, također vremenskog putnika, stradalog u Drugom svjetskom ratu, te djeda i baku u intrigantnim okolnostima. Glavni grad Austro-Ugarske proživljava svoje najslavnije dane, ne znajući za apokalipsu koja slijedi. Wheeler upoznaje mnoge slavne ljude (Freud, Wittgenstein, Twain…), svjedoči porastu antisemitizma, sreće dječaka Hitlera, svjestan da svojim postupcima ne smije mijenjati budućnost koja se već dogodila.

Ken Grimwood: Još jednom

Jeff Winston je novinar jedne radiopostaje. Upravo je razgovarao sa suprugom kada je naprasno umro u svom uredu. Budi se nekoliko trenutaka kasnije u svojoj studentskoj sobi i ima osamnaest godina. Nakon nekog vremena shvati da mu je pružena prilika da još jednom proživi život. Ipak, ostaje mu sjećanje na događaje iz prošlog života pa tako i o stanju na burzi i uspješnim poslovima. Priliku iskorištava u potpunosti i postaje bezobrazno bogat. Ipak, u četrdeset i drugoj godini ponovno umire. I tako ponovno, i ponovno… Svaki put iskušava neku drugu mogućnost življenja svog života. Postoji li još netko kome je pružena takva prilika.

.

Mark Twain: Yankee na dvoru kralja Arthura

Nakon snažnog udarca u glavu zadobijenog u tučnjavi, glavni junak romana, Amerikanac iz 19. stoljeća, Hank Morgan, s neizmjernim čuđenjem konstatira da je dospio u neko drugo povijesno razdoblje. Probudio se, naime u srednjovjekovnoj Engleskoj u doba kralja Arthura. Njegovi doživljaji u tom vremenu, otvaraju nam nove poglede na povijesne događaje i drevne legende o kralju Arthuru. Hank postupno uvodi niz promjena u društvo, upoznajući ondašnje ljude s tehnološkim i društvenim promjenama svog doba . . . Ovo satirično djelo s obilježjima znanstvene fantastike odlikuje se inteligentnim humorom i dubokom suosjećajnošću, a prozvano je „američkim Don Quijoteom“. Prvi put objavljeno 1889. godine.

A. G. Riddle: Raskrižje

Spisateljica pred životnom odlukom, bogati biznismen, znanstvenica i računalni genij među malobrojnim su preživjelima u avionskoj nesreći. No postepeno će shvatiti da pad njihovog aviona nije plod nesretnog slučaja, već zavjere u kojoj su oni pomno odabrani pokusni kunići, a njihova uloga u razotkrivanju te zavjere već je izazvala neizbrisive posljedice u jednoj stvarnosti te sad prijeti i životu na Zemlji.

.

Diana Gabaldon: Tuđinka

Godina je 1945. i Claire odlazi sa suprugom Frankom na drugi medeni mjesec u škotski Highlands. Dotaknuvši raskoljeni kamen u središtu kamenog svetišta Claire se odjednom nađe u 1743. te biva uhvaćena u zamku prošlosti, u intrige i opasnosti koje bi joj mogle ugroziti život, ali i slomiti srce. Upoznavši Jamesa Frasera, mladog škotskog ratnika, postaje žena rastrgana između vjernosti i požude, između dva muškarca u dva različita života razdvojena godinama. Prvi put objavljena prije više od dvadeset godina, ovo je prva knjiga u vrlo uspješnom serijalu.

Dan Simmons: Hyperion : roman

Sedmero izabranih odlazi na zloslutan planet Hyperion, na rubu Hegemonije, u posjet zagonetnim Vremenskim Grobnicama povezanima s krvavim kultom Shrikea, Boga Boli. Jer, na Hyperionu se rješava opstojnost ljudskog roda ali i krucijalna pitanja samog svemira. Uzbudljiva međuplanetarna priča s elementima horora, trilera, indijskih religijskih kultova, fizikalnih tajni prostor-vremena.

http://gkr.hr/Magazin/GKR-Bira/Knjige-za-bijeg-iz-svakodnevice-Putovanje-kroz-vrijeme

Hercule Poirot, detektiv kojeg smo voleli

SLAVNA Agatha Christie za vrijeme svoje karijere stvorila je dva podjednako slavna detektiva – Herculea Poirota i gospođicu Marple.
image

Neobični belgijski detektiv koji više od svega cijeni fine manire, dobru hranu i lijepu odjeću brzo je pronašao put do srca brojnih čitatelja, a zahvaljujući načinu na koji ga je utjelovio odlični glumac David Suchet, za njim već desetljećima luduje i publika koja knjige Agathe Christie nikad nije pročitala.

Ovih 20 stvari trebao bi znati svaki obožavatelj detektiva koji slučajeve rješava uz pomoć „malih sivih stanica“:

1. Hercule Poirot prvi puta se pojavio u knjizi „The Mysterious Affair at Styles“, objavljenoj 1920. godine. 

2. Prve riječi koje je izgovorio u tom romanu uputio je svom vjernom prijatelju Hastingsu – „Mon ami, Hastings!“

3. Poirot se pojavio u 30 novela i preko 50 kratkih priča slavne Agathe Christie.

4. Njegovo ime spoj je imena dva fiktivna detektiva –  Herculea Popeaua (Marie Belloc Lowndes) i Monsieura Poireta (Frank Howel Evans).

5. Zašto je Belgijanac? U vrijeme kada ga je Christie stvarala, bilo je prirodno pokazati suosjećanje prema ljudima iz Belgije koju je okupirala Njemačka. 

6. Poirot je u Veliku Britaniju stigao kao izbjeglica, za vrijeme Prvog svjetskog rata.

7. Prije no što je postao privatni detektiv u Velikoj Britaniji, Poirot je bio policajac u Belgiji.

8. Poirot ima zelene oči, poput mačke, i crnu kosu. U starijim ju danima boji kod frizera.

9. Ovako ga je u romanu po prvi puta opisao Hastings: „Bio je visok jedva 162 cm, no držao se nevjerojatno dostojanstveno. Njegova glava bila je jajolika oblika  i uvijek ju je naginjao malo u stranu. Njegovi brkovi bili su kruti i vojnički. Čak i da je sve na njegovom licu bilo prekriveno, nos i vršci brkova bili bi vidljivi.“

10. Vječni samac Poirot ipak se strastveno zaljubio i to 2 puta. Prvi puta kao mladi policajac u Belgiji u („The Chocolate Box“) u djevojku po imenu Vergine Mesnard. Ona mu je dala broš koji stalno nosi. Druga žena koja ga je privukla bila je kontesa Veru Rossakoff, glamurozna kradljivica nakita. Prvi put se susreću u kratkoj priči „The Double Clue“, a 4 godine kasnije u romanu „The Big Four“. Ona je jedan od rijetkih zločinaca kojoj je dozvolio da pobjegne.

11. Ovaj slavni detektiv obožava putovati, ali pati i od morske bolesti i od bolesti putovanja kad je u avionu. 

12. Televizijskoj publiku u ulozi Poirota najviše se svidio David Suchet, britanski glumac kojem je ova uloga obilježila karijeru. Genijalnog britanskog detektiva George je glumio punih 25 godina. Kad se prijavljivao za ulogu brat mu je rekao: „Ne bih tu ulogu štapom dirnuo na tvom mjestu. To uopće nisi ti.“

13. Kako bi pronašao pravi glas i naglasak za Poirota, David Suchet je satima preslušavao snimke s francuskih i belgijskih radio stanica.

14. U seriji Poirot živi u stanu kraj tržnice Smithfield u Charterhouseu u Londonu. Taj stan je jedan od najbolje očuvanih stanova uređenih u art-deco stilu. 

15. Detektiv Poirot i samoj je Agathi znao ići na živce. U šezdesetim godinama prošlog stoljeća izjavila je da je „bombastičan, zamoran i egocentričan mali čudak.“

16. Agatha Christie za života nije dozvoljavala da se na koricama njezinih romana pojavljuje crtež Herculea Poirota.

17. Posljednji roman u kojem se objavljuje poprilično je mračan i u njemu je legendarni detektiv ubojica i umire. Riječ je o romanu „Curtain: Poirot’s Last Case“ objavljenom 1975. godine.

18. „Curtain: Poirot’s Last Case“ Agatha Christie je napisala u ranim 40-im godinama prošlog stoljeća te čuvala preko 30 godina.

19. Svoje „posljednje riječi“, također je uputio Hastingsu – „Cher ami!“

20. Hercule Poirot je prvi izmišljeni detektiv čija je osmrtnica objavljena u „New York Timesu“.
image

http://www.index.hr

Herr Momo

Da mi je znati u koju tačku graniče svetlost i tama.

Slađana Varićak

Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.

Mali Kutak Sreće

• LifeLiving & SoulHacking •

Svet kratke priče

Čitav svet staje u dobru ispričanu priču.

Dabetićevo

Sav moj monolog o tebi bih menjao za jedan minut tišine pored tebe.

Kratke priče

Sajt posvećen kratkim pričama i novelama

Gunđam po kućama!

Jedan pomalo neprofitabilni blog

Lovac na jednoroge

Borbe sa vetrenjačama, lajanje na zvezde i pišanje uz vetar

POETIKONS

Pesme,pisanje,tekst

stakleneperlice

Pisanje je đavolska rabota.

Književno stvaralaštvo

Književna dela ( analiza, diskusije, i kreativno pisanje )

Knjige i pesme

Početnici u pisanju

Via positiva

Pisanje s namerom...

wildsides

inner emigration

Dejanina svaštara

Ovo je mesto gde ću pisati o događajima iz svog života, izmišljenim događajima, zanimljivim pričama koje sam čula i svemu što mi se učini da je vredno pomena.

Tragom Riječi

Istina, kreativnost, sloboda i pisana riječ su naše oruđe.

moje knjige

“So many books, so little time.” - Frank Zappa

%d bloggers like this: