111 RECIPES FOR AN EXTREMELY HAPPY LIFE

And Now for Something Completely Different… iduće nedelje, za Salon, izlazi naše prvo izdanje na engleskom jeziku (nije i prvo na stranom jeziku, beše već jedno na ruskom ali je rrrrrrrrretko…)

O knjizi:
Napokon! Ne verujem očima na više načina! Odavno sam prestao da se nadam da ću pred očima imati umetnički artefakt koji u mom sistemu funkcioniše na svim bitnim poljima. Da je moćan po formi, lud po sadržini, da je i art i pop, a da nije ni art ni pop, niti išta između, da odbija da se svrsta, da sebe ne shvata ozbiljno, da me ničemu ne uči i nema nikakvu poruku, da mi čačka čakre za koje ni ne znam da postoje (nikakve čakre, inače, ne postoje)… da dolazi ni iz čega i nikud ne ide! Ključna reč: blesavost, visoka doza, dostojna divljenja Grete Fahrenheit.

Klanjam se Miletinoj ctračkoj virtuoznosti, hranim se njegovom blesavošću! Ispraznite mozak i učinite sebi uslugu: postupite po ovim receptima i tražite ih još.

Treba vam ova knjiga.
Zoran Janjetov

Tehnički podaci:
Mileta Poštić: 111 Recipes for an Extremely Happy Life

Strana: 108

Format: B5

Štampa: u boji

Povez: tvrdi

Tiraž: 500 primeraka

www.komiko.rs
www.zlatnodoba.com
info@komiko.rs

Drugi život knjiga

Iako je većina savremenog sveta daleko od onog starinskog čaja u pet, jedna umetnica dala je svoj doprinos povratku starih vrednosti. Cecilia Levy radi sa veoma osetljivim materijalima, tačnije papirom i to recikliranim iz starih knjiga i stripova koji umesto da se nađu na deponiji dobijaju novi život kao šoljice, bokali i činije…

Mnogi umetnici i dizajneri pronalaze inovativne načine da koriste stare materijale i predmete, a Cecilia Levy je strastveni čitalac i ljubitelj pisane reči pa je tako odlučila da onim papirima koji više ne mogu biti deo književne umetnosti podari novi život i transformiše ih u drugačije ali jednako lepe predmete od umetničkog značaja.

Od starih stripova i knjiga do sada je pravila skulpture, svetiljke i druge predmete a od nedavno Levy je počela da izrađuje i šoljice za čaj i kafu, činije za voće i druge sitnice koje bismo lako mogli da zamislimo kao deo porodičnog escajga nekog ljubitelja čitanja. Sve je, kako sama kaže, počelo još 2009. kada je više kao eksperiment pokušala da od konačnog propadanja sačuva listove jednog stripa, da bi potom usavršila svoju tehniku i nastavila da proširuje mogućnosti i vrste predmeta koje izrađuje od papira.

Pogledajte šta sve mogu vredne ruke jedne umetnice…

image

http://citymagazine.rs/clanak/cecilia-levy-servis-za-caj-od-starih-knjiga-i-stripova/attachment/6349151279234010247

Knjiga o džinovima

Bujni talenat Petra Meseldžije poznat je mnogim poklonicima stripa i ilustracija – kako kod nas, tako i u svetu. Njegova poslednja knjiga je dokaz i njegovog pripovedačkog dara – „Knjiga o džinovima“ nam omogućava da zavirimo u bajkovit i opasan svet sa one strane sna.

Knjiga o džinovima je prvobitno, nakon uspešne kampanje na Kickstarteru, sredinom 2015. godine objavljena u Americi, da bi beogradski System Comics nedugo zatim upriličio srpsko izdanje. U pitanju je luksuzna publikacija impresivnog izgleda. Između tvrdih korica, na preko 150 stranica, našlo se dvdesetak maestralno naslikanih ilustracija u punom koloru i još oko 100 crno-belih crteža i skica. Meseldžija se nije štedeo. Na knjizi je radio punih godinu dana, a njegov trud i talenat su rezultirali uzbudljivim štivom koje sa podjednakim uživanjem mogu da čitaju klinci i oni stariji.

Džinovi su u bajkama i pričama obično predstavljeni kao krvoločni i zli. Meseldžija odbacuje ovo „predubeđenje“. Njegova Knjiga o džinovima se sastoji iz tri dela. Pripovedaču je dozvoljeno da zaviri „sa one strane sna“ i poseti drevnu zemlju sakrivenu iz Nevidljive zavese. To putovanje će doneti brojne opasnosti, ali će istovremeno poslužiti da se bolje upozna(mo) sa veličanstvenim i nepravedno oklevetanim džinovima.

Kombinujući bajku i epsku fantastiku, Meseldžija se koristi postupkom „priče u priči“. Pored okvirne avanture, u prilici smo i da „zavirimo“ u Liber de Gigantibus alhemičara Klovisa Septimusa u kome se nalaze šest zaokruženih priča i jedna pesma. Meseldžija je vešt pripovedač, njegova knjiga sadrži ličnu, gotovo dirljivu notu koja ovo putovanje čini veoma emotivnim. Što se ilustracija tiče, tu nema greške. Dok listamo stranice, svet zemlje džinova oživljava pred našim očima u svoj svojoj punoći i lepoti.

“Art Exclusive“: Susret sa strip crtačem Banetom Kercem

U Kulturnom centru, u klubu „Tribina mladih“, u sredu, 17. februara u 19 časova počinje ciklus predstavljanja autora i njihovih dela „Art Exclusive“. Ljubitelji i poštovaoci primenjene umetnosti i dizajna, a posebno stripa i karikature, imaće priliku ove godine da se bliže upoznaju sa nekima od najcenjenijih autora iz ovih oblasti, koji većinom žive i stvaraju na našem podneblju, ali su svoje mesto našli na svetskim mapama stvaraoca u oblasti grafičkog dizajna, crteža, stripa, karikature, ilustracije…

9d2ccd5a77b3a6773f7ed81c70c076ef

Kulturni centar Novog Sada započinje ciklus pod nazivom “Art Exclusive“, koji je osmislio i pripremio poznati grafičar i dizajner Doru Bosiok. Donedavno profesor Grafičkog dizajna i Editorijal ilustracije, sa željom da javnosti približi rad sjajnih crtača koji, neretko, stvaraju “iz senke“, Doru Bosiok je prikupio opsežan materijal o svakome ponaosob, koji će nam predstaviti putem video-materijala ali i kroz razgovor sa samim autorima.

Ciklus će početi predstavljanjem Branislava Baneta Kerca, jednog od najpoznatijih strip crtača kod nas, ali i širom sveta. Njegov bogat stvaralački opus broji preko 4.000 ostvarenih strip tabli i ilustracija u edicijama širom sveta. Jedno vreme je crtao licencno izdanje ”Tarzana”, a njegov ”Cat Claw” je proglašen za najpopularniji strip magazina “Magnum“ i to ga je uvrstilo u red svetski poznatih autora sa ovih prostora.

Susreti sa autorima u okviru ciklusa „Art Exclusive“ održavaće se jedanput mesečno, a medijator će biti Doru Bosiok. Ulaz je slobodan, a sve informacije možete pronaći na sajtu Kulturnog centra.

BanetovaDjeca

Izvor: Moj Novi Sad

Thorgal: Sin zvezda

Njih sto dvadeset je isplovilo, vođeni tradicijom jednog osvajačkog naroda…
A sada ih je samo petnaest, prepuštenih na milost bogova…
Nikakvog kopna nije bilo na vidiku, a nemilosrdne struje su ih nosile u nepoznate predele. Prošlo je toliko vremena da su izgubili račun o danima i poginulima… Ostali su samo glad i gorčina njihovih snova…I gnev koji je stalno rastao…

PlancheA_404

Neverovatno je teško pisati recenziju za najomiljeniji strip. To sam primetio tek kada sam krenuo sa ovim škrabanjem ovde. A kad kažem najomiljeniji, onda upravo to i mislim: naj, naj, najomiljeniji. Priča koju sam prvi put pročitao sa deset-dvanaest godina, i od tada joj se nebrojeno puta vraćao. Skoro pa je napamet znam, a nije mi dosadila. Valjda to nešto govori??

Van Hamme i Rosinski su stvorili lik Thorgala 1977. godine, iz albuma u album nadograđivali i razvijali radnju, da bi upravo ovim, sedmim po redu albumom, rešili da radnju podignu na malo drugačiji nivo, i da nam otkriju par tajni koje su nam ranije nagovestili.

Posle praćenja Thorgalovih dogodovština, susretanja sa nordijskim božanstvima i borbi vikinga, ovde se vraćamo na sam izvor, stižemo do onog Velikog Praska koje je sve to i izazvao.

Iako bi ova priča trebalo da hronološki stoji na broju jedan, veoma mi je drago što se scenarista odlučio na ovu drugu varijantu. Posle nje, pri ponovnom čitanju serijala, drugim očima gledamo na već pročitane epizode, a priče koje slede su samo logički sled događaja u njoj spominju. Oni koji su već čitali ovu epizodu će verovatno znati o čemu pričam, za one druge, idemo malo u detalj.

Podeljena u tri celine, priča “Sin zvezda“ nam objašnjava poreklo i nastanak legende o Thorgalu, mladiću koji odrasta sa Vikinzima.
TH1_image005
U prvom, najkraćem delu, pod imenom Izgubljeni drakar, Van Hamme se na samo nekoliko stranica ograničava da okrzne rivalstvo vikinških vođa i da nam otkrije poreklo Thorgalovog imena. Budući da su ga našli posle oluje na moru, malog nepoznatog dečaka imenuju Thorgal Egirsson (izaslanik Thora, sin Egirov). Inače, ovih par stranica su mi možda i nešto najupečatljivije kad govorimo o odličnom Rosinskijevom crtežu, koji ovde svoj talenat koristi do maksimuma.

„Kako pronaći nešto što ne postoji?“. Ta rečenica mi je pri prvom čitanju izazvala onaj „vau!“ osećaj, za klinca od nekih desetak godina je to bila veeelika filozofija. U drugom delu priče,

TH1_image007Metal koji ne postoji, Van Hamme nas odvodi u sam centar nordijske mitologije, i priča jednu od najlepše ispričanih bajki u svetu stripa.

Naracija u ovom delu je perfektna, gotovo hipnotička, a Rosinski nas na samom početku časti sa jednim pravim pravcijatim Bergmannovskim kadrom. U suštini, ovo je jedina prava „filozofska“ priča u čitavom serijalu, ponovno ispričana borba između dobra i zla, upakovana u šarenu ambalažu Rosinskijevog crteža. Predivno ispripovedana bajka za odrasle viđena dečijim očima. Svaki kadar, svaka rečenica su promišljeni i odmereni, u savršenom skladu, i predstavljaju, po meni, neke od najboljih stranica FRA/BEL stripa uopšte.

I konačno se, u trećem delu, Dvoboj u svemiru, nalazimo na sasvim novom poprištu događaja. Najzad otkrivamo tajnu svemirskog broda, razloge zbog kojih se Thorgal uopšte i obreo na Zemlji među Vikinzima. Ovde nam se konačno otkriva Thorgalova prošlost i poreklo, i započinje ona tanka crvena nit koja se provlači kroz kasnije epizode.
Zanimljivo mi je da posmatram kako Rosinskijev crtež poprima, shodno priči, jednu sasvim novu dimenziju. Stereotipski, već viđen u drugim SF serijalima, ali mu to uopšte ne smeta da ostane dobar.
TH1_image009
Iako je ovo možda i najvažnija priča o Thorgalu, ovaj album bi, uz nešto veći broj stranica, isto tako mogao da bude i odlična one-shot epizoda, ne nužno vezana za ostatak serijala. Neko predznanje za razumevanje ovog albuma vam nije potrebno, ali smatram da će vam njegovo čitanje makar malo probuditi znatiželju i za ostalim pričama o Thorgalu.

Preporuke.

P.S. Nisam vam otkrio suviše detalja u ovoj recenziji, pošto je ionako smatram više jednim kratkim osvrtom, a manje detaljnom analizom jedne od najznačajnijih albuma iz sveta francuskog stripa. Mišljenja sam da bi svako sam trebalo da čitanjem uroni u ovaj predivni svet bajki za odrasle. Uživajte.

Dylan Dog: Necropolis

Zbog trovanja hranom, Dylana hitna pomoć vozi u bolnicu na ispiranje želuca. Sutradan se budi u futurističkom zatvoru, kao deo tajnog eksperimenta protiv svoje volje. Do koje granice čovek može da ide u potčinjavanju drugima?

dylan_by_MaskiOneObožavaoci DD su oduvek znali: jedini pravi scenarista istraživača natprirodnih pojava se zove Tiziano Sclavi. Samo on i niko više, a kamoli nekakva studentkinja. Tim više je Paola Barbato imala težak zadatak kada se drznula da krene da osmišlja avanture Dylana i Groucha. Svoj debi u redovnoj seriji je imala sa epizodom San razuma, sasvim prosečnom, usledilo je nekoliko boljih, ali i dan-danas su čitaoci podeljeni oko toga da li je ona podigla ili snizila kvalitet omiljenog im junaka.

Kako bilo, Sclavi je svojevoljno otišao u penziju, i zadovoljava se nadzorom i kontrolom dolazećih scenarija, a Paola je postala u međuvremenu jedan od glavnih scenarista Dylana Doga, i ovom epizodom je barem na momenat uspela da reinkarniše Sclavijev duh, pa je navodno i veliki majstor izjavio: „Žao mi je što se ove priče nisam ja setio“… Kao što (na žalost) nepotpisani autor u predgovoru ovog izdanja kaže, Sclavi i Barbatova imaju drugačiji pristup i viđenje lika Dylana Doga. Dok je Sclavijev Dylan i pored svih užasa, monstruma i ubica, ipak sačuvao zrnce optimizma, i to i poručuje, Barbatova, ponajviše ovom epizodom, šalje više nego pesimističko viđenje sveta u kojem živimo. Ako je Sclavijeva filozofija bila „užas svakodnevice“, Paola nam ovde nudi „svakodnevicu užasa“, dnevnik mučenja jednog sasvim običnog čoveka, gotovo jednog od nas.

DD_VEC_3Da ne bude zabune, Barbato nam ne nudi ništa novo, naprotiv. Uz žestok, neskriven flert sa Orwellovom „1984“, ili filmovima poput „Cube“ ili „Das Experiment“, ona ipak uspeva da nam predoči svoje viđenje borbe „pojedinac protiv sistema“, i da to tako prezentuje da ni jednog trenutka to ne izgleda kao plagijat, a ni kao hommage, već kao jedan, sasvim dobar, original falsifikata. Dylan se greškom(?) nalazi u zatvoru budućnosti, gde se potčinjavanje nevidljivim čuvarima i potiskivanje sopstvene volje i identiteta nalazi na dnevnom redu. Ništa nije prepušteno slučaju, svako dešavanje, pa i ono najbanalnije, poput lične higijene i obavljanja fizioloških potreba su jasno definisane, njihov početak, kao i vreme trajanja. Naredbe, zbog kojih, ako se bez pogovora ne izvrše, sledi kazna. Sledi sistematsko uništavanje lične volje, povinovanje zapovestima „onih“, poput nabezobzirnije dresure ljudskih bića, na koje nam Barbato ukazuje samim spominjanjem naslova knjige Taming of the shrew/ Ukroćena goropad.

Sa obzirom na dela od kojih uzima inspiraciju, i ova epizoda se kritički odnosi na društveno ustrojstvo razvijenih zemalja. Posmatrajući iz sadašnjice, u nekim metodama iz Nekropolisa može gotovo da se oseti duh nanokapitalizma, ili ako vam draže, globalizacije. Metoda „štapa i šargarepe“ naravno nije nova, samo su ovoga puta u igri novi automobil i Full HD televizor, koji uredno se uredno otplaćuju novom, sjajnom, fancy kreditnom karticom. Pusti se razmišljanja i logike, ima već ko će to za tebe da radi…. Branimo se od sistema?? Ne, ne, ne, sistem smo već odavno mi sami…

I dok Barbato nanovo pripoveda hiljadu puta ispričanu Borbu Dobra i Zla, izvanrednu podršku dobija od Giovannija Freghierija, crtača ove priče. Izvrsno izabran za ovu epizodu (rekao bih ne slučajno), Freghieri svojim crtežom fenomenalno prenosi atmosferu iz Nekropolisa. Belina ništavila iz prve polovine stripa nam gotovo fizički opipljivo prenosi beznadežnost i prve naznake ludila pred kojima se Dylan nalazi. Thumbs up.

Inače, ne mogu da se otmem utisku da se Barbato u ovoj epizodi oprobala i u, koliko je to moguće, ulozi muškog šoviniste. Najveći negativac u stripu, ubica kojeg svi zovu Arhanđel, je ni manje ni više – žena. Još jedna metafora na Evin praiskonski greh, ili je ovo ipak bio pokušaj dodvoravanja čitaocima DD koji je baš i ne mirišu??? I još jedan kuriozitet vezan za Paolu – ovo je PRVA epizoda koju je ona pisala, a u kojoj vidimo Dylana u ulozi neodoljivog zavodnika, if you know what i mean 😉

Ova priča je imala sve predispozicije da postane fenomenalna, ali je imala nesreću da izađe u redovnoj seriji, i tako ostane skučena na skromnih 98 stranica, koje joj ne dopuštaju da se razmahne. Samim time, i kraj je malo zbrzan, i to kvari opšti utisak, ali, sve u svemu, u periodu lošijih epizoda Dylana Doga, ova epizoda predstavlja jednu od najsvetlijih tačaka. Preporuke.

Pride of Baghdad

2003. godine, za vreme američkog bombardovanja Bagdada, grupa lavova se oslobađa iz zoološkog vrta i nađe se u središtu ratnih zbivanja…

cover

Sećate se Bambija? Ili, ako ste nešto mlađi, Kralja Lavova? Možda sličnih pričica sa govorećim životinjama i manje-više prikrivenim moralnim/obrazovnim porukama? Pa, ako se toga samo sećate trebalo bi da polako otvorite oči i obnovite gradivo. Novo vreme donosi i nove priče. A ovo je baš jedna od njih. Ne znam da li ste ljubitelji sličnih priča o životinjama sa ljudskim osobinama, ali ovu ćete morati da pročitate. Čekajte, jesam rekao „ljudskim osobinama“? Upps, greška u koracima.. Životinje u ovom stripu imaju sve one osobine koje bi ljudi voleli da imaju, dok, na nesreću, ispoljavaju neke koje oni vole da nazivaju „životinjskim“.

pr2

Freedom cannot be given, only earned…

Sasvim jednostavna rečenica koju izgovara lavica, stojeći ispred srušenog zida koji je predstavljao prepreku između nje i slobode. Kao čitaoci, bivamo katapultirani pravo u središte zbivanja: početak bombardovanja Bagdada, za vreme američke invazije na Irak, 2003. godine. Iz ruševina zoološkog vrta se spašava čopor lavova, koji se tako iznenada nađe na dugo priželjkivanoj slobodi. Iako su metafore u stripu veoma jednostavne i očigledne, ni najmanje ne gube na jačini, naprotiv. Ionako su one male i jednostavne istine i najvrednije.Ono što mi se dopalo je lukav potez scenariste da gledamo razaranje i uništavanje očima nevinih bića, kojima nije u prirodi da čine slične stvari. Sasvim dovoljno da nas podsete na neispravnost takvih postupaka.

Crtež je maestralan. Onako „diznijevski“, nije mogao da predstavlja veću suprotnost priči koju prati. Želite da vidite već spomenutog Bambija pod kišom metaka? Miki Mausa okrvavljenog na tlu? Pa izvolite, pročitajte ovaj strip. Ne baš takve, ali slične stvari ćete naći ovde. Jezivo i morbidno na neki način, ali savim primereno poruci koju ovaj strip šalje. Izvanredna metafora na uništeno nevino destinjstvo, a samim time i takvu budućnost. Strip je nastao posle otrežnjenja nakon „patriotskog“ talasa u Americi 2002-2003. godine, kao jedna od mnogih poruka za prestankom ludila koje može samo čovek da pokrene a koje se zove rat. Koliko god to suvoparno zvučalo. Scenarista, i sam rođeni Amerikanac, ne zauzima poziciju i ne opravdava postupke nijedne strane u sukobu. Tu i tamo nas tek podseti zbog čega je sve i započelo(kornjače koje se dave u reci punoj nafte), ali nam ostavlja prostora da sami iskoristimo mozak i iznesemo zaključke.

prideofbaghdad-122-123

Na kraju, poruka priče je sažeta u jednoj jedinoj reči, koju izgovara majka-lavica dok američki vojnici pucaju na njih: Animals!!!!!! Šta treba čovek da učini da bi ga životinja nazvala tako? Iako sam jednom rekao da ne opravdavam aktuelne ratno-političke teme u stripu, nisam mogao da se ne osvrnem na ovo remek-delo, ako ni zbog čeg drugog, onda zbog jednostavnosti i jačine pripovedanja, kao i zbog univerzalne poruke koju sa sobom nosi.Jedino otvoreno pitenje posle čitanja stripa mi je bilo: na koga se misli pod „Čopor iz Bagdada“? Kako god okrenemo, glavni junaci ove priče su životinje. Na ovaj ili onaj način.

Babylon`s a town downriver. Their lion`s a statue of one of your kind trying to eat a man… but the man`s fightning off the big stone cat. Legend says that as that statue`s still standing, this land`ll never fall to outsiders.
-I don`t follow.
They`re just, what do you call`em… symbols. You know walkers, never say what they mean.
Yes, but this is our land now, too. Who are we supposed to be in the statue…the lion, or the man?
Maybe you`re both. Or maybe you`re neither. What`s the matter?

Pride-of-Baghdad-Arch