ENISA MILINOVIĆ: STRAH I HRABROST

Višestruka opasnost koja vuče u propast se zove STRAH. Zbog nje postoji HRABROST koja mu tad pokazuje obalu. Sa obale na okean novoga njegova smjelost ga vodi i vuče.
Svim drugim svojim djelima tu vrlinu plemenitu kazuje. Međutim, mnogi drugi imaju suprotna mišljenja o tome. Hrabrost je moć pristupiti nadolazećem problemu.
Tada se u paučinu uhvati sa svim zlim primislima. Slavu, moć, silu koja ga moguće savlada. I zbog raznih događaja kao kukavica očajava. Zaostane na pola puta ka rješenju svog problema.
Nesreću svoju, nesreću drugih produžuje, pa i pojačava.
Ako se uzda u ljudsku sudbinu, zbilja je budala.
Biti hrabar ne može svatko, to mogu biti samo pošteni, jer za poštenje moraš položiti nekakve žrtve. Hrabri ljudi da bi spasili druge se ne pitaju šta će s njima biti. Humani pak će uvijek slaviti svoje žrtve i heroje mrtve.
Pa šta da kažem nakon svega ovoga, svih ovih tvrdnji. Da li je čovjek zao ili nepošten ako u momentu nije hrabar? Da li je zbog toga izložen podsmjehu, izolaciji, sprdnji. Nije! Nije ni jedno od toga! U ljudskoj koži tu se krije samo običan čovjek!

http://www.knjizevnostuzivo.org

Mikrorecenzija: Orlovi ponovo lete

​Divna ideja, setiti se legendarnog Orlovi rano lete i angažovati više pisaca da se, kroz kratke priče, okušaju u pisanju o odrastanju. Ali je tužno je videti na šta se svelo odrastanje u Srbiji. A ako je sve što pišemo refleksija nečeg proživljenog ili podsvesnog, onda su Vojnov i Vidojković, po napisanom za ovo izdanje, za kliničko lečenje.

Šta to slavimo?

Opet su krenule (prerane) čestitke za Božić. SMS, Viber, WhatsUp, po Facebooku, Instagramu i inim tehnoliškim dostignućima za širenje vere.

Da li sam ja čudak, ili usamljenik, pa ne vidim neku vezu između te dve stvari, prepuštam drugim da odluče.

Kako god, danas je Blic.rs objavio neke od narodnih verovanja za Božić. I onda se ona moja tvrdnja da razmišljamo poput pagana koji su juče primili hrišćanstvo nekako potvrđuje. Uostalom, procenite sami:

– Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, u jednoj većoj šerpi ili tiganju rastopi se mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne ugleda svoju glavu, dogodine će umreti – jedno je od narodnih verovanja.

– Ako na Badnji dan bude oblačno, očekuje se rodna godina.

– U nekim ovčarskim krajevima čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak verujući da će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.

– Uveče domaćin sa sinovima u kuću unosi pečenicu, badnjak i slamu. Kada pređe preko praga, pozdravi domaćicu i čestita joj badnje veče, na šta ga ona blagosilja i posipa domaćina i ono što unosi pšenicom.

– Po slami ne valja ići bos, jer će ukućane boleti noge.

– Na Badnje veče stoka se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

– Posle večere uza zid se poređaju kašike po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će sledeće godine umreti.

– Na Badnje veče ne treba zaspati dok badnjak ne izgori, jer će onda ukućani umirati bez predznaka.

– U nekim krajevima veruju da će biti dosta meda u narednoj godini ako iz badnjaka iskaču varnice.

– Ako se na badnjaku koji gori u ognjištu nakupi dosta pepela, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

– Kada ukućani legnu da spavaju, baba ili neka druga starija žena zabada nož u vrata iznutra ili stavlja glogov kolac iza vrata i na njega obesi luk da bi ukućani bili sigurni od uroka, veštica i nečistih sila.

– Vatra na ognjištu na Badnji dan i Božić ne treba da se raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne bi nadimala od trave. Umesto toga, vatra se raspiruje lisnatim granama.

– Na jugu Srbije verovalo se da će momci i devojke koji za Badnje veče prespavaju na slami usnuti budućeg supružnika.

– U nekim krajevima se veruje da božićnu sveću ne valja gasiti duvanjem, već hlebom natopljenim vinom.

– Na Badnji dan valja posaditi neku biljku, jer se veruje da će se sigurno primiti.

I da napomenem, ovo nisu narodna verovanja iz dvanaestog veka. Ne, dosta od gore nabrojanog se praktikuje i dan-danas.

Ja preveliki vernik baš i nisam, pa možda ne bi trebalo da kritikujem, ali mislim da ovo gore veze sa relgijom, verom, Crkvom, Isusovim rođenjem i Bogom nema. Srećno vam Badnje veče.

Šta to slaviš, Srbine?

Prođe (skoro) ovo vreme slava i posela, došla nam je ova Nova (njihova) godina. Još da dočekamo Božić i Srpsku Novu, pa da nam je srce na mestu.

Nisam baš nešto aktivan na Facebooku, ali tu i tamo pogledam šta mi rade drugovi, rasuti po celom svetu. Ima šta da se vidi. Grupe podrške Putinu, Srbija=Rusija, Kosovo je srce Srbije i slično. Pravoslavlje posvuda, lajkuju se ikone svetaca, slike manastira. Dele se slike Svete Petke ili Svetog Nikole, sve sa potpisom „ko podeli, svetac će mu pomoći„.

Slike sa slave, nebitno koje: domaćin, razdrljene košulje, zagrlio brata i svastiku. Domaćica u haljinici, dekolte malo iznad pupka. Sveća na stolu od barem pola metra. Svakojake đakonije. Potpis ispod slika „ovako Srbi slavu slave, po slavi smo jedini u svetu“. Domaćin je kao profilnu sliku na FB  stavio pravoslavni krst, natpis „ponosim se što sam Srbin i pravoslavac“.

Sve je divno i lepo.

Par dana kasnije,dolazi mi obaveštenje od FB: isti domaćin, sa još uvek istom profilnom slikom je komentarisao fotografiju u grupi „vruće mačkice sa Balkana“. Na slici jadnica od (nadam se) 18-19 godina. Domaćinu se sviđa šta vidi, pa valjda zaboravlja na pravoslavlje za jedan trenutak: „uff, kako bih te ja“. Vidim da je par minuta kasnije stavio na FB slike svoje dece, sa komentarom „moji anđeli„. Pa se zapitam kakav mu je mentalni sklop.

Opet par dana kasnije, domaćin je na slavi kod svog brata. Slika ista: odela koja se oblače tri puta godišnje: za slavu, doček Nove i ako se ide u crkvu. Sad već postajem špijun, odlazim da vidim šta je njegov brat lepo napisao na FB. Todana, naravno, podelio je sliku sveca kojeg slavi. Dan ranije, lajkovao je jedno desetak slika- manastiri i izreke Patrijarha Pavla, kao i dupeta i silikone iz neke grupe „mačkica“. Otpilike u srazmeru 50:50.

Pravoslavlje i Srbi. Bez komentara. I što je najjadnije, nisu ovi i ovakvi slučajevi izolovani, plašim se da je takvo ponašanje pre pravilo nego izuzetak.

Ali neko odozgore vidi sve, kako reče ona „srpska izdajica i autonomaš“, Đole Balašević.

Otkrijmo Srbiju

Ako još uvek ne verujete da je Srbija zaista prelepa zemlja, onda ste definitivno posećivali pogrešna mesta.

Prirodna bogatstva naše zemlje oduševljavaj i Srbe i strance – a i vas će sigurno ostavit bez daha ovim fantastičnim fotografijama. Iako deluju kao da su nastale u nekim dalekim, znatno uređenijim zemljama – zapravo su najbolji dokaz da je Srbija prelepa.

Lazarev kanjon

Lazarev kanjon se nalazi u istočnoj Srbiji, i nastao je usecanjem Lazareve reke, desne pritoke Zlotske reke. Važi za jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji. Dugačak je 4,5 km, dubok od 350 do 500 m, a najmanja širina iznosi 4 m. Ono što je karakteristično za ovaj kanjoj jeste prisutstvo 52 reliktne biljne vrste, ali i fantastičan pogled koji „puca“ sa vrha, baš nalik na one slike iz poznatih svetskih kanjona. Smešten je na 10 kilometara od Bora.

Vodopad Prskalo

Do ovog vodopada, smeštenog na južnom Kučaju, prilično je teško doći, jer je put koji vodi do njega u periodu najveće aktivnosti vodopada prilično neprohodan. Vodopad Prskalo je jedan od najzanimljivijih u Srbiji, a morate priznati da prizor zaista oduzima dah.

Kućica u Sremu

Ova usamljena kućica usred izorane njive pravi je odmor za oči, a fotografije je nastala negde u Sremu. Nije ni bitno gde tačno, jer ovo i nije tako redak prizor – bitno je samo da umete da uočite lepotu, i da ste spremni da je potražite.

Spektakularni Uvac

Ako vas ništa drugo ne zaintigira, onda će to reka Uvac svakako uraditi. Kao da se radi o slivu reke Amazon, a ne o mestu u Srbiji, ova reka pravi tako fantastičan prizor svojim vijugavim tokom da je prava šteta proči pored nje, a ne zastati i pogledati je. Reka protiče između Zlatibora i Zlatara, a ceo ovaj predeo je prirodni rezervat.

Krupajsko vrelo

Za ovo vrelo možda nikada niste ni čuli, a sigurno je jedno od najlepših mesta u našoj zemlji. Vrelo je smešteno u ataru sela Milanovca, udaljenom od Žagubice oko 35 km. Karakteriše ga nestvarno plava voda, kao i strme stene kojima je okruženo.

Vodopad Vrelo

„Reka godina“, kako ponekad nazivaju reku Vrelo jer je duga 365 metara, prolazi proz Perućac, i upravo tu se nalazi ovaj bajkoviti vodopad, koji podseća na prizore koje inače viđate samo u brošurama za putovanja. A iznad samog vodopada izgrađena je terasa restorana, i to mora da je najbolja terasa svih vremena.

Veliki Krš

Planina koja se nalazi na 10 kilomenatar od Bora totalno je potcenjena i njoj se jako retko priča, a zapravo je jedno od najspektakularnijih mesta u Srbiji, i pravi raj za planinare. Iako izgleda kao da se rad o nekom velikom planinskom vencu, i ovo je lepota naše zemje.

Zlatar

Deluej kao neko fensi mesto na kom se snimaju filmovi, zar ne? A zapravo je u pitanju naš zeleni Zlatar, smešten između reka Lima, Uvca, Mileševke i Bistrice. Pa kako i da ne bude spektakularan?

Crkva Ružica

I evo za kraj jednog spektakularnog prizora iz prestonice. Stara crkva Ružica nalazi se na Kalemegdanu, i s proleća je pravo uživanje za oči, jer je obrasla bršljenom i baš podseća na neki starinski evropski dvorac.

http://www.balkanspress.com