Arhive oznaka: zabava

Nova Moskva

Rusija se kasno uključila u trku za podelu Afrike koja se odvijala osamdesetih godina 19. veka. Ipak, jedan je kozak dobio naređenje da stvori rusku koloniju. Ovo je neverovatna priča o jedinom (i kratkovečnom) ruskom naselju na Crnom kontinentu.

Na Berlinskom kongresu (1884–1885) Velika Britanija, Francuska, Holandija, Belgija, Španija i Portugalija podelile su afrički kontinent, ostavivši bez ičega Austrougarsku, Švedsku, Dansku, Italiju, Tursku i Rusko carstvo.

Pobunila se mlada država Italija i dobila nekoliko područja. Sjedinjene Države su bile zainteresovane samo za Liberiju, zbog projekta povratka afričkih robova u mesto odakle potiču, osmišljenog 1822. godine.Rusija nije dobila teritorije na velikom kontinentu. „Već je dovoljno velika“, pomislile su evropske sile, koje su sa nepoverenjem gledale na ruskog diva, pobeđenog u Krimskom ratu (1853–1854). Ali nisu svi bili spremni da se pomire sa tom odlukom.

Rusi preuzimaju inicijativu

Ruski carski ministar Konstantin Pobedonoscev je 1888. godine isplanirao posebnu misiju na obale Crvenog mora sa idejom uspostavljanja kolonijalne baze. Abisinija će kao hrišćanska zemlja dočekati širom otvorenih ruku grupu ruskih pravoslavnih doseljenika, mislio je on.

Bio je potreban čovek sa jakim karakterom koji bi na Crnom kontinentu preuzeo zadatak osnivanja ruske carske kolonije, pa je nakon kratke potrage izbor pao na avanturistu Nikolaja Ašinova, kozaka iz Tereka. On je 10. decembra 1888. isplovio iz Odese na brodu „Kornilov“, na kojem je bilo 165 muškaraca, žena i dece: 30 kozaka, 12 Čerkeza, i drugih stanovnika iz okoline Odese. Na brodu je bilo i četvoro sveštenika, uključujući arhimandrita po imenu Pajsij.

Ašinov je svima ispričao da mu je sultan Tađure, Muhamed Loitah, poklonio zemlju na kojoj će živeti.

Afrika, nova ruska kolonija

Putnici koji su nameravali da prošire teritoriju Ruskog carstva, koje se u to vreme protezalo od Poljske do Aljaske, stigli su do egipatske luke Aleksandrija, a zatim se ukrcali na ruski brod „Lazarev“ koji ih je doveo do Port Saida. Odatle su do obećane zemlje nastavili put na austrijskom trgovačkom brodu „Anfitrit“.

Čim su se iskrcali na kopno, Rusi su održali prvu versku službu. Međutim, još prvih dana na afričkom tlu došlo je do sukoba sa lokalnim stanovništvom. Neki su kozaci ukrali stoku od susednog plemena Danakil i pucali u meštane koji su pokušali da vrate svoju stoku. Sultan Tađure je naredio da Ašinov plati plemenu Danakil 60 srebrnih franaka zbog tog incidenta. Ašinov je, međutim, uskoro poslao Muhamedu Loitahu vest da mu ruski car nudi zaštitu, koja je stigla i do Francuza i uznemirila ih.Rusi su odlučili da promene položaj i 28. januara 1889. stigli su do stare egipatske napuštene tvrđave Sagalo u blizini Adenskog zaliva. Abisinci su ih srdačno primili i pristali da pošalju rusku poštu u glavni grad. Etiopskog cara Johanesa IV obradovala je vest o dolasku Rusa i tražio je osnivanje vojne baze, očekujući da će mu Sloveni pomoći u ratu protiv Italijana.

Problemi sa Francuzima

Ruska kolonija bila je prilično skromnog izgleda, ali su, uprkos toj jednostavnosti, Ašinov i njegovi ljudi naselje nazvali Nova Moskva i izmislili zastavu za novu teritoriju. Kombinovali su rusku trobojku i krst Andrejevske zastave. Prema „The World at War“, nemirni kozaci su zahtevali da im se da dozvola da napadaju rute karavana koji su prelazili njihovu teritoriju, a Ašinov im je platio zlatom i srebrom da bi ublažio njihove ratničke instinkte i izbegao veća zla.

Francuzi, koji su se pre Rusa nastanili u Oboku i 1883. godine uspostavili protektorat, uključujući područje koje su Rusi okupirali, brzo su pokazali šta misle o Novoj Moskvi.

Ašinov je pokušao da ih smiri, nudeći im da podigne zastavu kolonije uz francusku zastavu. Međutim, kada su vesti o prisustvu Rusije na tom području došle do Pariza, francuska vlada je naredila da se doseljenici smesta razoružaju i deportuju. Istovremeno je Pariz tražio od vlasti Ruskog carstva da objasne prisustvo kozaka na teritoriji pod francuskom kontrolom.Ruski ambasador u Parizu je odgovorio da Ašinov nije ruski diplomatski predstavnik i ostavio ga na milost i nemilost Francuzima.

Kapitulacija Nove Moskve

Šesnaestog februara ispred tvrđave Sagalo su se zaustavila četiri francuska vojna broda. Ašinovu i njegovim saputnicima je naređeno da ostave oružje i odmah se ukrcaju na brodove koji će ih odvesti u Obok, a zatim će biti vraćeni u Rusiju.

Ašinov je odbio naređenje (ili ga, prema nekim izvorima, nije razumeo) i Francuzi su ispalili 16 topovskih đuladi na rusko naselje. Poginulo je osmoro ljudi, 22 osobe su bile ranjene. Ašinov je podigao belu košulju u znak kapitulacije. Do sredine dana svi su Rusi bili na brodovima. Na plaži je ostalo oko 50 pušaka koje nisu mogle da odbrane Novu Moskvu.

Povratak u Rusiju

Rusi su vraćeni u Obok, a kasnije deportovani u Odesu. Kada se otkrilo što se dogodilo u Sagalu, ruska vlada je odbila da prizna bilo kakvu povezanost sa Ašinovom i njegovim ljudima. Car Aleksandar III nije želeo sukob sa Francuskom, koja je kroz svoje banke trebalo da dâ važan zajam ruskoj vladi. Car je zabranio novinama da pišu o celoj priči i da se povratnici intervjuišu. Svi su prinudno poslati na svoja mesta stanovanja. Arhimandrit Pajsij u manastir u Gruziju, Ašinov u udaljeni kraj Saratovske gubernije bez prava preseljenja od tri godine.

Šta bi bilo, kad bi…

Zamislite da je Nova Moskva ipak osnovana na obali uprkos Francuzima, da nije stekla nezavisnost prema Brest-litovskom sporazumu zbog kojeg je Rusko carstvo izgubilo teritorije kao što su Finska i baltičke zemlje, ili da su sovjetske trupe odbile Musolinijeve trupe za vreme Drugog Svetskog rata.

Kako bi Sagalo izgledao danas? To bi sigurno bila neka vrsta ruskog Gibraltara, jedna od najvažnijih luka za rusku mornaricu, koja bi se aktivno borila protiv somalijskih pirata u Indijskom okeanu. U isto vreme, to bi bio veliki turistički centar. Na glavnom trgu grada turisti bi se slikali pored spomenika Nikolaju Ašinovu, kozaku koji je osvojio deo Afrike za Rusiju.

https://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/neverovatna-prica-o-novoj-moskvi-propaloj-ruskoj-koloniji-u-africi/

Advertisements

Biblioburro

Nekadašnji nastavnik Luis iz Kolumbije putuje ovom zemljom na svoja dva magarca, donosi knjige i uči mališane da čitaju već dve decenije. Ispunio je knjigama tovare svojih magaraca, Alfe i Bete i pokrenuo je pravu malu pokretnu biblioteku kojoj je dao ime “Biblioburro” (biblio je grčka reč koja označava biblioteku, a burro na španskom znači magarac).

U početku su mu se ljudi smejali i govorili su da je poludeo. Danas je Luis izgradio mrežu biblioteka na magarcima, sa 20 zaposlenih, a tu je i biblioteka od cigli u La Gloriji, njegovom rodnom gradu kao i digitalni program.

Beskućnik umesto traženja milostinje naplaćuje književne prikaze

Ovo je Filani Dladla, poznatiji kao „Knjiški crv sa ulice“. Ima 24 godine i živi u Johanesburgu, a njegova životna priča je neverovatna.

Još kao dete, odrastajući u južnoafričkoj pokrajini Kvazulu-Natal, voleo je knjige. Ali kada se preselio u Johanesburg u potrazi za poslom, počeo je da se drogira, piše One a prenosi Glif.

„Dao sam otkaz i više nisam imao novac za rentu – sve sam izgubio. Dok sam živeo na ulici primetio sam koliko mnogo prosjaka dobija novac nizašta. Pomislio sam da bih mogao da budem drugačiji i pružim ljudima nešto korisno – kao što je knjiga ili književni prikaz – u zamenu za novac.“

I tako je počeo da prodaje knjige na ulici – ali tek pošto bi ih pročitao, kako bi prolaznicima mogao da pruži detaljan uvid u njih.

Čak je počeo da prilagođava cenu u zavisnosti od toga koliko mu se svidela knjiga – od 10 južnoafričkih randa (manje od 1$) za one u kojima nije uživao, do 80 randa (oko 6$) za one koje su mu omiljene. Uskoro je postao poznat pod imenom „Knjiški crv sa ulice“ i njegov mali biznis je počeo da se razvija.

„Uz pomoć malo samomotivacije i podosta self-help knjiga, doneo sam odluku da prekinem da se drogiram. Ali dok sam pomagao samome sebi, želeo sam da istovremeno pomognem i drugim ljudima sa kojima sam živeo na ulici. Tako da sam novac koji sam dobijao od prodaje knjiga počeo da trošim na sapune i hleb koje sam kupovao ostalima, umesto da ga trošim na drogu. Njihovi osmesi su me motivisali da nastavim da koristim to malo što imam na širenje sreće. Od tog trenutka, bilo mi je jasno da ne želim da ikada više budem ovisnik.“

Filani je odlučio da podeli svoju ljubav prema čitanju sa siromašnom decom, tako da je otvorio čitalački klub u lokalnom parku, gde deca mogu da dođu nakon škole, dok čekaju da ih roditelji pokupe posle posla.

„Knjige im dajem pod jednim uslovom – da dođu ponovo i da mi kažu šta su naučili čitajući ih. Neka deca uzmu knjigu i više se nikada ne vrate, ali ne dopuštam da mi to slomi duh, jer znam da postoji mnogo druge dece koja vole da čitaju i koja će knjige koristi kao oružje u borbi protiv siromaštva.

Mnogo dece je zalutalo posle srednje škole – neki su se okrenuli drogama, neki alkoholu, kriminalu. Hoću da promenim to. Mi se ne bavimo samo čitanjem – mi pričamo o našim nadama, snovima i izazovima, i pružamo podršku jedni drugima.“

Filanijeva priča je poslužila kao inspiracijama mnogim ljudima u Južnoj Africi i svetu. Čak se pojavio i na kontinentalnoj TV stanici – CCTV Africa.

Napravio je i sajt gde možete da podržite njegov rad doniranjem knjige, ukoliko živite u Johanesburgu, ili da podržite neko dete iz njegovog čitalačkog kluba. Kakav sjajan tip!

Helen Hektor
(prevod: Danilo Lučić)

http://www.hellycherry.com/2018/01/beskucnik-umesto-trazenja-milostinje-naplacuje-knjizevne-prikaze.html?m=1

Retrospektiva: Kakva je bila 2018. u književnosti

„Što zovemo početkom često je i kraj. I dokrajčiti nešto znači otpočeti.“ Ovo su reči velikog Getea i nekako ih se čovek najlakše priseti u decembru, onda kada se svode računi i podvlače crte. Čovek se tada sve češće osvrće na proteklih dvanaest meseci i razmišlja o tome kako vreme uvek isklizne iz ruku i kako smo se našli na kraju godine brže nego što smo se nadali. I pored prazničnog raspoloženja i ozračja kojim isijava, decembar zna da bude neugodan mesec… Sneg, vetar i hladnoća koja nekada grize do kosti su dovoljni razlozi da se čovek zatvori u četiri zida svoje kuće i da ne proviruje napolje, osim ako mora. Čovekov najbolji prijatelj je knjiga, a uz knjigu, kafu/čaj i toplu peć, sve je mnogo lepše i lakše se prebrode zimski minusi. Ukoliko nemate ideju šta da čitate, možda Vas tekst koji sledi motiviše da pročitate baš neku od knjiga koje spominjemo ovde.

Za početak, red je da se podsetimo koje književne jubileje je svet obeležio, i kojih poznatih pisaca smo se prisetili u 2018. godini…
200 godina od rođenja Ivana Turgenjeva
150 godina od rođenja Gastona Lerua i Maksima Gorkog
100 godina od rođenja Teodora Sterdžena, Madlen Lengl i Aleksandra Solženjicina
250 godina od smrti Lorensa Sterna
100 godina od smrti Vilfreda Ovena i Gijoma Apolinera
50 godina od smrti Džona Stajnbeka

…a zatim je red i da se prisetimo svih onih koji su nas zauvek napustili u 2018. godini:
Alberto Ongaro (92), italijanski pisac, poznat po romanu Španska verzija (Mono & Manjana)
Nil Sajmon (91), američki dramaturg i pisac scenarija na osnovu čijih komedija su snimljeni mnogobrojni filmovi (Bosonoga u parku, Čudan par, Slatka Čeriti,…)
Kejt Vilhelm (89), američka autorka SF romana Where Late the Sweet Birds Sang koji je dobio Hugo i Lokus nagradu
Ursula K. Legvin (88), američka autorka mnogobrojnih SF romana, najpoznatija po romanima iz serijala o Zemljomorju (Kontrast), kao i po remek delu Dispossessed – Čovek praznih šaka
Tom Volf (88), američki autor, najpoznatiji po romanu Bonfire of Vanities, na osnovu kojeg je snimljen istoimeni film sa Tom Henksom i Melani Grifit
Vilijem Goldman (87), američki pisac i scenarista, poznat po romanu Princeza nevesta, i scenarijima za filmove Buč Kesidi i Sandens Kid, Svi predsednikovi ljudi, Maratonac
Filip Rot (85), američki pisac, dobitnik nacionalne književne nagrade i Pulicerove nagrade, poznat po romanima Američka pastorala, Ljudska mrlja,… (Paideia)
Vidiadar S. Najpol (85), britanski pisac, Nobelovac i dobitnik Bukerove nagrade za roman U slobodnoj državi (Rad), poznat po romanima Enigma dolaska (Plato), Ulica Migel, Pola života i Predeo tame (Narodna knjiga)
Harlan Elison (84), američki SF pisac, višestruki dobitnik nagrada Hugo, Nebula i Edgar, najpoznatiji po svom uredničkom radu na zbirci SF priča Dangerous Visions
Arto Pasilina (76), finski pisac, domaćoj publici poznat po romanima Godina zeca i Nezaboravno kolektivno samoubistvo (Odiseja)
Anita Šriv (71), američka spisateljica, poznata po romanima Pilotova žena, Poslednji susret, Morsko staklo (Laguna)
Džek Kečam (71), američki autor horor romana, četvorostruki dobitnik Brem Stoker nagrade, poznat po romanu Off Season
Filip Ker (62), britanski autor, poznat po romanima Kristalno leto, Stepski konji i serijalu Deca lampe (Laguna)
Entoni Bordejn (61), američki kuvar i pisac, autor knjiga Kuvareva turneja, Srednje pečen i Recepti braserije Les Halles (Mascom)

Naravno, ova lista nije kompletna bez Stena Lija (95) i Stiva Ditka (90), Marvelovih pokretača, koji su svojim stripovima zauvek izmenili popularnu kulturu, film ali i književnost.

Kada se osvrnemo i pogledamo izdavačku ponudu u 2018. godini, sa razlogom možemo reći kako je bila uspešna u izdavaštvu i književnosti. Obilovala je gomilom novih naslova koje su izbacili renomirani pisci poput Džulijana Barnsa, Majkla Ondačija, Markusa Zusaka, Haleda Hoseinija,… Domaći izdavači su se trudili da prate svetske trendove i da svojim čitaocima, skoro u rekordnim rokovima, ponude prevode svetskih hitova.

Evo knjiga koje su se sa nestrpljenjem iščekivale u 2018.
Chloe Benjamin – The Immortalists (Booka: Besmrtnici)
Dave Eggers – The Monk of Mokha
Heather Morris – The Tattooist of Auschwitz (Laguna će objaviti ovaj roman sledeće godine)
Jo Nesbo – Macbeth (Hogarth Shakespeare) (Laguna: Magbet)
Jodi Picoult – A Spark of Light
John Boyne – A Ladder to the Sky
John Grisham – The Reckoning
Jojo Moyes – Still Me (Vulkan: Zauvek moj dragi)
Julian Barns – The Only Story (Geopoetika: Jedina priča)
Khaled Hosseini – Sea Prayer (Laguna: Molitva moru)
Kristin Hannah – The Great Alone
Lauren Groff – Florida (Booka će objaviti ovu zbirku priča u aprilu 2019.)
Markus Zusak – Bridge of Clay
Michael Ondaatje – Warlight
Nicholas Sparks – Every Breath
Patrick deWitt – French Exit
Robert Galbraith – Lethal White (Cormoran Strike 4)
Sally Rooney – Normal People
Tana French – The Witch Elm
Zadie Smith – Feel Free: Essays

I ljubitelji fantastike i horora su imali čemu da se raduju u 2018. godini. Mnogo serijala je dobilo svoje nastavke, mnogi novi serijali su započeti, Stiven King je objavio čak dve knjige, a dobili smo i knjigu koju nismo ni tražili – Martinov prequel za Igru prestola, priču o Targarjenima.

Sledi spisak knjiga iz oblasti fantastike i horora koje su bile veoma tražene u ovoj godini:
Amie Kaufman & Jay Kristoff – Obsidio (The Illuminae Files 3) (Urban Reads je najavio ovu knjigu)
Brandon Sanderson – Skyward (Skyward 1)
Cassandra Clare – Queen of Air and Darkness (The Dark Artifices 3) (Publik Praktikum je najavio ovu knjigu)
David Almond – The Colour of the Sun
George R.R. Martin – Fire & Blood (Laguna je najavila ovu knjigu za 2019.)
Guillermo del Toro – The Shape of Water (Laguna je najavila ovu knjigu)
Ian McDonald – Time Was
Madeline Miller – Circe
Marie Lu – Batman: Nightwalker (DC Icons 2) (Urban Reads: Batman – Noćobdija)
Marie Lu – Wildcard (Warcross 2) (Urban Reads je najavio ovu knjigu)
Naomi Novik – Spinning Silver
Neal Shusterman – Thunderhead (Arc of a Scythe 2) (Vulkan je objavio prvi deo)
Paul Tremblay – The Cabin at the End of the World
Pierce Brown – Iron Gold (Red Rising 4) (Urban Reads: Gvozdeni zlatni)
Ransom Riggs – A Map of Days (Miss Peregrine’s Peculiar Children 4) (Orfelin: Mapa dana)
Saaba Tahir – A Reaper at the Gates (An Ember in the Ashes 3) (Vulkan je objavio prva dva dela)
Sarah J. Maas – A Court of Frost and Starlight (A Court of Thorns and Roses 3.1)
Sarah J. Maas – Kingdom of Ash (Throne of Glass 7) (Laguna je do sada objavila četiri romana iz ovog serijala)
Sarah J. Maas – Catwoman: Soulstealer (DC Icons 3) (Urban Reads: Catwoman – Dušekradica)
Stephanie Garber – Legendary (Caraval 2) (Laguna je objavila prvi deo)
Stephen King – Elevation
Stephen King – The Outsider
Stuart Turton – The 7 ½ Deaths of Evelyn Hardcastle
Tahereh Mafi – Restore Me (Shatter Me 4) (Urban Reads: Sastavi me)
Tomi Adeyemi – Children of Blood and Bone (Urban Reads: Deca krvi i kosti)
V.E. Schwab – Vengeful (Villains 2)
Veronica Roth – The Fates Divide (Carve the Mark 2) (Urban Reads je objavio prvi deo)
Victoria Aveyard – War Storm (Red Queen 4) (Urban Reads: Ratna oluja)

Na domaćoj književnoj sceni je takođe bilo mnogo noviteta. Kao dokaz za to uzećemo činjenicu da je na konkurs za NIN-ovu nagradu pristigao 201 roman čime je, kako su članovi žirija rekli, oboren rekord. Da je ovaj konkurs otvoren i za zbirke priča i poezije, broj bi sigurno bio trostruko veći.

Sledi spisak najinteresantnijih domaćih naslova iz 2018. godine.
Aleksandar Gatalica – Poslednji Argonaut (Službeni glasnik)
Goran Marković – Beogradski trio (Laguna)
Igor Marojević – Tuđine (Laguna)
Ivan Branković – Čovek koji se rugao (Portalibris)
Ivan Ivanji – Poslednji potez (Laguna)
Jelena Lengold – Odustajanje (Arhipelag)
Miloš Petković i Aca Seltik – Usnuli zmajevi (Laguna)
Miloš Petković i Mladen Stanisavljević – Jezomor: Portret troprstog slikara (Portalibris)
Miomir Petrović – Black Light (Laguna)
Nebojša Petković – Čudnovati događaji u novogodišnjoj noći (Portalibris)
Nele Karajlić – Solunska 28 (Laguna)
Slobodan Vladušić – Veliki juriš (Laguna)
Svetlana Slapšak – Škola za delikatne ljubavnike (Laguna)
Uroš Petrović – Neko se uselio u onu staru vilu (Laguna)
Vanja Bulić – Dušanova kletva (Laguna)
Vladimir Arsenijević – Ka granici (Laguna)
Vladimir Tabašević – Zabluda svetog Sebastijana (Laguna)
Vuk Drašković – Aleksandar od Jugoslavije (Laguna)
Vule Žurić – Pomor i strah (Laguna)
Zoran Petrović – Praznik zveri 3: Nezvani gost (Otvorena knjiga)

Dok čekate da se neke od aktuelnih stranih knjiga pojave u prevodu, evo spiska izdanja koje su domaći izdavači objavili ove godine, a koje ne bi trebalo propustiti:

Laguna:
Adrijan Čajkovski – Deca vremena
Alis Voker – Boja purpura
Dafne di Morije – Rebeka
Dž. G. Balard – Carstvo sunca, Dobrota žena
Džim Krejs – Đavolova ostava
Ejmor Touls – Džentlmen u Moskvi
Filip Pulman – Prva knjiga praha: Divlja lepotica
Ju Nesbe – Magbet
Juval Noa Harari – Homo Deus: Kratka istorija sutrašnjice
Kurt Flaš – Đavo i njegovi anđeli
Majkl Ondači – Engleski pacijent
Nejtan Hil – Vodenduh
Piter Frankopan – Putevi svile
Piter V. Bret – Utroba zemlje 1-2
Slobodan Vladušić – Veliki juriš

Geopoetika:
Džulijan Barns – Jedna priča
Haruki Murakami – Ubistvo Komtura
Pol Biti – Prodana duša
Pol Oster – 4321
Sali Runi – Razgovori s prijateljima

Dereta:
Agota Krištof – Blizanačka trilogija (zajedno sa IK Kontrast)
Dejvid Linč – Soba za snove
Džefri Judžinidis – Midlseks
Džonatan Frenzen – 27. grad
Kazuo Išiguro – Nokturna: pet priča o muzici i sutonu
Margarita Karapanu – Kasandra i vuk
Tom Perota – Ostavljeni
Vladimir Nabokov – Sabrane priče

Vulkan:
Donato Karizi – Čovek iz lavirinta
Gijom Muso – Devojka i noć
N.K. Džemisin – Peto godišnje doba
Stiven King – O pisanju
Stiven King & Oven King – Uspavane lepotice

Dibidus:
Ketrin Arden – Devojka u kuli
Patrik DeVit – Braća Sisters

Urban Reads:
Ivana Nešić – Priče o prkosnim Srpkinjama: 50 smelih žena Srbije
Madlen Langl – Kapije vremena
Mari Lu – Batman: Noćobdija
Sara Dž. Mas – Žena mačka: Dušekradica
Tomi Adejemi – Deca krvi i kosti

Publik Praktikum:
Filip Riv – Smrtonosne mašine (tetralogija)
Dž.R.R. Tolkin – Gospodar prstenova
Dž.R.R. Tolkin – Pisma od Deda Mraza

Evro Book:
Gejbrijel Talent – Samo moja draga
Hari Poter: Putovanje kroz istoriju magije

Booka:
Kloi Bendžamin – Besmrtnici
Elena Ferante – Priča o izgubljenoj devojčici
Karl Uve Knausgor – Moja borba 5
Kejti Kitamura – Razdvojenost

Čarobna knjiga:
Andžej Sapkovski – Lux perpetua (Husitska trilogija 3)
Dejvid Lindzi – Putovanje na Arktur
Džon Skalzi – Starčev rat
Ijan Makjuan – Dete u vremenu, Orahova ljuska
Isak Asimov – Carstvo (trilogija)

Kontrast:
Andre Breton – Nađa: Manifest nadrealizma
Dostojno jest
Filip K. Dik – Tecite suze moje, reče policajac, Prodor božanskog, Tamno skeniranje
Frensis Skot Ficdžerald & Zelda Ficdžerald – U potpisu, Zelda i Skot Ficdžerald
Ursula K. Legvin – Zemljomorje

Arhipelag:
Jelena Lengold – Odustajanje
Majkl Kaningem – Sati (novi prevod)

Nakon izlistavanja stranih i domaćih izdanja iz 2018. red je da vas upoznamo i sa nagradama koje su dodeljene. Neke knjige koje su bile spomenute gore su uspele da oduševe i kritičare i čitaoce i time sebi obezbedile bolje tiraže i veću čitanost. Sledi spisak najznačajnijih nagrada i njihovih dobitnika:

Nobelova nagrada: nije dodeljena. Osnovana je alternativna nagrada za književnost za koju su bili nominovani Mariza Konde, Nil Gejman, Haruki Murakami i Kim Tuj. Murakami je zahtevao da se njegova nominacija povuče, a nagradu je na kraju dobila Mariza Konde.

Bukerova nagrada: Anna Burns – Milkman
Bukerova internacionalna nagrada: Olga Tokarczuk – Flights (Paideia: Beguni)
Pen/Fokner nagrada: Joan Silber – Improvement
Pulicerova nagrada: Andrew Sean Greer – Less
Kosta nagrada za knjigu godine: Helen Dunmore – Inside the Wave
Američka nacionalna nagrada za književnost: Sigrid Nunez – The Friend

Sajt Goodreads je u 2018. godini proslavio desetogodišnjicu „Choice Awards“. Ove godine je pristiglo 5.027.741 glasova čitalaca širom sveta, a dodeljena je i posebna nagrada za najbolju knjigu u proteklih deset godina.

Evo pobednika u najznačajnijim kategorijama:
Najbolje od najboljeg: Angie Thomas – The Hate U Give (Urban Reads: Ta mržnja koju seješ)
Fikcija: Jojo Moyes – Still Me (Vulkan: Zauvek moj dragi)
Misterija i triler: Stephen King – Outsider
Istorijska fikcija: Kristin Hannah – The Great Alone
Fantazija: Madeline Miller – Circe
Romantika: Helen Hoang – The Kiss Quotient
SF: V.E. Schwab – Vengeful
Horor: Stephen King – Elevation
Humor: Tiffany Haddish – The Last Black Unicorn
Memoari i autobiografija: Tara Westover – Educated, A Memoir
Istorija i biografija: Maxwell King – The Good Neighbor: The Life and Work of Fred Rogers
Nauka i tehnologija: Steve Brusatte – The Rise and Fall of the Dinosaurs: A New History of a Lost World
Poezija: Amanda Lovelace – The Witch Doesn’t Burn in This One
Prvi roman Goodreads autora: Tomi Adeyemi – The Children of Blood and Bone (Urban Reads: Deca krvi i kosti)
YA fikcija: Becky Albertalli – Leah on the Offbeat
YA fantazija: Sarah J. Maas – Kingdom of Ash (Laguna prevodi ovaj serijal)
Dečiji roman: Rick Riordan – The Trials of Apollo

Nagrade vezane za SF, EF, horor i sličnu literaturu osvojili su:
Hugo nagrada: N.K. Jamisin – The Stone Sky (autorka treći put zaredom dobija ovu nagradu) (Vulkan je objavio prvi deo ovog ciklusa)
Nebula nagrada: N.K. Jamisin – The Stone Sky
Lokus nagrada za naučnu fantastiku: John Scalzi – The Collapsing Empire
Lokus nagrada za fantaziju: N.K. Jamisin – The Stone Sky
Nagrada Artur Klark: Anne Charnock – Dreams Before the Start of Time
Nagrada Širli Džekson: Pyun Hye-young – The Hole
Nagrada Edgar: Attica Locke – Bluebird, Bluebird
Nagrada Brem Stoker: Christopher Golden – Ararat

U Srbiji su u toku 2018. godine dodeljene sledeće nagrade:
NIN-ova nagrada: Dejan Atanacković – Luzitanija (Besna kobila)
Nagrada „Meša Selimović“: Dejan Ilić – Dolina Plistos (Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani Kraljevo)
Nagrada „Ivo Andrić“: Vladimir Kecmanović – Ratne igre (pripovetka iz knjige Kao u sobi sa ogledalima, Laguna)
Nagrada „Isidora Sekulić“: Uglješa Šajtinac – Žena iz Huareza (Arhipelag)
Kočićevo pero: Stevan Tontić – Ta mjesta (Agora)
Nagrada „Stevan Sremac“: Krsta Popovski – Ina (Laguna)
Nagrada „Miroslav Dereta“: Mirko Demić – Pustolovine bačkog opsenara (Dereta)
Portalibrisov konkurs „Vrata Knjige 2018“: nagrada nije dodeljena
Nagrada „Politikinog zabavnika“: Jasminka Petrović – Sve je u redu (Kreativni centar)
Nagrada „Pegaz“: Mladen Peršić – Čistilište (KOS)

Povodom desetogodišnjice osnivanja evropske nagrade za književnost organizovano je spisateljsko takmičenje Evropska priča u kom je učestvovalo 36 nagrađenih autora iz 26 različitih zemalja. U decembru je organizovana proslava u Beču na kojoj su dodeljene nagrade. Jelena Lengold je za priču Jasmin i smrt dobila nagradu čitalaca EU. Da podsetimo, prošle godine je evropsku nagradu za književnost dobio Darko Tuševljaković za roman Jaz (Arhipelag), Uglješa Šajtinac je 2014. godine dobio ovu nagradu za roman Sasvim skromni darovi (Arhipelag), a Jelena Lengold je 2011. godine dobila ovu nagradu za zbirku priča Vašarski Mađioničar (Arhipelag).

I u 2018. godini je velik broj knjiga doživeo svoje ekranizacije:
A Simple Favor (Slatka mala tajna) – Darcey Bell (Vulkan: Milo za drago)
A Wrinkle in Time (Kapije vremena) – Medeleine L’Engle (Urban Reads: Kapije vremena)
Annihilation (Uništenje) – Jeff Vandermeer
Bel Canto – Ann Patchett (Laguna: Bel kanto)
Bird Box – Josh Malerman
Blackkklansman (Crni klanovac) – Ron Stallworth
Boy Erased (Dečak izbrisani) – Garrard Conley
Crazy Rich Asians (Ludi bogati Azijati) – Kevin Kwan
Every Day – David Levithan (Dereta: Svakog dana)
Fahrenheit 451 (451 stepen Farenhajta) – Ray Bradbury (Laguna: Farenhajt 451)
Fifty shades Freed (Pedeset nijansi: Oslobođeni) – E.L. James (Laguna: Pedeset nijansi: Oslobođeni)
First Man (Prvi čovek na mesecu) – James R. Hansen
Hunter Killer (Lovac ubica) po romanu Firing Point – George Wallace & Don Keith
Juliet, Naked (Džulijet) – Nick Hornby (Vulkan: Džulijet)
Love, Simon (S ljubavlju, Sajmon) po romanu Simon vs. The Homo Sapiens Agenda – Becky Albertalli (Urban Reads: Sajmon protiv zavere Homo Sapiensa)
Mary Queen of Scots (Marija Stjuart Kraljica Škotske) po knjizi My Heart is my own: The life of Mary Queen of Scots – John Guy
Maze Runner: The Death cure (Lavirint 3: Smrtonosni lek) – James Dashner (Urban Reads: Lavirint 3: Lek smrti)
Mortal Engines (Smrtonosne mašine) – Philip Reeve (Publik Praktikum: Smrtonosne mašine)
Peter Rabbit (Zec Petar) – romani Beatrix Potter (Data Status)
Ready Player One (Prvi igrač na potezu) – Ernest Kline (Laguna: Prvi igrač na potezu)
Red Sparrow (Izdaja) – Jason Matthews (Laguna: Izdaja)
The Aspen Papers – Henry James
The Darkest minds (Mračni umovi) – Alexandra Bracken (Publik Praktikum: Najmračniji umovi)
The Girl In the Spider’s Web (Ono što nas ne ubije) – David Lagercranz (Čarobna knjiga: Ono što nas ne ubije – Milenijum 4)
The Grinch po delu How The Grinch Stole Christmas – Dr. Seuss
The Guernsey Literary and Potato Peel Pie Society (Društvo za književnost i pitu od krompira sa Gernsija) – Mary Ann Shaffer & Annie Barrows (Laguna: Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše)
The Hate U Give – Angie Thomas (Urban Reads: Ta mržnja koju seješ)
The House with a Clock in Its Walls (Kuća magičnog sata) – John Bellairs (Narodna knjiga: Kuća sa satom u zidovima)
The Little Stranger – Sarah Waters (VBZ: Mali stranac)
The Meg (Megalodon: Predator iz dalekih dubina) – Steve Alten
The Sisters Brothers (Braća Sisters) – Patrik DeWitt (Dibidus: Braća Sisters)
To All The Boys I’ve Loved Before – Jenny Han (Urban Reads: Momcima koje sam volela)
Wildlife – Richard Ford

U 2018. smo mogli da pratimo i velik broj serija koje su nastale na osnovu književnih dela:
A Discovery of Witches (Otkriće veštica) – Deborah Harkness (Vulkan: Otkriće veštica)
Altered Carbon (Digitalni ugljenik) – Richard Morgan (Laguna: Digitalni ugljenik i Slomljeni anđeli)
Castle Rock na osnovu priča koje je napisao Stephen King (Vulkan)
Instinct (Instinkt) po romanu Murder Games – James Patterson & Howard Roughan
Patrick Melrose (Patrik Melrouz) na osnovu romana o istoimenom junaku – Edward St. Aubyn
Sharp Objects (Oštri predmeti) – Gillian Flynn (Laguna: Oštri predmeti)
The Alienist (Alijenista) – Caleb Carr (Laguna: Alijenista)
The Haunting of Hill House (Ukleta kuća na brdu) – Shirley Jackson (Orfelin: Ukleta kuća na brdu)
The Little Drummer Girl – John Le Carre
The Terror (Teror) – Dan Simmons (Laguna: Teror)
You (Ti) – Caroline Kepnes (Laguna: Ti)

Za kraj evo i knjiga koje nas očekuju u 2019. godini. Glavni adut za sledeću godinu će zasigurno biti nastavak romana Sluškinjina priča (Margaret Atvud), a tu su i knjige autora koji već duže vreme nisu imali nešto novo (Bret Iston Elis, Hilari Mantel i Tea Obreht). Sudeći po ovom spisku, sledeća godina će biti žestoka!!!
Angie Thomas – On the Come Up
Bret Easton Ellis – White
Colson Whitehead – The Nickel Boys
Elizabeth Strout – Olive, Again
Erin Morgenstern – The Starless Sea
Harlan Coben – Run Away
Hilary Mantel – The Mirror and the Light
Ian McEwan – Machines Like Me
James S.A. Corey – Tiamat’s Wrath (The Expanse 8)
Jeanette Winterson – Frankisstein
Katherine Arden – The Winter of the Witch (Winternight Trilogy 3)
Leigh Bardugo – King of Scars (Nikolai Duology 1)
Leigh Bardugo – Ninth House (Alex Stern 1)
Margaret Atwood – The Testaments (The Handmaid’s Tale 2)
Matt de la Pena – Superman: Dawnbreaker (DC Icons 4)
Neil Gaiman – The Seven Sisters
Pierce Brown – Dark Age (Red Rising Saga 5)
Sarah J. Maas – Crescent City (Crescent City 1)
Sophie Kinsella – I Owe You One
Stephanie Garber – Finale (Caraval 3)
Tahereh Mafi – Defy Me (Shatter Me 5)
Tea Obreht – Inland
Tomi Adeyemi – Children of Virtue and Vengeance (Legacy of Orisha 2)

2018. godina je zasigurno bila veoma plodna književna godina – u njoj smo dobili mnoštvo pravih literarnih poslastica, i svaki, pa čak i onaj najizbirljiviji, čitalac je mogao da nađe nešto po svom ukusu. Ono što je bilo za svaku pohvalu jesu gostovanja stranih pisaca u našoj zemlji. Ove godine smo imali prilike da se družimo sa Ju Nesbeom, Piterom V. Bretom, Taharom Ben Želunom, Ijanom Makjuanom i Justejnom Gorderom. Izvanredne reakcije pisaca na druženje sa čitaocima, a posebno oduševljenje koje je Piter V. Bret iskazao povodom Sajma knjiga govore u prilog tome kako Srbija ima šta da ponudi i piscima i čitaocima.

Praznično je vreme, i skoro svaka izdavačka kuća ima neku akciju – iskoristite priliku i obradujte i sebe i svoje najbliže “duhovnom hranom”. Možda baš neka knjiga koju smo spomenuli u ovoj retrospektivi čeka da je otkrijete, pročitate i onda da postane deo vas zauvek.

Kristijan Vekonj

http://www.hellycherry.com/2018/12/retrospektiva-kakva-je-bila-2018-u-knjizevnosti.html?m=1http://www.hellycherry.com/2018/12/retrospektiva-kakva-je-bila-2018-u-knjizevnosti.html?m=1

Odbrana kiča ili kako smo kolektivno videli pandu

Da mi je neko pre par godina kazao kako ću ja biti ta koja će stati u odbranu kiča kazala bih mu da je lud. Od sebe sam očekivala da ću braniti Crnjanskog, Bergmana ili nekog trećeg umetnika. Ali Crnjanskog i Bergmana niko ne napada, šta više, mnogi ih hvale, a malo njih ih odistinski izučava i razume. Ova dva umetnika su postala deo mentalnog inventara kvaziintelektualaca, baš kao i uzrečica prosto naprosto. Te tako sam primetila da mnogi vole da istaknu svoj dobar ukus i to kako vole određene umetnike, jer tako je poželjno u određenim krugovima.

107689862

Kvaziintelektualac smatra da je ljubav prema Andriću i mržnja prema Ceci i Jeci (kako on sublimira estradu) sigurno polje njegovog ugleda u krugu i zapada u lanac sastavljen od opštih mesta. Lament počne sa pravim vrednostima, nastavi se sa zadnjim vremenima i dobrim ukusom i završi se sa polusvetom. Jer on, kvaziintelektualac, konstatovaće kako se ne poštuju prave vrednosti (a prava vrednost je baš on), kako su došla zadnja vremena (kada je nastao vodvilj?), kako eto baš on ima istančan ukus i voli Crnjanskog i Bergmana (a pri tome je pročitao Dnevnik o Čarnojeviću i to na ljutu muku i odgledao Personu sa sedam pauza) i na kraju će se u kreščendu tugovanke obrušiti na estradu, rijalitije i polusvet, jer, naravno, on, kvaziintelektualac je svet, on neće da nosi silikone i da se prostituiše i on je zato principijelan.

cedomir-jovanovic-jelena-karleusa-tribina-o-toleranciji-1328585176-52941-e1409662539468

Milomir Marić je rekao da je na početku svog urednikovanja na Happy televiziji emitovao Felinijeve i Bergmanove filmove, ali da su piplmetri pokazali gotovo zanemarljivu gledanost pa se opravdano zapitao gde je ta kulturna Srbija željna visoke kulture koja neguje dobar ukus, a prezire rijalitije.

hqdefault

Ono što raduje kvaziintelektualca je što je iako neshvaćen video pandu. Naime, u poslednje vreme na portalima dnevnih novina su učestali testovi-potvrde genijalnosti gde se objavi enigmatski test „Ko otkrije pandu u prvih pet sekundi na slici taj je genijalan“ i onda masa krene ponosno da ističe kako su eto, baš oni videli pandu. Jer, naravno, pored dobrog ukusa, fašisoidne podele ljudi na svet i polusvet, mržnje prema estradi potvrda da ste baš vi genijalni i vredni pažnje je to što ste videli pandu na slici. Nikako vaša dela, trud, duša i duh. Panda je viđena i eto potvrde.

normal_black_sheep

Rasprave o imanju i nemanju ukusa su mi veoma odbojne zato što počivaju na lošim temeljima. Ukus nije nematerijalna imovina pa da ga posedujemo, on je više stanje i reakcija. Pitanje je samo koliko smo iskreni prema sebi i tim stanjima. Baš kao što su (trenutno) stanje bol, svrab, osećaj da nam je toplo… Ti procesi se obavljaju mimo svesti i tu nikako nije mesto kategorijama dobro i loše. Kvaziintelektualac prvo čeka potvrdu da je nešto dobro i vredno pa onda to zavoli. S tim u vezi uvek se setim koliko je Nabokov (priznat i poznat) omalovažavao Dostojevskog (priznat i poznat). Ovakvi kritički promašaji učvršćuju moje uverenje da je vreme jedini odistinski kritičar. Zato ne treba da se opterećujemo sa tim šta je vredno, a šta ne, već da uživamo u različitim aspektima stvarnosti. Jer i mi imamo različite aspekte nas samih.

Posebna priča su oni koji duhovnu vrednost izjednačavaju sa materijalnom pa nečiji uspeh mere prema zarađenom novcu – knjiga koja se prodaje je vredna, što je apsurdno. Setila sam se poznanika koji mi je pričao o tome kako je bio kod jednog poznatog umetnika u stanu i kako se zapanjio da eto, taj njegov domaćin, umetnik, je zapravo jedan foler jer glumi nekog umetnika sa dobrim ukusom, a na zidovima nema ni trista evra. Mislim da je sa tom konstatacijom kazao više o sebi nego o svom domaćinu.

photo-drustvo-ludaci-cece_04_u_602493668

Godine 2004. TV B92 producirala je emisiju Sav taj folk gde je grupa elitista objašnjavala fenomen turbo folka povezujući ga sa ratovima devedesetih i sankcijama dajući izvođačima veću odgovornost nego što oni zaslužuju. Nije estrada vodila rat i naoružavala usijane glave. Kockice su se poklopile da u datom vremenu oni pevaju i imaju novca, ali to ne znači da je odgovornost na njima zbog ratova i sankcija. Svako se snalazio na svoj način i to što je profesor u školi 1993. imao platu 3 marke nije krivica nekoga ko drži mikrofon u ruci. Nisam sentimentalna prema tim izvođačima ni najmanje, ali me nervira transpozicija odgovornosti gde nas zamena teza dovodi na krivi trag. Nisu estradne zvezde i zvezdice ti koji su rasturili ovu državu,privredu i sve ostalo. Ovu zemlju pod svim njenim imenima sistematski su pljačkali i slabili ljudi koji su prošli besposledično – uvek na funkciji, uvek sa debelim džepom i dobrim ukusom,nekad stranačke, nekad nestranačke ličnosti, ali uvek blizu politike, novca i moći. Jedan nepismeni poslanik opasniji je za ovo društvo nego sto nepismenih estradnih izvođača.

Ne postoji kič samo u Srbiji i Balkanu, kič i estrada su deo svake kulture. To je antikultura. I pogrešno je isključivo ih vezivati uz narodnu muziku. Estrada je površna i kao takva bezazlena. Ne mislim da može pokvariti omladinu, jer neko ko je samosvestan i otvoren istražiće razne emanacije sebe. Ludvig Vitgenštajn je bio veliki poklonik američkih mjuzikla. Dramski pisac Aleksandar Popović bio je fasciniran Nadom Topčagić. Svako ko je intelektualno pošten neće se odreći ni svoje kič strane, jer čovek ima glavu, ali ima i zadnjicu. Tako je i u duhovnom smislu.

t07573_10

Više cenim i najkičastijeg izvođača ukoliko je uverljiv u tome što radi nego mlakog i blaziranog rokera. Konkretno, više cenim Stoju nego Dejana Cukića, jer ona kao turbo folk pevačica ipak donosi nešto autentično i duh ovoga prostora (mi nismo Južni Jorkšir već jugo-zapadni Balkan) za razliku od Dejana Cukića kojeg doživljavam kao mlakog i neautentičnog. Bolja je i autentična ružnoća nego lažna lepota. Ovaj prostor (Srbija) gravitira od ruralnog ka urbanom i nazad, od istoka ka zapadu, od Egzita do Guče preko Nišvila… Prostor koji nema stabilno ime, a kamo li šta drugo. Od Knez Mihailove do Lastine stanice u Beogradu nema ni tri kilometra razdaljine, ali to su dva sveta. A turbo folk kao jedna hibridna tvorevina samo je odraz hibridne politike, istorije oko koje se ne možemo dogovoriti, neuspelih revolucija, Beograđana koji ne vole provincijalce, provincijalaca koji ne vole Beograđane, nogu ličkih i cipela bečkih. A kad smo kod blaziranih rokera da se osvrnem na još jednog poznanika zakletog rokera koji govori o svom dobrom ukusu, a u kompjuteru čuva Cecinu plejlistu. Kaže mi da je on roker, sa dobrim ukusom, razume se, ali da eto ponekad sluša Cecu. Što ne bi bio problem da to ne radi skriveno. Kao i sijaset rokera koji tajno sarađuju sa narodnjacima. To me je podsetilo na ljude koji su po danu fini porodični ljudi, a noću konzumenti usluga prostitutki.

Postoje i oni koji estradu prihvataju u zavisnosti od političkih stavova pa konformistička desnica može da „proguta“ Cecu, a verbalno se obruši na Jecu, a, pak, liberali, obratno, „progutaju“ Jecu, a pljunu Cecu.

warhol

U devetnaestom veku smo mrzeli Turke, Posle Drugog svetskog rata strane plaćenike i domaće izdajnike, devedesetih Hrvate i Bošnjake, na početku dvadeset i prvog veka Miloševića, a nakon 2010. turbo folk, rijalitije i starlete. Da nam naša mržnja i dobar ukuspokažu kako smo superiorni. Još da vidimo pandu i potvrda genijalnosti je zagarantovana.

Za P.U.L.S.E Aleksandra M. Lalić

Formirali živi lanac kako bi preselili lokalnu knjižaru

SASVIM SLUČAJNO OTKRIVENE OTROVNE KNJIGE U UNIVERZITETSKOJ BIBLIOTECI

Naučnici su, istražujući stare knjige u univerzitetskoj biblioteci, došli do jezivog otkrića koje neodoljivo asocira na radnju čuvenog romana Umberta Eka.

Mnogi se sećaju da se zaplet romana Ime ruže Umberta Eka vrti oko otrovne knjige. U ovom romanu poludeli monah je natopio stranice jedne knjige otrovom tako da svako ko lizne prst prilikom listanja ove knjige umire.

Da li je moguće da su se izmišljena dešavanja iz ove knjige zaista i dogodila? Nedavno otkriće pokazuje da je i to moguće. Naučnici su tokom ispitivanja nekoliko retkih i starih knjiga koje su u posedu danskog univerziteta pronašli tragove otrova. Specijalnom tehnikom rendgenskim zracima čija je primena široko rasprostranjena u arheološkim i umetničkim istraživanjima prilikom kojih se utvrđuju hemijski elementi predmeta i slika na koricama ovih knjiga iz 16. i 17. veka pronađeni su tragovi arsenika.

Interesantno je što se do ovog šokantnog otkrića došlo sasvim slučajno. Naime, ranijim istraživanjem utvrđeno je da su korice ovih knjiga sačinjena od starih pergamenata na kojima se nalaze zapisi starog rimskog i kanonskog prava. Poznato je da su evropski knjižari za koričenje knjiga tokom 16. i 17. veka koristili stare pergamente.

Zbog debelog sloja zelene boje kojom su pergamentni premazani naučnici nikako nisu uspevali da pročitaju stare latinske natpise. Zato su ih odneli u laboratoriju kako bi rendgenskim zracima pokušali da ih odgonetnu. Ispitivanje je pokazalo kako je zelena sloj zapravo bio pigment arsenika. Arsenik je jedna od najotrovnijih supstanci na svetu koja može dovesti do trovanja, pojave kancera i smrti. Toksičnost arsenika se ne smanjuje protokom vremena. Pigment arsenika jednostavan je za proizvodnju i u prošlosti se koristio u razne namene. Naročito tokom 19. veka.

U to doba je u Parizu započeta industrijska proizvodnja zelene boje. Impresionisti i postimpresionisti koristili su različite nijanse zelene boje kako bi naslikali svoje najupečatljivije radove. Iz ovoga sledi zaključak da mnoge slike iz tog perioda koje se danas nalaze po muzejima ili privatnim zbirkama sadrže otrov.

Već u drugoj polovini 19. veka toksične osobine ove supstance bile su uglavnom poznate, tako da se sve manje koristila za proizvodnju boja, a sve više kao pesticid u poljoprivredi. Ovo je potrajalo sve do polovine prošlog veka kada je upotreba arsenika i u poljoprivredi zabranjena.

Biblioteka je ove otrovne knjige smestila u posebne kutije na kojima se nalaze nalepnice sa upozorenjem. Kutije se nalaze u odvojenoj prostoriji sa izdvojenim sistemom za ventilaciju. U planu je digitalizacija ovih knjiga kako bi bile dostupne za bezbedno čitanje.

Izvor: Independent

http://www.bookvar.rs/sasvim-slucajno-otkrivene-otrovne-knjige-u-univerzitetskoj-biblioteci/?fbclid=IwAR17jyfzNfqiuVvYgO2bChBbUIkuLBNyhzHVI_ybl1mQn82P6mF91mOlY34

10 gradova koje bi svaki ljubitelj knjiga trebalo da poseti

Preporuke jedne američke autorke

Da li vam je životna želja da spakujete kofere i krenete na put oko sveta? Neke ljude ne drži mesto i jedva čekaju da uskoče u voz, autobus ili avion i nestanu na neko vreme. Jedan od najboljih saveta koje vam mogu dati je da putujete van sezone. Nikad se ne zna kakvu ponudu možete naći, a možda to bude baš za neki od sledećih gradova.Ja sam pisac i obožavam da čitam, tako da svaki put kada posetim neki grad prvo tražim ove četiri stvari: knjižare, kafiće, biblioteke i pokušam da saznam da li je neki pisac živeo i umro u blizini. Tokom jednog devojačkog putovanja u Ki Vest nabasala sam na jednu od Hemingvejevih kuća koja je sada muzej i dom za mačke koje imaju polidaktiliju.

Ako ste knjigoljubac koji traži svoju sledeću destinaciju za odmor, onda je ovaj spisak baš za vas. Od dablinskih ulica popločanih književnom istorijom preko neverovatnih evropskih biblioteka, do grada koji je inspirisao fenomenalna dela Gabrijela Garsije Markesa – za svakoga ponešto!

1. Njujork, Njujork

Njujork je više od grada; Njujork je stanje uma. Posetite knjižare „Books of Wonder“, „McNally Jackson“ i „The Strand“ , ili pronađite neki niskobudžetni bar koji će u vama probuditi osećaj da ste lik iz romana koji je tek stigao u grad. Postoji mnogo mesta koja „mirišu“ na književnost u ovoj betonskoj džungli gde se snovi ostvaruju.

2. San Huan – stari grad, Portoriko

Ovo ostrvo je malo ali moćno, i promoviše neke od najcenjenijih svetskih pisaca kao što su Esmeralda Santjago i Migel Pinjer, osnivač svetski poznatog kafića „Nuyorican Poets Café“. Obavezno posetite „The Poet’s Passage“ (Prolaz pesnika), kafić koji čuva mala čivava po imenu Federiko Garsija Lorka.

3. Kopenhagen, Danska

Za ljubitelje bajki Kopenhagen vam nudi jedinstvenu priliku da posetite kuću i muzej Hansa Kristijana Andersena, i vidite skulpturu Male sirene. Ljubitelji knjiga bi takođe trebalo da posete Kraljevsku biblioteku, koja je dobila nadimak Crni dijamant.

4. Kartahena, Kolumbija

Za najvernije fanove Gabrijela Garsije Markesa, autora svetskih bestselera „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“. Ovaj grad je inspirisao mnoga njegova dela, i ovde je pobegao kada su počeli nemiri u Bogoti. Markesov pepeo je premešten iz njegovog doma u Meksiku u univerzitet u Kartaheni.

5. Nju Orleans, Luizijana

En Rajs, Dženifer Armentraut, Elis Arden su samo neki od autora koji su svoje romane smestili u ovaj istorijski grad zabave. Nju Orleans vrvi od priča o duhovima i čudnim zvukovima koje odzvanaju duboko u noć. Popijte piće u Francuskoj četvrti , pridružite se grupi turista i prošetajte do hotela Monteleone, u kojem se rodio Truman Kapote, barem je tako on tvrdio.

6. Pariz, Francuska

Pariz, kao i Njujork, ima mnogo da ponudi knjigoljupcima. Pročitajte omiljeni roman u dekadentnom kafiću ili napravite piknik pod Ajfelovom kulom i nazdravite čašom šampanjca. I ne zaboravite da posetite najstariju javnu biblioteku, Mazarenovu biblioteku, kao i kuću Viktora Igoa.

7. Sejlem, Masačusets

Mesto koje je poznato po romanima o suđenju vešticama, sada je nju ejdž epicentar za sajmove fizike, prodavnice sa opremom za veštice, i čak postoji radnja „Wynott’s Wands“ inspisirana Harijem Poterom koja prodaje čarobne štapiće. Posetite Kuću sa sedam zabata, koja je inspirisala Natanijela Hotorna da napiše istoimeni roman. Možete se opustiti i popiti koktel u lobiju hotela Hotorn.

8. Edinburg, Škotska

Šta prvo videti? „The Elephant House“ i „Spoon“ su dva restorana koja tvrde da Dž. K. Rouling kod njih često dolazi da piše. Svratite do škotskog pripovedačkog centra (Scottish Storytelling Centre) i do škotske biblioteke poezije (Scottish Poetry Library), prošetajte hodnicima sa turističkim vodičem i upijte informacije o petsto godina dugoj istoriji knjiga.

9. Dablin, Irska

Dablin je dom Džejmsa Džojsa, Šejmusa Hinija, Oskara Vajlda i mnogih drugih. Za ljubitelje folklora Muzej leprikona je pun pogodak. Tura po Dablinu pešice će vas odvesti do Triniti koledža i lokalnih pabova, a istovremeno ćete od lokalnih vodiča saznati manje poznate zanimljivosti o pomenutim autorima.

10. Tokio, Japan

Ovo je lokacija iz snova, posebno kada je hrana u pitanju. Uronite u romane Harukija Murakamija i osmislite sami obilazak grada. Posetite Kamakura muzej književnosti, i obavezno zavirite u osmospratnu knjižaru „Kinokunija“. Za vas koji volite prirodu, izdvojte vremena da planinarite putanjom „Basho trail“ koja vodi od Tokija do Kanazave.

Autor: Zoraida Kordova
Izvor: bustle.com

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-10-gradova-koje-bi-svaki-ljubitelj-knjiga-trebalo-da-poseti-unos-6748.html

Ljermontov

„Možda ću sutra umrijeti!… A na zemlji neće ostati nijedno stvorenje koje bi me bilo potpuno shvatilo. Jedni me drže gorim, a drugi boljim nego što sam zaista… Jedni će reći: bio je dobar dečko, a drugi – gadan čovjek. A i jedno i drugo bit će lažno. Kad je tako, je li vrijedno živjeti? A ipak živiš – zbog radoznalosti: čekaš nešto novo … smiješno i dosadno!“
Reče Pečorin, junak jednog od najpoznatijih i za rusku književnost, najutjecajnijih ruskih romana – „Junak našeg doba“, a čiji je autor Mihail Ljermontov rođen na današnji dan, prije točno 204 godine.

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=720501641636284&id=498948247124959

Poems. Stories. Life. And other stuff

Slađana Varićak

Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.

Mali Kutak Sreće

Zavirite u Mali kutak Sreće... Nasmešte se, a Život će vam uzvratiti osmehom...

Svet kratke priče

Čitav svet staje u dobru ispričanu priču.

Dabetićevo

Sav moj monolog o tebi bih menjao za jedan minut tišine pored tebe.

Kratke priče

Sajt posvećen kratkim pričama i novelama

Gunđam po kućama!

Jedan pomalo neprofitabilni blog

Lovac na jednoroge

Borbe sa vetrenjačama, lajanje na zvezde i pišanje uz vetar

POETIKONS

Pesme,pisanje,tekst

stakleneperlice

Pisanje je đavolska rabota.

Književno stvaralaštvo

Književna dela ( analiza, diskusije, i kreativno pisanje )

Knjige i pesme

Početnici u pisanju

Via positiva

Pisanje s namerom...

wildsides

inner emigration

Dejanina svaštara

Ovo je mesto gde ću pisati o događajima iz svog života, izmišljenim događajima, zanimljivim pričama koje sam čula i svemu što mi se učini da je vredno pomena.

Tragom Riječi

Istina, kreativnost, sloboda i pisana riječ su naše oruđe.

moje knjige

“So many books, so little time.” - Frank Zappa

knjigeraj

Osvrti

%d bloggers like this: